 |
| Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons) |
Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim.
Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe.
Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos) najbliže područje, koje svake godine posećuju horde srpskih turista – pa i čitalaca mog bloga, sledi popis lokaliteta koje vredi obići ako već letujete u blizini.
Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe.
Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos) najbliže područje, koje svake godine posećuju horde srpskih turista – pa i čitalaca mog bloga, sledi popis lokaliteta koje vredi obići ako već letujete u blizini.
Sever i istok Halkidikija – jezera Koronia i Volvi (koordinate lokaliteta slede na kraju bloga)
 |
| Jezero Koronia (foto Wikimedia Commons) |
Bliže Solunu, 12 km istočno, leži jezero Koronia. Nažalost, ono je na putu da se svede na baricu. Za tri i po decenije mu je površina smanjena više od tri puta, a današnja dubina iznosi svega 60 cm. Voda je jako zagađena od solunske industrije i poljoprivrede, pa ipak, krajem leta tamo umeju da se okupe hiljade plamenaca (flaminga). Oko 35 km od Soluna nalazi se jezero Volvi, drugo po veličini jezero Grčke. Duboko oko 20 m, ono je u dosta dobrom stanju i tamo se viđaju pelikani, čaplje, eje, čigre... Na jezerima se sreću i kratkoprsti kobac, modrovrana i leganj.
 |
| Istok Haklidikija |
Čim se napusti poluostrvo, nakon Asprovalte, idući ka Kavali, pa neposredno posle Sikije, a pre Limanija, leži omanja delta reke Strymon (Struma) koju vredi obići tokom seobe, kada se tu, između ostalog, mogu sresti kudravi nesiti.
Jugozapadno od Soluna pruža se zaliv Thermaikos, na čijoj istočnoj obali (tj. zapadu Halkidikija), a idući od juga (od Kasandre) ka severu, leže lagune Epanomi, Ormos i Angelohori. Kod ovih i sličnih laguna posebno je izražen i element sreće – ako ima vode, biće i ptica, a ako ne, džabe ste se trudili.
Zapad - zaliv Thermaikos
Jugozapadno od Soluna pruža se zaliv Thermaikos, na čijoj istočnoj obali (tj. zapadu Halkidikija), a idući od juga (od Kasandre) ka severu, leže lagune Epanomi, Ormos i Angelohori. Kod ovih i sličnih laguna posebno je izražen i element sreće – ako ima vode, biće i ptica, a ako ne, džabe ste se trudili.
 |
| Solana Angelohori, foto (c) Grethe Haugøy |
Najprostranija od njih je solana Angelohori (ulaz iz istoimenog sela kroz žutu kapiju), gde se na seobi viđa veliki broj raznih vrsta šljukarica (iskreno, slabo ćete koju videti bez teleskopa), dok ćete po okolnim dinama videti veliki broj tekunica. U proleće, ovde se gnezde vlastelice, sabljarke, ćurlikovci, morski žalari i male čigre.
 |
| Zapad Halkidikija i zaliv Thermaikos |
Dalje severno, na samoj zapadnoj periferiji Soluna leži leži laguna Kolohori, koja može da vam ponudi bekstvo iz šoping-groznice, ukoliko budete prisiljeni da uđete u sam grad. U septembru se tu viđa orao ribar, kao i plamenac i kudravi nesit.
Idući obalom zaliva Thermaikos dalje ka zapadu nailazite na delte reka Axios (Vardar), Loudias i Aliakmon i, nešto južnije, močvaru Nea Agathoupoli (severno od istoimenog mesta na obali). Delte su u prošlosti činile jedinstven močvarni pojas, ali ih je širenje poljoprivrede smanjilo i svelo na uske pojaseve oko samih reka. Ovde se leti sreću ražanj (ibis), riđi mišar, belonokta vetruška, ostrigar, ćurlikovac, crnoglavi galeb i debelokljuna čigra, između ostalih. To područje leži kojih 25 km severno od Katerinija i Paralije, odakle mu je i najlakše prići.
Treba dodati da je Paraliji ipak najbliže močvarno područje Alikes Kitrous na samom kraju plaže na kojoj naselje leži, ni deset kilometara severno, a unutar na karti upadljivog rta i neposredno južno od naselja i lučice Aliki. Tu se leti sreću zijavac, mala ševa, te crvenoglavi i sivi svračak.
Na sajtu Helenskog ornitološkog društva, područja od međunarodnog značaja za ptice (IBA) centralne Makedonije nabrojana su na ovoj strani.
Takođe, više o ovom području možete pročitati i u nedavno objavljenom vodiču gde posmatrati ptice u Grčkoj (delte između Katerinija i Soluna – str. 54; lagune severno od Katerinija – str. 64; jezera Volvi i Koronia – str. 70), u izdanju Helenskog ornitološkog društva, dostupnom u papirnoj verziji (pišite na info@ornithologiki.gr), ali i online kao pdf i kao aplikacija za android.
Na sajtu Birdwatching in Northern Greece više o zalivu Thermaikos potražite ovde, a papirni vodič za sever zemlje možete naručiti na ovoj strani.
