Пређи на главни садржај

Decembar u Beogradu: kuda u ptice?

Dorćolski kej

Želite da za ovih sunčanih i prijatno toplih dana nekuda prošetate i to s dvogledom oko vrata? I pitate se gde da ptičarite u Beogradu ovog meseca? Vreme je za ekstreme – odlučite se za sam vrh i za samo dno grada.

Vrh grada je sam vrh Avale (511 mnm), onaj, sađenim četinarima obrastao pojas oko spomenika Neznanom junaku (a pošto je viši Kosmaj malo podaleko). Vrh ima i drugačiju, oštriju klimu od ostatka, pa čak i od nižeg vrha, onog s tornjem. A ta oštrija, planinskija klima privlači neke severnije goste na zimovanje, kao i ptice koje silaze s naših planina da zimuju u nešto nižim i gostoljubivijim predelima, poput Avale. Iako se mnoge od njih mogu sresti i po gradskim parkovima, na vrhu Avale su vam šanse za to znatno veće.

Drozd imelaš na Avali

Vrste na koje treba da obratite pažnju su drozdovi borovnjak i imelaš, zebe poput čižka, zimovke i severne zebe, potom kraljić i vatroglavi kraljić, kratkokljuni i dugokljuni puzić, jelova senica, ponekad i planinska siva senica. Zimi se uz običnog kosa nekad javlja i planinski, kos ogrličar, kao i planinski popić. Mimo njih, detlići su grupa koja uvek zaslužuje posebnu pažnju, a na samom vrhu su beleženi srednji i veliki detlić (uz još tri u nižim predelima).

Dno grada je, prirodno, najniža tačka ili tok Dunava (oko 74 mnm), najbolje tamo oko ušća i Ratnih ostrva. Tu se sudaraju struje, usporava tok, talože sedimenti, na tim sprudovima po niskom letnjem vodostaju buja vegetacija, što sve zimi nudi povoljne mogućnosti za ishranu brojnim patkama i liskama, dok vranci i gnjurci u pravilu biraju dublju vodu plovnog puta. Još dva aspekta tome doprinose, to su unutrašnje gradske vode pa je lov zabranjen, a i Dunav retko ledi, pa i tada bude poslednja voda koja će se zalediti. Pošto su prošle nedelje noćne temperature oko grada išle do oko -5oC, svi kubici, bare, rukavci i ribnjaci su zaleđeni, što onemogućava ishranu ptica vlažnih staništa, pa su prisiljene da se premeste na otvorene vode. I tako, eto njih usred grada.

Najbolja mesta za posmatranje su kej kod 25. maja (MGM-a, zvanično Obala majora Gavrilovića), park Ušće (jopet zvanično, Park prijateljstva), strana s pogledom na Konjsku adu i spoj rukavca sa Savom (i splavovi-restorani Taverna Jakovljević i Stara koliba), te, nešto manje produktivan, Zemunski kej s pogledom na plićake oko Lida (ipak, tu su bile utve, a i dupljašice se tu viđaju).

Vrste koje ovih dana privlače pažnju beogradskih ptičara, ali nam dovode u goste i neke iz bliže okoline, pa čak i susednih država, jesu nešto češći crnogrli i ređi riđogrli morski gnjurac (trenutno po možda tri jedinke svake vrste), morska crnka (trenutno su prisutne ptice – možda 5-6 - koje se još nisu sasvim izmitarile, pa ih je teže uočiti i prepoznati), patke dupljašice, a nedavno su beležene i šarene utve. Redovan je i orao belorepan, koga možete opaziti u lovu na patke.

Mrki galeb na Adi Huji

Za kraj, još o dnu grada, na baržama ispred Ade Huje su ove jeseni već beleženi ređi mrki i crni galeb.

Priručnik za identifikaciju ptica – Kako još nemamo kompletan priručnik za određivanje vrsta ptica na srpskom, a niti strana papirna izdanja te vrste po našim knjižarama, preporučujem vam besplatnu aplikaciju za pametne telefone koju možete da preuzmete sa sajta http://www.aviasoft.co.uk/

Optika – Kako do dvogleda? Mimo ponude po fotografskim i lovačkim radnjama, te knjižarama, pratite i ponudu polovne optike na internetu – ako imate strpljenja da čekate, tu ćete najbolje proći.


Eto, sada sve znate.
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све