While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

02 новембар 2009

Velika čigra & Jelen


Velika čigra © Szabolcs Kokay

S jednim engleskim ptičarom sam nedavno sedeo na beogradskom Ušću, s pogledom na Konjsku adu (Malo Ratno ostrvo). Ispijali smo Jelen i na miholjskom suncu posmatrali patke i galebove kako se skupljaju na niskoj obali ostrva. Klizimo dvogledima duž obale: par stotina plovki gluvara, tek nekoliko liski, par malenih krdža, obavezni mali vranci, pa veliki vranci, siva čaplja, graciozni labud grbac, mali gnjurac, mišar, pa plovka čegrtuša i jedna zaostala seoska lasta, poneki sinji i brojni obični galebovi... Zastajem kod grupe običnih galebova: nešto proviruje iza njih, samo vrat i glava, belog perja i crne ‘kape’, te povećeg crvenog kljuna – velika čigra! Ovo je retka vrsta koju sam tek nekoliko puta posmatrao, a moj engleski prijatelj kaže da ju je video na Floridi, ali da mu je ovo prvi put da je sretne u Evropi.

I svoje prve velike čigre sam početkom devedesetih baš nedaleko odatle video, među običnima galebovima u plićacima na Lidu. Tada pojma nisam imao koju to vrstu gledam. Ličile su mi na predimenzionirane obične čigre, veće čak i od običnih galebova, što je poznavaocu dovoljno da ih identifikuje. Ja sam im tada prišao kajakom, spustio veslo i dugo ih posmatrao. Potom sam ih skicirao u beležnici, koju sam posle prepisao u stari 286 (moj prvi kompjuter, od milja zvan PeCa; nijedan kasniji nije imao ime), i potom se služio elektronskim beleškama, a crtež zagonetne vrste je čekao, zaboravljen na polici. I skoro 20 godina kasnije, prelistao sam stare beležnice, ugledao crtež i bez dvoumljenja pomislio: velika čigra!

Dok je svrha dvogleda ili priručnika za identifikaciju ptica očigledna, svrha beležnice je pomalo nejasna. A svojim značajem skoro da nadilazi dvogled i priručnik!

Kada još nedovoljno razlikujete vrste, beležnica će vam najviše služiti da skicirate opažene ptice koje ne uspete odmah da pronađete u priručniku. Ne smete se oslanjati na pamćenje jer se lako dešava da ubrzo poverujete da ste videli i karakteristike kojih nije bilo. Ukoliko je ptica nervozna, bolje je da je što duže posmatrate, pa potom skicirate, nego da se mašate priručnika, rizikujući da vam ptica odleprša. Vreme koje potrošite na listanje stranica ujedno je vreme protraćeno za posmatranje, zbog čega možete propustiti da zapazite nešto presudno za identifikaciju.

Nije važno što ne umete da crtate, počnite od većeg i manjeg kruga pa ih spojite vratom, manjem docrtajte kljun, a većem rep i noge, pa dodajte opažene šare na približno tačno mesto. Pokraj crteža zapišite boju perja svakog dela tela. Ne zaboravite da opišete boju kljuna i nogu, kao i ma koje karakteristično ponašanje poput uzdizanja repa ili trzanja krila. Kada beležite zapaženo, držite se onoga što ptica ima, a proces eliminacije (nema žute noge – znači nije ova, nema crn kljun – nije ni ova) ostavite za kasnije. Najzad, obavezno zapišite i datum i lokalitet posmatranja.

Pošto ste zapisali sve što ste videli, uzmite priručnik i pokušajte da pronađete takvu pticu. Sada je vreme za proces eliminacije. Priručnik može da pominje neku odliku koju vi niste opazili, a ptica je već odletela. Nemojte je dopisivati, držite se prvobitnih beleški. Tako učite da raspoznajete i pamtite ptice, a redovno hvatanje beleški vas priprema za zahtevnije vrste i terene na kojima ćete beležiti isto što beleže i iskusni ornitolozi.

Нема коментара:

Постави коментар