Пређи на главни садржај

Žena s dvogledom


Šta biste pomislili da vas lekar, brižnim glasom, osudi na smrt: „Vaša bolest je metastazirala. Imate manje od godinu dana života“? Većina bi, pretpostavljam, to vreme provela po terapijama i u krugu porodice.

Phoebe Snetsinger je odbila terapiju, žurno spakovala dvogled i otputovala na Aljasku. I postala legenda.

Njene misli su otprilike iše u pravcu: Ako želim da vidim svaku pticu na Zemlji, bolje da požurim.

Rođena 1931, na studijama se počela zabavljati s budućim mužem, odustala od hemije i diplomirala nemački, koji je potom jedno vreme predavala. U svojim 20-tim, 1950-tih, postaje majka i domaćica.


U 34-oj, 1965, videla je blekburnsku grmušu, pa se pred raskošnim bojama mašila dvogleda. Sa dvogledom u rukama dočekala je i smrt.
U svojoj pedesetoj, 1981, u lekarskoj ordinaciji joj je izrečena smrtna presuda, na koju je reagovala tako što je otputovala na Aljasku. Na sledećem putovanju provela je tri nedelje u Keniji i videla 500 vrsta, koliko i za deceniju i po ptičarenja u Severnoj Americi. Po povratku sa Aljaske, rak joj se povukao. No, po povratku iz Kenije, ptičarenje se nepovratno proširilo njenim venama.

Bila je tvrdoglava kćerka tvrdoglavog advertising magnata Lea Burnetta, čoveka koji je stvorio Marlboro Mana. Nasledstvo od oca joj je omogućilo da putuje u potrazi za pticama – u proseku, jedno putovanje koštalo je oko 5000 $.


Phoebe Snetsinger je u Meksiku 1995. posmatrala riđogrlog šumskog petlovana – svoju 8000-tu vrstu. Videla je više ptica nego ma ko pre nje. Iako joj se rak vraćao svakih pet godina, Phoebe je vreme sve više provodila na putovanjima, ili planiranju i prepremama za sledeće putovanje. Postigla je nešto što niko pre nje nije, ali je i platila cenu za to. U Port Morezbiju su je, 1986, pod pretnjom mačete, petorica silovala. Nepoljuljana, godinu dana kasnije, Phoebe se radi ptičarenja vratila na Novu Gvineju. Na Filipinima je zadobila trostruku frakturu ručnog zgloba – samo da bi ubedila i sebe i druge da se radi o pukom uganuću i nastavila s ptičarenjem. Tada je već imala 67 godina. U nekom trenutku, prešla je crtu i prva zakoračila u svet u kome je bivalo sve više ptica.

Cena za taj prelazak bio je svet sa sve manje ljudi. Kakobilo, Phoebe je sama donela odluku i nepokolebljivo je sledila. Ne treba je žaliti, niti joj treba zavideti. Kada joj je majka bila na samrti, Phoebe je otkazala putovanje da bi bila s njom, ali, čim joj je majka umrla, Phoebe je raširila krila. Nije prisustvovala sahrani. Jednoj kćerci je propustila venčanje, a drugu je ubedila da pomeri datum svog venčanja. Ipak, kada joj je muž uručio zahtev za razvod braka, bila je šokirana i besna.


Novembra 1999, na Madagaskaru je posmatrala riđopleću vangu, vrstu koja je za nauku bila otkrivena i opisana samo dve godine ranije. Od 10.223 vrste ptica na Zemlji, bila je to Phoebina 8674-ta vrsta. Posmatrala je 85% vrsta na planeti. Ujedno, vanga joj je bila i poslednja. Za mesec dana biće tačno deset godina od njene smrti.

Minibus kojim je putovala se potom prevrnuo, a Phoebe na mestu ostala mrtva. Onako kako je i priželjkivala: s dvogledom u rukama. Tada je imala 68 godina – 18 više nego onog dana kada joj je smrtna presuda preokrenula život.
Od njena četiri deteta, troje su postali ornitolozi.

Beleške na margini: Na neki način, za ptičarenje je Phoebe Snetsinger postala ono što su 1950. za alpinizam bili Louis Lachenal i Maurice Herzog – prvi ljudi koji su ispenjali planinu od preko 8000 metara. Phoebe je bila prva koja je dostigla 8000 vrsta ptica. Uključujući i Phoebe, magičnu granicu od 8000 vrsta do sada je prešlo 12 ptičara. Mada ima više pretendenata, za sada ju je – sa 8725 ptica – samo Tom Gullick prestigao. Granicu od 7000 ptica je prešlo narednih 12, granicu od 6000 je prešlo 26, granicu od 5000 je prešlo 47, granicu od 4000 je prešlo 56, dok je granicu od 3000 prešlo 77 osoba. I kod granice od 2000 vrsta, broj ptičara koji su je dostigli je i dalje dvocifren: 91.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...