DVOGLED I VESLO

Ne pamtim da sam za Jovandan sedeo kod kuće. Upoznali smo se, verujem, u junu 1991, u vratima Akademskog kajak kluba čiji je član bio bezmalo isto onoliko godina koliko sam ih ja imao. Klub je bio smešten u baraci, koje više nema, u marini, koje praktično više nema (kažu, u aprilu sledi konačno iseljenje svih onih koji, zgaženi točkovima „progresa“, neće više sebi moći da priušte povratak u nju). Bio je 20 godina stariji, ali, kao profa fizičkog u Prvoj gimnaziji, Gane je duhom bio kudikamo mlađi od mene. Mislim da mi je postao suveslač 1996, možda i nešto ranije. On mi je otkrio nautiku i sport. Ja sam njemu otkrio neke skrovite rukavce, prirodu i ptice. Skiper, gimnastičar, skijaš, teniser, maratonac i kajakaš, uvek je veslao pogleda uprtog u štopericu, u pokušaju da nadmaši samog sebe. A onda je stekao suveslača  koji bi svako malo spustio veslo - očekujući od njega da, uprkos struji, kanu održi na istom kursu - i mašio se dvogleda. Koga ne možeš pobediti – pridruži mu se, pa je

I consider myself to have been the bridge between the shotgun and the binoculars in bird watching. Before I came along, the primary way to observe birds was to shoot them and stuff them. ( Roger Tory Peterson ) Početkom XX veka, ornitologija je napravila iskorak čiji će značaj postati očigledan tek decenijama kasnije: sa dvocevke se prešlo na dvogled. I dok je u drugim sportovima dvogled tek pomoćno sredstvo, u ptičarenju je to ona esencijalna alatka koja definiše sam sport (ili nauku - stvar pristupa). Kakobilo, pre nego ga kupite, morate ponešto znati o tehničkim karakteristikama koje ga određuju, kako biste mogli da izaberete. Dvogledi su konstruisani sa “porro” prizmama, “roof” prizmama, ili preokrenutim, “riverse porro” prizmama. Šta to u stvari znači? Porro prizme imaju tradicionalni dvogledi kod kojih su objektivi otišli u spoljnu stranu od okulara (manjih sočiva uz koja naslanjate oči). Dvogledi kod kojih su i okulari i objektivi u jednoj liniji imaju tzv. roof prizme. Roo

U Dasadu stižemo kroz gaj eukaliptusa, u kome se u sumrak okupljaju hiljade  aleksandara , zelenih papagaja koje su, kako se veruje, u Evropu odavde doneli vojnici Aleksandra Velikog, i ulazimo u lodž Rann Riders: prostrana otvorena trpezarija sa slamnim krovom i, u bujnom vrtu, niz okruglih blatnih koliba slamnih krovova - sa klima uređajima. Sutradan ustajemo oko pola šest, u šest doručkujemo (poneki tost, ko još u to vreme može da jede?), da u pola sedam već budemo u otvorenom džipu: pravac  Mala slana pustinja Kač ! photos copyright  ©  ms. & mr.  albicilla To „Mala“ treba shvatiti uslovno – iako znatno manja od Velike, i dalje zauzima pristojnih 5000 km2. Jutro je prilično hladno, naročito u otvorenom vozilu u pokretu. Prolazimo kroz prljave ulice sela koje se tek budi. Trgovci otvaraju radnje i čiste ulicu ispred njih tako što sakupljene kese i hartije spaljuju i koriste priliku da se uz taj plamen ogreju. Nastavljamo pokraj hindu hrama u izgradnji (bezmalo svako selo im