Pisano 2003; objavljeno u Acrocephalusu, Vol. 24, No. 116:
Dr. Matvejeva sam prvi put sreo posredstvom "Rasprostranjenja i života ptica u Srbiji" iz 1950, na koju sam naišao u knjižari SANU negde početkom devedesetih. Prošlo je još par godina pre nego sam saznao da je autor ne samo živ, već i dalje aktivan ornitolog.
Prvi put smo se uživo čuli kada se tokom osnivačke skupštine Lige za ornitološku akciju SCG telefonom obratio da nam čestita na inicijativi, te ponudi nekoliko svojih knjiga za buduću biblioteku. Doživeo sam to kao naročitu čast, budući da je uobičajeno da se amateri obraćaju stručnjacima, a retkost da ta komunikacija teče u suprotnom pravcu.
Nekoliko dana kasnije sam Dr. Matvejeva posetio u njegovom domu u ulici Veljka Dugoševića u Beogradu. Tom prilikom sam saznao da je, pomalo iznenađujuće, prvo zavrsio arhitekturu i svoj prvi ornitoloski rad (o seoskom detliću Dendrocopos syriacus) objavio 1938, da bi tokom II svetskog rata završio biologiju. Takođe, uvek sam nekako zamišljao da je narodna imena ptica zapisivao idući od seljaka do seljaka i raspitujući se, dok je stvaran proces bio upravo obratan: budući da je lovio i pribavljao kožice za zbirku, ptice je preparirao na samom terenu, što je bivao povod seljacima da se okupe i njemu prilika da ih propita. Matvejevljeva bibliografija broji 219 naslova (208 naučnih radova i 11 knjiga).
Nekoliko podataka iz biografije (Zoran Živković-Hristić, 2002): Rodio se 1913. u carskoj Rusiji, da 1921. sa porodicom stigne u Kragujevac. Godine 1938. diplomira arhitekturu, a, na preporuku ekologa Dr. Siniše Stankovića, kao stručnjak za ptice, biva iste godine primljen za saradnika tadašnjeg Muzeja srpske zemlje (današnji Prirodnjački muzej). Od 1940. studira biologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao je na Univerzitetu u Ljubljani 1959. godine. Njegov terenski rad, započet 1938, traje sve do 1983. godine. Od 1947. do penzionisanja, 1976, radi u Institutu za bioloska istraživanja "Dr. Siniša Stanković" u Beogradu.
Kao saradnik Odbora za faunu SANU, mimo ptica istražuje ekologiju reliktnih skakavaca Balkana. U Biološkom institutu SAZU u Ljubljani je sa botaničarom I. Puncerom radio na karti bioma (tipova staništa) Slovenije i ostalih delova Jugoslavije (1989, 1991, 1993. i 1995).
U Sloveniji je, kroz raspad Jugoslavije, doživeo i treći rat u svom životu, da bi bombardovanje SRJ preživeo u Beogradu, u koji se vratio 1996. Svoja naučna istraživanja (tj. ukoričene terenske beležnice, mape, fotografije, slajdove, separate, knjige, rukopise) je kao legat poklonio Arhivu SANU u Beogradu.
Njegov naučni rad obeležio je i Američki biografski institut u The International Directory of Distinguished Leadership 2001. godine, a pocetkom 2002. imenovan je za vice-konzula International Biographical Centre u Kembridžu, Britanija.
Prikom moje posete, Dr. Matvejev mi je pokazao i nekoliko svojih fotografija. Posebno mi je u sećanju ostao prizor mladog inženjera arhitekture, kako se tada govorilo, gde sa puškom o ramenu na konju jezdi nekim terenom koji je istraživao neposredno posle II svetskog rata.
Trebalo je da ga obiđem ponovo, te sam želeo da tom prilikom ponesem i svoj primerak "Rasprostranjenja i života ptica u Srbiji" da autora zamolim za posvetu, ali me je pretekla njegova smrt. Dr. Sergej Dimitrijevič Matvejev preminuo je 27.6.2003. u svom domu.
Bio je i ostao doajen srpske, jugoslovenske i balkanske ornitologije. Istražujuci ptice Kopaonika (o kojima je objavio više knjiga), sebe je video kao nastavljača rada Dr. Josifa Pančića. Svi mi koji istražujemo i štitimo ptice svoje zemlje, nastavljači smo rada Matvejeva, Pančića i drugih. I dok god mi istražujemo ptice, ti velikani žive u nama.
isao sam tragom Sergeja Matvejeva i dosao kod albicille, dopao mi se tekst a narocito omot knjige koju cuvam kao ikonu i skoro sam se prepoznao u prici iz istocne srbije, kad vozac otima zgazenu lisicu belorepanu samo sto nisam ni pipnuo lisicu i sto nije bio belorepan na lesini nego mladi suri orao. Svejedno mi je interesantna prica, radilo se o meni ili ne. Desila se izmedju Paracina i Zajecara. Mnogo mi se dopada blog i nacin pisanja a o temama nemam sta reci, to je moja ljubav, odmalena.chrysaetos
ОдговориИзбришиhvala :)
ОдговориИзбришиda li se vec bavite pticama? i na koji nacin?
ili samo volite citati o prirodi uopste?
