While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

16 април 2014

Atina

Negde u tim zidovima krije se jedna kukumavka.
Ako pakovanje ne računate u putovanje (a uspeo sam da spakujem stativ u koferče dovoljno malo da može da prođe kao ručni prtljag!), ono praktično počinje sletanjem. Carinom. Nebom nad novim gradom. Svake godine sam u Grčkoj, pa ipak, ovo mi je prvi put u Atini.

Šta ću tamo? Da razgledam ruševno kamenje? Ta ‘ajte molim vas... Ja sam, naravno, išao da tražim one pernate znamenitosti Grčke. Prolećna je seoba, pa sam, umesto da ih čekam kod kuće, pošao u susret pticama. I, možda pola sata po sletanju, obreo se u zalivu Vravronas. 

grčka bodljikava mlečika
Vegetacija miriše na Mediteran, naročito posle jutarnjeg pljuska od kojeg se nabujala reka prelila preko asfalta, potapajući usput vinograde iz kojih se antička Atina napajala vinom. Isprva se u laguni vide tek dve male bele i jedna siva čaplja, uz stalno nadletanje sinjih galebova. Okruženi smo žbunovima endemične grčke bodljikave mlečike Euphorbia acanthothamnos. Uporni svilorepi cvrčići se odasvud čuju, ali se, kao i u Kataloniji prošle godine –  nijedan ne pokazuje! 

sredozemna crnoglava grmuša, foto (c) Jorgos Spiridakis
Slicno je i sa sredozemnim crnoglavim grmušama, pevaju sa svih strana, ali nijednoj ne pada na um da se popne na vrh žbuna, da je bolje čuju... izgovaram to i.. zaćutim! Jedna ptica u niskom letu, ne vidim šta je, uleće u žbun i pri usporavanju raširi rep da pokaže bela spoljna i tamna unutrašnja krmila (repna pera)!  To je mužjak sredozemne crnoglave grmuše, mada se, bez prethodne pesme, ne bih samo na osnovu repa ikada usudio da tvrdim šta je. Unaokolo, šivačice pevaju u letu, a iz žbunja kroz koje teče nabujala i crvena reka čuje se promuklo glasanje barskog petlovana.

Ovde su pre dva i po milenijuma bile izvučene persijske lađe.
Odatle ću na jedrenje i ptičarenje Kikladima (više o tome sledeći put), da se par dana kasnije vratim u Atinu i obiđem bojno polje maratonske bitke, čiji je jedan deo istoimeni močvarni rezervat prirode (pa posle u Makedoniju, onu grčku; više o tome u jednom od sledećih postova). Prolazimo kroz šumu pinija Pinus pinea, onih neodoljivih primorskih borova poljosnate i zaobljene krošnje, pa do uzvisine odakle se vidi čitava, trskom obrasla močvara. Ovog puta ništa posebno, nekoliko eja močvarica, pataka njorki, malih gnjuraca, itd, pa uskoro nastavljamo na maratonsku plažu, gde nam se iz krošnji javlja ćuk: svetlo plavetnilo mora, meki talasi, pesak (nigde nikoga!) i, u senci pinija, niz taverni (kojih verovatno ima više nego što sada, početkom aprila, ima gostiju). Ručamo kalamare i hobornicu, sardele i neke omanje crvene ribe, ne sećam se šta sve, grčku i zelenu salatu... ukus proleća na moru. Spokojstvo.

Praktikalije

Ja sam bio na dobro organizovanoj ptičarskoj turi agencije Natural Greece i sve vreme u društvu njihovih pticovođa – u Kikladima Andrea Bonetija, a u Makedoniji Jorgosa Spiridakisa. Do Atine sam leteo Aegean Airlinesom, a iz Soluna se vraćao s Air Serbia. U Atini sam spavao u preporučljivom Acropolis Museum Boutique Hotelu.

Helensko ornitološko društvo je nedavno objavilo vodič gde posmatrati ptice u Grčkoj, dostupan online kao pdf i kao aplikacija za android.

Ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja (ja sam malo požurio), do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije (poput pominjanih šivačica, što pevaju u letu). Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe.

Нема коментара:

Постави коментар