Koronia, jezero: 40°40'35.03"N 23° 9'56.72"E
Volvi, jezero: 40°40'23.47"N 23°29'33.55"E
Strymon, delta: 40°47'16.50"N 23°50'46.18"E
Epanomi, laguna: 40°23'19.07"N 22°54'13.32"E
Ormos, laguna: 40°26'16.33"N 22°51'57.59"E
Angelohori, solana : 40°29'9.77"N 22°49'24.92"E
Kolohori, laguna: 40°37'50.54"N 22°51'52.71"E
Axios, delta: 40°33'52.41"N 22°42'51.24"E
Vardar, delta: 40°33'52.41"N 22°42'51.24"E
Loudias, delta: 40°32'56.39"N 22°40'6.40"E
Aliakmon, delta: 40°30'10.79"N 22°37'21.39"E
Nea Agathoupoli, močvara: 40°28'20.98"N 22°35'4.14"E
Alikes Kitrous, solana: 40°20'25.29"N 22°38'4.08"E
Agios Mamas, močvara: 40°13'41.51"N 23°19'56.55"E
Nea Fokea, močvara: 40° 6'49.87"N 23°19'0.62"E
Itamos, planina: 40° 7'39.38"N 23°49'9.35"E
Cholomontas, planina: 40°22'60.00"N 23°29'60.00"E
U sledećem blogu – vodič za ptičarenje kroz planetu Zemlju
Idući obalom zaliva Thermaikos dalje ka zapadu nailazite na delte reka Axios (Vardar), Loudias i Aliakmon i, nešto južnije, močvaru Nea Agathoupoli (severno od istoimenog mesta na obali). Delte su u prošlosti činile jedinstven močvarni pojas, ali ih je širenje poljoprivrede smanjilo i svelo na uske pojaseve oko samih reka. Ovde se leti sreću ražanj (ibis), riđi mišar, belonokta vetruška, ostrigar, ćurlikovac, crnoglavi galeb i debelokljuna čigra, između ostalih. To područje leži kojih 25 km severno od Katerinija i Paralije, odakle mu je i najlakše prići.
Treba dodati da je Paraliji ipak najbliže močvarno područje Alikes Kitrous na samom kraju plaže na kojoj naselje leži, ni deset kilometara severno, a unutar na karti upadljivog rta i neposredno južno od naselja i lučice Aliki. Tu se leti sreću zijavac, mala ševa, te crvenoglavi i sivi svračak.
Centar i jug Halkidikija
 |
| Jug Halkidikija |
Naspram Nea Mudanie, na samom ulazu na poluostrvo Kasandru, s istočne strane prostire se močvarno područje Agios Mamas, a dalje ka jugu, na zapadnoj obali, a naspram istoimenog naselja, leži močvara Nea Fokea (a.k.a. Sani Wetland) Na sred Sitonije se nalazi šumovito prostranstvo planine Itamos, ispresecano odličnim makadamima, a usred „dlana“ Halkidikija leži niska planina Cholomontas, dobro mesto za ptice grabljivice (osičar, crna lunja, zmijar, orao kliktaš,
patuljasti orao, riđi mišar, sivi soko), kao i brojne šumske vrste (detliće,
drozdove, senice, itd).
Gde da pronađete dopunske informacije
Na sajtu Helenskog ornitološkog društva, područja od međunarodnog značaja za ptice (IBA) centralne Makedonije nabrojana su na ovoj strani.
Takođe, više o ovom području možete pročitati i u nedavno objavljenom vodiču gde posmatrati ptice u Grčkoj (delte između Katerinija i Soluna – str. 54; lagune severno od Katerinija – str. 64; jezera Volvi i Koronia – str. 70), u izdanju Helenskog ornitološkog društva, dostupnom u papirnoj verziji (pišite na info@ornithologiki.gr), ali i online kao pdf i kao aplikacija za android.
Na sajtu Birdwatching in Northern Greece više o zalivu Thermaikos potražite ovde, a papirni vodič za sever zemlje možete naručiti na ovoj strani.
Koordinate pominjanih lokaliteta – redosledom pominjanja
Koronia, jezero: 40°40'35.03"N 23° 9'56.72"E
Volvi, jezero: 40°40'23.47"N 23°29'33.55"E
Strymon, delta: 40°47'16.50"N 23°50'46.18"E
Epanomi, laguna: 40°23'19.07"N 22°54'13.32"E
Ormos, laguna: 40°26'16.33"N 22°51'57.59"E
Angelohori, solana : 40°29'9.77"N 22°49'24.92"E
Kolohori, laguna: 40°37'50.54"N 22°51'52.71"E
Axios, delta: 40°33'52.41"N 22°42'51.24"E
Vardar, delta: 40°33'52.41"N 22°42'51.24"E
Loudias, delta: 40°32'56.39"N 22°40'6.40"E
Aliakmon, delta: 40°30'10.79"N 22°37'21.39"E
Nea Agathoupoli, močvara: 40°28'20.98"N 22°35'4.14"E
Alikes Kitrous, solana: 40°20'25.29"N 22°38'4.08"E
Agios Mamas, močvara: 40°13'41.51"N 23°19'56.55"E
Nea Fokea, močvara: 40° 6'49.87"N 23°19'0.62"E
Itamos, planina: 40° 7'39.38"N 23°49'9.35"E
Cholomontas, planina: 40°22'60.00"N 23°29'60.00"E
U sledećem blogu – vodič za ptičarenje kroz planetu Zemlju
Коментари
Постави коментар