Drago mi je da SI odgovorio, nemoj na VI, malo nas je. Imas moj profil na blogu, kladim se u dvogled da smo slicnih godina.Zivim u Zajecaru, dosao iz Knina pre 23 god. Kako sam zalutao na tvoj blog? Trazio sam II deo knjige " PREGLED FAUNE PTICA BALKANSKOG POLUOSTRVA ", bila mi blamaza da pitam autora, u Nisu na promociji Grubacevog " KRSTASA". Posle covek umre, legenda,a ja nepopricah sa njim. Inace sam terenac a manje citac. "Gledam" ptice od 1975-6-7. i ne mogu se pohvaliti brojem vidjenih ptica. Ne vodim vise evidenciju. Ovaj kraj dobro stoji sa surim orlom i velikom usarom pa se povremeno cujem sa Grubacem, ne znam da li je odstampao poslednju knjigu "BUBO BUBO".Planiram ove godine da nadjem zlatovranu i g. dupljasa( ?? )citamo se ! puno pozdrava i srecna nova godina
ОдговориИзбришиpticaris jos od 1970ih?!! povezi se sa loa, www.ptica.org. loa se trudi da ima clanove u citavoj zemlji, ali u nekim ornitoloski zanimljivim predelima ima i praznine
ОдговориИзбришиbubo bubo nije objavljena. mislis, na promociji filma o krstasu? nije knjiga, jel tako?
svaka sreca u potragama, posebno za zlato/modrovranom, vrlo je moguce, gotovo sigurno, da imamo jos nekoliko manjih populacija koje niko ko zna u sta gleda nije video
ocekivao bih je u nizem pobrdju, ili juznim padinama planina, u mozaicnim stanistima, sumarcima i otvorenim poljima, sa starim drvecem (zbog potrebne velicine duplje). tako izgleda i kraj u okolini beograda gde je pre nekoliko godina otkrivena jedna takva populacija.
naime, prilican broj pticara ju je tamo slucajno i u prolazu vidjao, ali je svako imao tek po jedno opazanje. tek kad su ta opazanja skupljena, otkrivena je zaboravljena populacija
Tih praznina će uvek biti. U Nišu je bila promocija filma, a ne knjige. Prošle godine sam video jednu zlatovranu, na vrhu stare omanje kruške, 16. juna, neuznemiravan kraj, pomislio sam- konačno ! Posle 2-3 minuta odleti par stotina metara dalje, nisam je ja uplašio, odem do kruške, pregledam, nema duplje. Još sam dva dana za redom dolazio, osmatrao, ništa.To je bilo sve za 2009.g. od zlatovrane. Bila je manja kolonija,3-4 para, u obali Dunava kod Radujevca(Negotin) pre deset godina, zajedno sa pčelaricama. Bile su nam na 30 metara, bez straha.Gnezdile su u rupama u zemlji, uočljivo većim od rupa pčelarica. Tako blizu (75km) a tako daleko.Ako imaš nekog iz Negotina da proveri, Radujevac, iznad šljunkare(normalno, u sezoni).
ОдговориИзбришиnece ona stajati na drvetu sa dupljom - posto stoji na vrhu, privlacila bi paznju na duplju. duplja je negde u blizini (moze biti i rupa u zemlji, u strmom odseku, mada je tada obicno u mekom lesu)
ОдговориИзбришиmedjutim, kako mladi izlecu krajem juna, verovatnoca je da se ta ptica gnezdila u blizini, kao i da nije jedina, moguce je da se tu gnezdi nekoliko parova - vredi proveriti
Nisam se nešto mnogo bavio ovom pticom, nije mi poznato ponašanje, svakako ću proveriti. Volim razumne komentare. Hvala.
ОдговориИзбришиp.s. nisam siguran da li si ti pisao o crvenoglavom svračku, viđamo ga u timočkoj krajini, retko.
crvenoglavog svracka nisam posmatrao u srbiji. znam da je redovan oko pcinje, a vidja se, retko, na zapadnoj moravi i oko gruze, a nije mi poznat za timocku krajinu
ОдговориИзбришиrasprostranjenje modrovrane izvan vojvodine je rastrkano i najvecim delom nepoznato, te vredno proucavanja, tim pre sto se vrsta kod nas jedva drzi.
madjari imaju oko 1000 parova, ali preko 900 od tih u vestackim kucicama koje treba svakih nekoliko godina zamenjivati jer vremenom dotraju