Пређи на главни садржај

Monitoring češćih vrsta ptica

Prvog vikenda oktobra, Liga za ornitološku akciju Srbije organizovala je radionicu o monitoringu običnih vrsta ptica (MOV). Ukupno je bilo 16 učesnika, od muzejskih kustosa i studenata ekologije i biologije, preko nastavnika i rendžera zaštićenih područja, do planinara. Učesnici su dobili uputstvo za rad i izveštaje sa panevropskim rezultatima upravo ovakvog monitoringa, kao i prateće formulare za unos opažanja, te priručnik za identifikaciju ptica i novi broj časopisa Detlić. Partneri u projektu bili su Bugarsko društvo za zaštitiu ptica, fakultet „Futura“ i beogradsko JP „Gradsko zelenilo“, uz finansijsku podršku Sekretarijata za životnu sredinu Grada Beograda.

Države u kojima se sprovodi MOV (tamnija boja - duži period istraživanja)
Radionicu je vodio Jordan Hristov, koordinator bugarskog MOV-a, koji je preneo tamnošnja iskustva, objasnio metodu i prikazao prve rezultate koje su postigli. Ono što je u ovoj metodi od posebnog značaja jeste mogućnost učešća građana – to je prava citizen science. Sama metodologija je prilično jednostavna. Nije nužno da to rade ornitolozi, pa čak nije nužno ni dobro poznavanje ređih vrsta ptica. Pretpostavlja se da učesnici poznaju česte i obične vste ptica – i to je sasvim dovoljno.

Šematski prikaz kvadrata 1x1 km sa trasama kojima se motrilac kreće
Ljubitelj ptica zainteresovan za učešće u monitoringu može koordinatoru da javi koje krajeve može da istražuje, npr. okolinu svog mesta, dolinu reke na kojoj peca, planinu na kojoj češće planinari... Da bi se izbeglo da motrilac odabere lokalitet sa najviše ptica i time stvori lažni utisak povećanog broja ptica, koordinator će mu unutar predloženog područja nasumično odrediti kvadrat 1x1 km. Unutar njega, motrilac će trasirati dve paralelne staze od po 1 km, koje će svakog proleća obići tri puta: prvi put da opiše staništa, drugi da zabeleži rane, a treći put pozne gnezdarice područja. Svoje terenske formulare motrilac potom prepisuje u sumarni formular koji šalje koordinatoru MOV-a.

Primer parcele 1x1 km sa ucrtanim trasama kojima se motrilac kreće

Iako se beleže sve opažene vrste, u konačne analize ulaze samo one za koje se prikupi najveći broj podataka, tj. što veći statistički uzorak. Npr, od 190 vrsta, koliko je u poslednjih pet godina MOV-a zabeleženo u Bugarskoj, analizirani su trendovi populacija samo za 40 najčešćih, što obezbeđuje valjanost podataka, ali i omogućava učešće i običnim ljubiteljima ptica. Želja Lige za ornitološku akciju jeste da ovom metodom monitoringa pokrije čitavu Srbiju, pa će u tom cilju održati seriju predavanja i vežbi u više gradova. Svi građani zainteresovani za učešće mogu se obratiti na loa@ptica.org

Teorija na fakultetu za primenjenu ekologiju Futura...

...i praksa u Zvezdarskoj šumi:


Rezultat MOV-a su i ovakvi populacioni trendovi ptica Evrope:



Evidentno je da najgore prolaze ptice poljoprivrednih površina:
Ipak, ptice istočne Evrope se još uvek dobro drže:

Ознаке

Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons) Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim. Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe. Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos)...
Постави коментар
Прикажи све