Пређи на главни садржај

Šta Cigani, pederi i kormorani imaju zajedničko?


Veliki vranci duž obala Lima snimljeni tokom autorovih istraživanja
ptica vodenih staništa. Foto (3) Nenad Dučić.

Godinama se o kormoranima, odnosno vrancima (reč kormoran potiče od latinskog corvus marinus – morska vrana), šire laži, u čemu je nedavno učestvovala i b92, ne samo prenoseći govor mržnje i poziv na istrebljenje („izlovljavanje“) ovih ptica, već i izvrtanjem verovatno jedine tačno navedene činjenice u originalnoj vesti Glasa Zapadne Srbije.

Vest koji nam nudi GZS navodi kako su „kormorani ... ovih dana, kao i ranijih godina, bukvalno rasterali ribare sa obala Lima“. Kakvi su ti limski ribolovci koje su ptice rasterale? Da li se njihovoj deci vršnjaci u školi smeju kao onima čiji očevi panično beže od ptica? 

GZS dalje lamentuje: „uprkos jadikovkama ribara da masovno uništavaju ribu njihovo izlovljavanje je strogo zabranjeno“. Naravno da je zabranjeno. Izlovljavanje kormorana ne bi bilo ništa manje od namernog uništenja populacije ili dela populacije. Niste li to već negde čuli? Za slučaj da niste, to je pravna definicija genocida. 

Sad dolazimo do najzanimljivijeg dela – GZS tvrdi da „kormoran dnevno pojede i po pola kilograma ribe“. I to je – istina! Ali, priređivaču te vesti za sajt b92 to izgleda nije bilo dovoljno efektno, pa se u vesti ove kuće sada navodi: „Poznato je da kormoran dnevno pojede najmanje po dva kilograma ribe, gotovo onoliko koliko je i sam težak“! E, to je – bezočna laž! I poziv na genocid. Koji se nalazi na sajtu jedne (nekada?) ugledne medijske kuće.

GZS dalje kaže, a b92 prenosi: „ima ih na hiljade“ – što je, kako istraživanja pokazuju, sledeća laž. Lokalne internet novine SandzakHaber pišu preciznije: „Dragan Kijanović sekretar opštinske organizacije ribolovaca Lim iz Prijepolja [“ribolovaca”, dakle hobista, a ne profesionalnih ribara koji od toga žive] kaže da prema njihovim podatcima [sic!] oko 1500 do 2000 kormorana ima na teritoriji opštine Prijepolje.“
Istraživanja Nenada Dučića sprovođena na Limu poslednjih godina pokazuju da se prosečna zimska brojnost velikog vranca na Limu i Potpećkom jezeru kreće u rasponu od 80 do 150 ptica, ili od 19 do 13 puta manje. Šta nam to govori? Da su u pecaroša velike oči, pa jednu vranu pticu broje kao 16? Šalu na stranu, verujem da ih uopšte ne broje – niti znaju kako se to radi, te da su cifre koje Kijanović navodi rezultat pukog maštanja.  

Dučićevi januarski podaci, sakupljeni u okviru Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa koji koordinira organizacija Wetlands International, objavljeni su i u naučnom časopisu Ciconia. Ti podaci su nešto viši od navedenog proseka, jer se do sredine januara obično već zalede Sjeničko, Zlatarsko i Radoinjsko jezero, pa se sve ptice iz šire okoline spuste na Lim. U Ciconia su ti podaci ogoljeni i izneseni tabelarno, pa mi ih je Dučić u privatnoj prepisci dodatno pojasnio:
  • 16/01/2012 ukupno 402 ptice. Te godine je bila ona ekstremna zima i svi vranci sa susednih uvačkih jezera koja su bila zaleđena došli su na Lim. Zato sam mesec dana kasnije belezio i jata od 550 ptica.
  • 28/01/2013 broj velikih vranaca je iznosio 207 ptica.
Prema još neobjavljenim IWC podacima prikupljenim ovog januara:
  • 15/01/2014 ukupno sam izbrojao 355 ptica. Ovo je period kada je jato najbrojnije, pre deset dana taj broj nije prelazio 200 ptica. U periodu kada je na vrance sa Lima bila ona medijska hajka [Glasa Zapadne Srbije, koju je dalje prenosio b92, kako se vranci broje „na hiljade”], taj broj je bio 107 ptica.
SandzakHaber u nastavku piše: „Besim Beganović predsednik sekretar opštinske organizacije ribolovaca Lim kaže ... ’Mi smo računali ako Kormoran jede dnevno 500 grama ribe a njih ima oko 2000 to je 1 tona a ako su oni ovde 4 meseca to je 120 dana to je otprilike 120 tona ribe’. Beganović kaže da je ta cifra predstavlja zbog dugih zima i veća i da ide i do 150 tona ribe.“

E, sad da se spustimo na zemlju. Kormoran, kao što SandzakHaber tačno kaže u proseku pojede 500 grama dnevno. Ali, ptica nema 2000, kao što Besanović tvrdi, već, kako kvanitativna ornitološka istraživanja pokazuju, od 100 do 400 ptica (zaokružio sam podatke zbog lakšeg računanja i odbacio ekstremnu brojnost od 550 ptica jer je to bio najsuroviji ledeni talas u novijoj istoriji, pa, statistički gledano, predstavlja anomaliju, a ne pravillo).
  • Niža vrednost: prosečnih 100 ptica x 0,5 kg ribe dnevno x 120 dana = 6 tona ribe. Ne 120 tona.
  • Viša vrednost: 400 ptica x 0,5 kg ribe dnevno x 120 dana = 24 tone ribe. Ni blizu 150 tona.
  • Srednja vrednost: 15 tona. Ne 120-150 tona, već deset puta manje.
No, sve i da su naduvane cifre tačne i da ptica ima koliko to Besanović tvrdi, to nije i ne može biti opravdanje za ubijanje vranaca.

A ja ne mogu da analiziram dalje – smučilo mi se i ovoliko. Odgovor na naslovno pitanje sumira mentalno zdravlje nacije, kojoj veliki udeo populacije ima patološku potrebu da mrzi i da svoje aktivnosti usmerava ka uništenju objekta svoje mržnje. Ovih dana je ta bezumna mržnja rezultirala ribolovcima koji posekoše stabla na kojima su se, na jednom drinskom ostrvu, gnezdili veliki vranci i sive čaplje. Šta je sledeće?! Kristallnacht?
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све