DVOGLED I VESLO

Ostale slike

... ili ptičarenje tamo gde je i izmišljeno Tokom nedavnog putešestvija Istočnom Anglijom, prijatelj me je poveo u birding, u potragu za guskama, u zemlji koja je ptičarenje i izmislila. Moram priznati da se bolje osećam kada kažem da brojim guske, nego, recimo, da brojim patke. Naime, par zima sam proveo u timu koji je po Srbiji pratio seobe i zimovanje pataka i gusaka (i drugih ptica, gnjuraca, kormorana, itd), radi boljeg razumevanja njihovih kretanja i brojnosti, a sve u cilju prevencije širenja ptičjeg gripa. Kako ne bih uvek ponavljao čitavu prethodnu rečenicu - zamislite samo da vam na pitanje 'Šta radiš?' neko sve to izdeklamuje - obično bih pojednostavljeno odgovorio da 'brojim patke'. I jesam ponajviše brojao upravo jedinke petnaestak vrsta pataka, no posle nekoliko osmeha kojima je ta izjava bivala propraćena (homofobija valjda, šta li?), izmenio sam odgovor i počeo objašnjavati kako u stvari 'brojim guske' - mada je broj pataka bivao možda deset p

Dunav ispred Beograda je prava zamka za ređe vodene ptice. Prvo mi je B. javio da je prevez i dalje u jatu riđoglavih pataka ispred sportskog centra 25. maj, pa sam ga ugledao čim sam došao. Većina pataka je na vodi držala kljun ispod krila i glavu položenu na leđa. Ni prevez nije bio izuzetak, no njegova narandžasta glava je upadljivo odudarala od okolnih riđih. Taako.. štiklirana i poslednja patka koja se viđa kod nas. Skeniram durbinom jato, neobična patka ronilica... crne glave zelenog odsjaja i svetlih, smeđim prošaranih bokova – morska crnka , mužjak uzrasta prve zime i još nepotpunog perja odrasle ptice. Sada ja njemu javljam za morsku crnku... i to već ide tako, naizmenično. Retko stignemo da odemo zajedno, ali svako malo jedan drugom javljamo ređe vrste. I sada on razmišlja kako da ugrabi slobodno vreme da pre mraka stigne do 25. maja. Na parkingu otsutno ulazim u kola... neobično taman galeb se spušta do vode... da kandžama – a ne kljunom, pokuša nešto da uhvati! Ni 40 m

A ako se pitate kakva sad lekcija četiri... i kud se dedoše jedan, dva i tri... sećam se jedne priče o mladiću željnom znanja koji je otišao kod učitelja koji će ga podučiti zenu. Spremao je učiteljevu kuću, okopavao baštu, kuvao i prao, donosio vodu i posle nekoliko nedelja se zapitao kada će početi sa obukom. Posle nekoliko meseci usudio se i rekao: „Učitelju, ja samo spremam kuću, okopavam baštu, kuvam i perem i donosim vodu, a došao sam da učim zen. Kada će moja obuka da počne?“ Učitelj ga je blago pogledao i odgovorio: „Tvoja obuka je odavno počela, samo ti to još nisi shvatio.“ Ovde ste naučili koji su vam udžbenici potrebni, ovde čemu isprva služi beležnica, a ovde kako da izaberete dvogled. Vraćamo se beležnici – ako ste do sada već naučili da raspoznajete česte i obične vrste oko sebe, kako se to onda beleži? Osnovne beleške uključuju datum, mesto, opažene vrste ptica i broj jedinki svake vrste (makar približno). Ti podaci kasnije omogućavaju da se odredi veličinu popul

Bi-biip... još jedan prvojanuarski SMS. Zima je vreme kad sve sitne ptice koje se hrane insektima pobegnu odavde glavom bez obzira, kako ne bi izumrle od gladi. Ujedno, to je i vreme kad sva sila vodenih ptica sa severa krene nešto južnije (najčešće jugozapadnije) kako bi na nezaleđenim vodama mogla da se prehrani. Pticama ne smeta hladnoća (da je tako, ne bismo nosili jakne punjene paperjem), već što im sneg i led hranu čine nedostupnom. Riđoglava patka . Ilustracije (4) by Szabolcs Kokay Glavni zimski ptičarski i ptičji spektal jesu velika jata, od po više hiljada ili više desetina hiljada, koja se okupljaju na mestima pogodnim za ishranu, npr. srpskom potezu Dunava. Ni Veliko Ratno ostrvo nije izuzetak. A kako kvantitet obično daje kvalitet (jedan moj poznanik se ovoj tvrdnji svojevremeno usprotivio argumentom da tri lopate i dalje ne daju dobru ribu), u svoj toj masi počesto osvanu rariteti. I tako sam u SMS-u kojim mi je prijatelj čestitao Novu godinu dobio i dojavu da se u jat