Пређи на главни садржај

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki
(foto Wikimedia Commons)

Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim.

Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe.

Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos) najbliže područje, koje svake godine posećuju horde srpskih turista – pa i čitalaca mog bloga, sledi popis lokaliteta koje vredi obići ako već letujete u blizini.

   Sever i istok Halkidikijajezera Koronia i Volvi (koordinate lokaliteta slede na kraju bloga)

Jezero Koronia (foto Wikimedia Commons)

Bliže Solunu, 12 km istočno, leži jezero Koronia. Nažalost, ono je na putu da se svede na baricu. Za tri i po decenije mu je površina smanjena više od tri puta, a današnja dubina iznosi svega 60 cm. Voda je jako zagađena od solunske industrije i poljoprivrede, pa ipak, krajem leta tamo umeju da se okupe hiljade plamenaca (flaminga). Oko 35 km od Soluna nalazi se jezero Volvi, drugo po veličini jezero Grčke. Duboko oko 20 m, ono je u dosta dobrom stanju i tamo se viđaju pelikani, čaplje, eje, čigre... Na jezerima se sreću i kratkoprsti kobac, modrovrana i leganj.

Istok Haklidikija

Čim se napusti poluostrvo, nakon Asprovalte, idući ka Kavali, pa neposredno posle Sikije, a pre Limanija, leži omanja delta reke Strymon (Struma) koju vredi obići tokom seobe, kada se tu, između ostalog, mogu sresti kudravi nesiti.

   Zapad - zaliv Thermaikos

Jugozapadno od Soluna pruža se zaliv Thermaikos, na čijoj istočnoj obali  (tj. zapadu Halkidikija), a idući od juga (od Kasandre) ka severu, leže lagune Epanomi, Ormos i Angelohori. Kod ovih i sličnih laguna posebno je izražen i element sreće – ako ima vode, biće i ptica, a ako ne, džabe ste se trudili.

Solana Angelohori, foto (c) Grethe Haugøy‎

Najprostranija od njih je solana Angelohori (ulaz iz istoimenog sela kroz žutu kapiju),  gde se na seobi viđa veliki broj raznih vrsta šljukarica (iskreno, slabo ćete koju videti bez teleskopa), dok ćete po okolnim dinama videti veliki broj tekunica. U proleće, ovde se gnezde vlastelice, sabljarke, ćurlikovci, morski žalari i male čigre.

Zapad Halkidikija i zaliv Thermaikos

Dalje severno, na samoj zapadnoj periferiji Soluna leži leži laguna Kolohori, koja može da vam ponudi bekstvo iz šoping-groznice, ukoliko budete prisiljeni da uđete u sam grad. U septembru se tu viđa orao ribar, kao i plamenac i kudravi nesit.

Idući obalom zaliva Thermaikos dalje ka zapadu nailazite na delte reka Axios (Vardar), Loudias i Aliakmon i, nešto južnije, močvaru Nea Agathoupoli (severno od istoimenog mesta na obali). Delte su u prošlosti činile jedinstven močvarni pojas, ali ih je širenje poljoprivrede smanjilo i svelo na uske pojaseve oko samih reka. Ovde se leti sreću ražanj (ibis), riđi mišar, belonokta vetruška, ostrigar, ćurlikovac, crnoglavi galeb i debelokljuna čigra, između ostalih. To područje leži kojih 25 km severno od Katerinija i Paralije, odakle mu je i najlakše prići.

Treba dodati da je Paraliji ipak najbliže močvarno područje Alikes Kitrous na samom kraju plaže na kojoj naselje leži, ni deset kilometara severno, a unutar na karti upadljivog rta i neposredno južno od naselja i lučice Aliki. Tu se leti sreću zijavac, mala ševa, te crvenoglavi i sivi svračak.

   Centar i jug Halkidikija

Jug Halkidikija

Naspram Nea Mudanie, na samom ulazu na poluostrvo Kasandru, s istočne strane prostire se močvarno područje Agios Mamas, a dalje ka jugu, na zapadnoj obali, a naspram istoimenog naselja, leži močvara Nea Fokea (a.k.a. Sani Wetland) Na sred Sitonije se nalazi šumovito prostranstvo planine Itamos, ispresecano odličnim makadamima, a usred „dlana“ Halkidikija leži niska planina Cholomontas, dobro mesto za ptice grabljivice (osičar, crna lunja, zmijar, orao kliktaš, patuljasti orao, riđi mišar, sivi soko), kao i brojne šumske vrste (detliće, drozdove, senice, itd).

   Gde da pronađete dopunske informacije

Na sajtu Helenskog ornitološkog društva, područja od međunarodnog značaja za ptice (IBA) centralne Makedonije nabrojana su na ovoj strani.

Takođe, više o ovom području možete pročitati i u nedavno objavljenom vodiču gde posmatrati ptice u Grčkoj (delte između Katerinija i Soluna – str. 54; lagune severno od Katerinija – str. 64; jezera Volvi i Koronia – str. 70), u izdanju Helenskog ornitološkog društva, dostupnom u papirnoj verziji (pišite na info@ornithologiki.gr), ali i online kao pdf i kao aplikacija za android.

Na sajtu Birdwatching in Northern Greece više o zalivu Thermaikos potražite ovde, a papirni vodič za sever zemlje možete naručiti na ovoj strani.

   Koordinate pominjanih lokaliteta – redosledom pominjanja

Koronia, jezero: 40°40'35.03"N  23° 9'56.72"E

Volvi, jezero: 40°40'23.47"N  23°29'33.55"E

Strymon, delta: 40°47'16.50"N  23°50'46.18"E

Epanomi, laguna:  40°23'19.07"N  22°54'13.32"E

Ormos, laguna: 40°26'16.33"N  22°51'57.59"E

Angelohori, solana : 40°29'9.77"N  22°49'24.92"E

Kolohori, laguna: 40°37'50.54"N  22°51'52.71"E

Axios, delta: 40°33'52.41"N  22°42'51.24"E

Vardar, delta: 40°33'52.41"N  22°42'51.24"E

Loudias, delta: 40°32'56.39"N  22°40'6.40"E

Aliakmon, delta: 40°30'10.79"N  22°37'21.39"E

Nea Agathoupoli, močvara: 40°28'20.98"N  22°35'4.14"E

Alikes Kitrous, solana: 40°20'25.29"N  22°38'4.08"E

Agios Mamas, močvara: 40°13'41.51"N  23°19'56.55"E

Nea Fokea, močvara: 40° 6'49.87"N  23°19'0.62"E

Itamos, planina: 40° 7'39.38"N 23°49'9.35"E

Cholomontas, planina: 40°22'60.00"N 23°29'60.00"E

U sledećem bloguvodič za ptičarenje kroz planetu Zemlju

Коментари

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između