Пређи на главни садржај

Višak prstiju na ruci, ili, u potrazi za krstašem



Pošto sam ustao u vrlo necivilizovanih 3.45h, u sam cik zore sedim u kolima pored pašnjaka sa tekunicama. Još je hladno. Ni tekunica nema - i one čekaju prve zrake sunca. Ja, doduše, ne čekam tekunice, već orla krstaša, da dođe na doručak. A krstašu je brojnost u Srbiji toliko opala, da se gnezda na prste jedne ruke mogu izbrojati - i da vam nekoliko prstiju ostane višak. Ali, ni od njega ni traga.


Par vuga me nadleće, jedna peva iz obližnjeg voćnjaka (pesme potražite u dnu teksta). Kobac juri nešto što ne uspevam dobro da vidim. A krstaša, ni od kuda. Dobro, krupan je on, očekivao bih da sačeka da ogreje, da se topao vazduh stane uzdizati, kao besplatan lift, da ne troši džabe kalorije na mahanje krilima...

Struji prohladan vetrić, pa zatvaram prozor. Krešteći, vivci nadleću dolinu obližnjeg potoka, očigledno brane teritoriju na kojoj se gnezde. Prva kukavica koju ove godine vidim, sleće na žbun, okrenuta mi prefinjenoprugastim trbuhom. Crnoglava travarka, crnoglava grmuša... nigde orla. Velika strnadica peva sa vrha obližnje voćke. Iz dubine kadra čuje se tečno i zvonko, bučnim mehurićima nalik, glasanje pčelarica; takođe, mojih prvih ove godine. Tek pre nekoliko dana su stigle iz Afrike.

Najzad, bude se i prve tekunice. Neke se hrane, pridržavajući zalogaj prednjim šapicama, poput veverica. Druge se jure, treće svađaju. Četvrte stražare, uspravljene poput merkata.

I tekunice su sve ređe: sa prestankom napasanja stoke, pašnjak zarasta i one odatle nestaju (o stočnom fondu drugi put). Preoravanjem, i sam pašnjak biva uništen, a one zauvek nestaju.

Neki se pašnjaci unište na moderniji način: skine se trava sa sve busenovima i zemljom, da završi kao tepih-trava kakva se prodaje po garden centrima. Tekunice ostaju bez doma, orao bez hrane..., ali će travnjak nekog novog tržnog centra ili banke biti zaista lep i zelen.

Nekom ranijom prilikom sam posmatrao krstaša kako ovde lovi. Ne razbeže se sve tekunice uspaničeno čim ga vide - tako bi ostale gladne. Tek svaka, možda, deseta stražari uspravljena, a ostale se hrane, dok orao kruži nad pašnjakom. Stražari dovoljno poznaju orla, da po nekoj tananoj promeni u načinu leta znaju kada da oglase uzbunu, pa se tek tada sve stušte ka svojim rupama.

Jedan zec ležernim skokovima prolazi između tekunica... Eno ga! U daljini, krstaš kruži. Predaleko da bi bio opasnost za tekunice, pa se one i dalje jure i svađaju, hrane ili stražare. A globalno ugroženi orao, kruži u termalu i postaje sve manji, tačkica tek, dok konačno ne nestane s vidika. I onda ga nema više.
Pesme:
vuga
vivak

velika strnadica

pčelarica



Vrste koje se pominju:
crnoglava grmuša
Sylvia atricapilla
Blackcap
crnoglava travarka
Saxicola torquata
Common Stonechat
kobac
Accipiter nisus
Sparrowhawk
kukavica
Cuculus canorus
Common Cuckoo
orao krstaš
Aquila heliaca
Imperial Eagle
pčelarica
Merops apiaster
European Bee-eater
tekunica
Spermophilus citellus
Suslik
velika strnadica
Miliaria calandra
Corn Bunting
vivak
Vanellus vanellus
Northern Lapwing
vuga
Oriolus oriolus
Golden Oriole
zeba
Fringilla coelebs
Chaffinch
zec
Lepus europaeus
Brown Hare

Ознаке

Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons) Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim. Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe. Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos)...
Постави коментар
Прикажи све