While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

11 децембар 2016

Decembar u Beogradu: kuda u ptice?

Dorćolski kej

Želite da za ovih sunčanih i prijatno toplih dana nekuda prošetate i to s dvogledom oko vrata? I pitate se gde da ptičarite u Beogradu ovog meseca? Vreme je za ekstreme – odlučite se za sam vrh i za samo dno grada.

Vrh grada je sam vrh Avale (511 mnm), onaj, sađenim četinarima obrastao pojas oko spomenika Neznanom junaku (a pošto je viši Kosmaj malo podaleko). Vrh ima i drugačiju, oštriju klimu od ostatka, pa čak i od nižeg vrha, onog s tornjem. A ta oštrija, planinskija klima privlači neke severnije goste na zimovanje, kao i ptice koje silaze s naših planina da zimuju u nešto nižim i gostoljubivijim predelima, poput Avale. Iako se mnoge od njih mogu sresti i po gradskim parkovima, na vrhu Avale su vam šanse za to znatno veće.

Drozd imelaš na Avali

Vrste na koje treba da obratite pažnju su drozdovi borovnjak i imelaš, zebe poput čižka, zimovke i severne zebe, potom kraljić i vatroglavi kraljić, kratkokljuni i dugokljuni puzić, jelova senica, ponekad i planinska siva senica. Zimi se uz običnog kosa nekad javlja i planinski, kos ogrličar, kao i planinski popić. Mimo njih, detlići su grupa koja uvek zaslužuje posebnu pažnju, a na samom vrhu su beleženi srednji i veliki detlić (uz još tri u nižim predelima).

Dno grada je, prirodno, najniža tačka ili tok Dunava (oko 74 mnm), najbolje tamo oko ušća i Ratnih ostrva. Tu se sudaraju struje, usporava tok, talože sedimenti, na tim sprudovima po niskom letnjem vodostaju buja vegetacija, što sve zimi nudi povoljne mogućnosti za ishranu brojnim patkama i liskama, dok vranci i gnjurci u pravilu biraju dublju vodu plovnog puta. Još dva aspekta tome doprinose, to su unutrašnje gradske vode pa je lov zabranjen, a i Dunav retko ledi, pa i tada bude poslednja voda koja će se zalediti. Pošto su prošle nedelje noćne temperature oko grada išle do oko -5oC, svi kubici, bare, rukavci i ribnjaci su zaleđeni, što onemogućava ishranu ptica vlažnih staništa, pa su prisiljene da se premeste na otvorene vode. I tako, eto njih usred grada.

Najbolja mesta za posmatranje su kej kod 25. maja (MGM-a, zvanično Obala majora Gavrilovića), park Ušće (jopet zvanično, Park prijateljstva), strana s pogledom na Konjsku adu i spoj rukavca sa Savom (i splavovi-restorani Taverna Jakovljević i Stara koliba), te, nešto manje produktivan, Zemunski kej s pogledom na plićake oko Lida (ipak, tu su bile utve, a i dupljašice se tu viđaju).

Vrste koje ovih dana privlače pažnju beogradskih ptičara, ali nam dovode u goste i neke iz bliže okoline, pa čak i susednih država, jesu nešto češći crnogrli i ređi riđogrli morski gnjurac (trenutno po možda tri jedinke svake vrste), morska crnka (trenutno su prisutne ptice – možda 5-6 - koje se još nisu sasvim izmitarile, pa ih je teže uočiti i prepoznati), patke dupljašice, a nedavno su beležene i šarene utve. Redovan je i orao belorepan, koga možete opaziti u lovu na patke.

Mrki galeb na Adi Huji

Za kraj, još o dnu grada, na baržama ispred Ade Huje su ove jeseni već beleženi ređi mrki i crni galeb.

Priručnik za identifikaciju ptica – Kako još nemamo kompletan priručnik za određivanje vrsta ptica na srpskom, a niti strana papirna izdanja te vrste po našim knjižarama, preporučujem vam besplatnu aplikaciju za pametne telefone koju možete da preuzmete sa sajta http://www.aviasoft.co.uk/

Optika – Kako do dvogleda? Mimo ponude po fotografskim i lovačkim radnjama, te knjižarama, pratite i ponudu polovne optike na internetu – ako imate strpljenja da čekate, tu ćete najbolje proći.


Eto, sada sve znate.

2 коментара: