Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu

Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga...

Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velikog uvećanja i posledičnog podrhtavanja slike, durbin se može koristiti samo sa stativom. U poredjenju sa dvogledom, nositi i durbin i stativ pride deluje nepraktično  – u stvari i jeste, ali uz nešto prakse ćete brzo postaviti stativ sa sve durbinom i izoštriti sliku na udaljenoj ptici ne uznemiravajući je pri tom.

Durbini se proizvode sa okularom duž iste ose simetrije kao što je objektiv i sa okularom postavljenim pod uglom od (najčešće) 45 stepeni. Iako je početniku lakše da locira pticu pomoću ‘pravolinijskog’ durbina, duže posmatranje kroz okular postavljen pod uglom je komfornije.

Durbin Turist u Labudovom oknu

Najčešće se koriste durbini sa uvećanjem od 30 ili 40 puta, i sa prečnikom objektiva od 60 do 80 mm. Uvećanje od 20x je najsnažnije sa kojim još možete da pratite pticu u letu - sa 30x će vam pobeći iz vidnog polja. Sa druge strane, uvećanje od 30x je verovatno gornja granica do koje je ‘treperenje vazduha’ u granicama tolerancije. Treperenje toplog vazduha, ne samo nad kamenitim, na suncu zagrejanim terenima, već i vodenim površinama za hladnih zimskih dana, zamrlja boje i konture ptica pa otežava, odnosno, ukoliko su dalje od posmatrača, potpuno onemogućava određivanje vrste.

Mnogi modeli imaju okular sa zumom (zoom), tj. promenljivom žižnom daljinom, što ima očiglednih prednosti (odlučite se za model kome uvećanje počinje od 20x), ali i manje očiglednih mana: zum uslovljava usko vidno polje, te manju svetlosnu jačinu. Zbog toga bih preporučio model sa fiksnom žižnom daljinom. 

Kod modela sa fiksnom žižnom daljinom obično uz durbin kupujete dva različita okulara sa navojem (recimo 20x i 30x), tako da žižnu daljinu menjate odvrtanjem jednog i zavrtanjem drugog okulara. Iako se sa zumom radi brže, više pokretnih delova znači i više mogućnosti za kvarove te, iako imati dva okulara možda deluje nepraktično, iskustva su sasvim zadovoljavajuća. Prednost okulara sa fiksnom žižnom daljinom je šire vidno polje, i većina ptičara koje sam upoznao se služi uvećanjem od 30x.

Kao i kod dvogleda, što je veće uvećanje, durbin je teži za upotrebu. Kod durbina je taj odnos još izraženiji jer imaju jako usko vidno polje, sa malom razlikom između uvećanja i svetlosne jačine (npr. 60:30=2; 60:25=2,4 (za detaljnije pogledajte tekst o dvogledima).

Kako napredujete sa poznavanjem ptica, raste vam i poznavanje opreme i njenih mogućnosti, pa vam rastu i potrebe/prohtevi. To je prirodan proces, samo treba znati da kvalitetnija optika više košta. Ako tek počinjete sa ptičarenjem, još je rano da razmišljate o kupovini durbina. Dajte sebi vremena da osetite da li vam zaista treba.

Durbini su skuplji od dvogleda, dobri durbini su jako skupi, a tu treba uračunati i cenu stativa. Jeftini durbini koštaju od par desetina evra naviše, ali za kvalitetan model poznatog proizvođača valja izdvojiti minumum €600 (pa i znatno više, preko €2.000 za vrhunske modele), plus €30 za drhtav ili €100 i više (€400) za dobar stativ.

Odlučite se za stativ namenjen za video kameru pre nego za foto aparat: pokreti durbina će biti glatkiji i bez trzaja. Obratite pažnju da li stativ može da se podigne do nivoa očiju (stalno saginjanje je zamorno). Stativi trpe dosta udaraca u transportu i pri postavljanju, te je bolje izdvojiti veću sumu za kvalitetniji model koji to moze podneti (ukoliko vaš novčanik to može podneti). Sa druge strane, da bi bio stabilan i otporan na podrhtavanja zbog vetra ili drhtanja ruku, stativ treba da je težak. Najzad, da biste ga lakše transportovali, treba da je lagan i kompaktan. Kako pronaći srednju vrednost između tih krajnosti? Ne znam ni sam - prepustite odluku novčaniku.