Пређи на главни садржај

Ptičarenje u slanoj pustinji Kač (Indija 3)

U Dasadu stižemo kroz gaj eukaliptusa, u kome se u sumrak okupljaju hiljade aleksandara, zelenih papagaja koje su, kako se veruje, u Evropu odavde doneli vojnici Aleksandra Velikog, i ulazimo u lodž Rann Riders: prostrana otvorena trpezarija sa slamnim krovom i, u bujnom vrtu, niz okruglih blatnih koliba slamnih krovova - sa klima uređajima. Sutradan ustajemo oko pola šest, u šest doručkujemo (poneki tost, ko još u to vreme može da jede?), da u pola sedam već budemo u otvorenom džipu: pravac Mala slana pustinja Kač!

photos copyright © ms. & mr. albicilla
To „Mala“ treba shvatiti uslovno – iako znatno manja od Velike, i dalje zauzima pristojnih 5000 km2. Jutro je prilično hladno, naročito u otvorenom vozilu u pokretu. Prolazimo kroz prljave ulice sela koje se tek budi. Trgovci otvaraju radnje i čiste ulicu ispred njih tako što sakupljene kese i hartije spaljuju i koriste priliku da se uz taj plamen ogreju. Nastavljamo pokraj hindu hrama u izgradnji (bezmalo svako selo ima pokoji u izgradnji), pa pored brda soli (dve trećine svojih potreba za solju Indija zadovoljava odavde) i zalazimo u rezervat biosfere Kač.


Isprva je područje obraslo niskim, trnovitim žbunjem. Držimo se tragova točkova, a potom vodič, bez reči najave, skreće među žbunove, vijuga kroz njih... dok jedna ritska sova (u Srbiji retka vrsta koju ranije nisam posmatrao), a potom i druga, ne uzleti odatle. Ponovo smo na „putu“. Na obližnjem žbunu je pustinjska beloguza, a zatim 5-6 divljih svinja nestaje u bušu. To je ista vrsta svinje kao kod nas,Sus scrofa, koja živi od severne Afrike i Evrope sve do Indonezije, ali drugačija podvrsta, S.s. davidi.


Još malo vijuganja i pred nama je prvi ugroženi indijski divlji magaracEquus hemionus khur. Usamljeni mužjak (i iz daleka je pol bio očigledan...) nas pogleda, odmeri nezainteresovano (nismo ženstveni), pa polako odlazi. Danas je preostalo oko tri i po hiljade ovih životinja, koje nastanjuju jedino Kač. Na nedalekom žbunu je vetruška, malo dalje i crni drongo.


Sa zemlje uzleće crnokrila sadža, ptica slična jarebici, čije srodstvo s golubovima odaje samo način na koji pije vodu: za razliku od drugih ptica koje uzmu gutljaj pa zabace glavu da ga progutaju, ona pije kao magarac (ili golub) - zaroni kljun i pije.
Na putu je ćubasta ševa. Uvek me je zanimalo kakva mesta nastanjuje ova toploljubiva vrsta koja se u Srbiji viđa samo na golom tlu, uz puteve ili na njivama, što ukazuje na njene pustinjske korene... evo ovakva mesta. Slede južni veliki svračak, pa stepska trepteljka, krakteristčne vrste ovakvih staništa.
Pred nama, poput fatamorgane, krdo magaraca nestaje na golom, ravnom i od nedavnog monsuna, glibovitom tlu. A tokom monsuna ova prostranstva prekrije nekoliko centimetara vode, pretvarajući ih u ogromnu kaljugu.


Prelazimo niži deo slatine, još natopljen od nedavnih kiša. Do sada smo vozili duž nešto viših rubova takvih područja, a sada jedno presecamo po sredini – i posred kaljuge. Prolazi mi kroz glavu „šta ako se zaglibimo“ (čekamo da nam iz lodža pošalju drugi džip, a ovaj nek' vade kako znaju?) i ulazimo u već postojeći zabareni trag točkova... šlajfujemo... vodiču ne pada na um da nas upozori da zaštitimo sočiva dvogleda i fotoaparata (baš me briga za blato na odeći) zbog čega ću ga u sebi psovati narednih nekoliko sati... i konačno izlazimo na suvlje tlo na drugoj strani.
A tamo nas čeka MekKvinova droplja, mužjak i jedna, dve... četiri ženke na čistini neposredno uz žbunje, u kome će uskoro nestati – 168. vrsta na mojoj indijskoj listi. Sledi pustinjska lisica s povećim ušima koja, vidno povređena, odlazi u žbunje, pa jedan neodoljivi pupavac. Sa kratkom travom obraslog tla uzleće leganj, kratko leprša u mestu, pa sleće iza žbunja. Naš vodič odlazi  da ga potraži, ali bez uspeha – leganj je savršeno kamufliran i on to dobro zna, pa se neće ponovo pomeriti. Vodič zaliva blatnjavi vetrobran vodom i pere ga.


Penjemo se na jednu „ostrvsku“ uzvisinu, gde lišće brste plavosivi mužjaci antilope nilgaj. Slana pustinja ima niže oblasti, ravno i zaslanjeno tlo na kome ništa ne raste, i neznatne uzvisine, sa kojih se voda, i s njom, rastvorena so, donekle spira, pa su obrasle niskom grubom travom i bodljikavim žbunovima. Tu je i krdo magaraca, koji neprestanim hodom održavaju istu razdaljinu od nas. Zahvaljujući ovim travnim ostrvima, magarci opstaju u inače beživotnoj pustinji. U vrhu krošnje je krupan orao, nismo sigurni koji, pa čekamo da poleti i pokaže se. Najzad – zmijar.
Mašam se ključa za identifikaciju ptica, samo da otkrijem da, već dobro natopljen, pliva u vodi koja se pri pranju vetrobana slila na policu s knjigom i notesom s opažanjima. Sad mi se vodič već smrtno zamerio!
Slede mala ševa (ponovo, kod nas veoma retka vrsta, dok se ovde sreće i u jatima od više stotina ptica), eja livadarkapustinjski svračakutva zlatokrila (konačno! a bezuspešno sam ih tražio po Turskoj), pa još jedna toploljubiva vrsta, riđi mišar.


Kako napuštamo pustinju i izlazimo na asfalt, držim i ključ i notes na vetru, ne bi li se osušili, i u sebi psujem vodiča. Iznenada stajemo, a on nam skreće pažnju na bramansku kukumavku u krošnji pokraj puta. I kako sad da ostanem ljut?

Zahvalnost: na pozivu na Global Bird Watchers' Conference 2010 autor se najljubaznije zahvaljuje vladi indijske države GudžaratTurističkoj korporaciji Gudžarata i Odeljenju za šume Gudžarata.

Vrste ptica posmatrane u Kaču (98):
Grey Frankolin    Francolinus pondicerianus
Indian Peafowl    Pavo cristatus
Little Cormorant    Phalacrocorax niger
Indian Cormorant    Phalacrocorax fuscicollis
Grey Heron    Ardea cinerea
Purple Heron    Ardea purpurea
Great Egret     Egretta alba  (Casmerodius albus)
Indian Pond Heron    Ardeola grayii
Cattle Egret    Bubulcus ibis
Painted Stork    Mycteria leucocephala
Asian Openbill     Anastomus oscitans
Woolly-necked Stork    Ciconia episcopus
Black-headed Ibis (Oriental White Ibis)    Threskiornis melanocephalus
Black Ibis    Pseudibis papillosa
Glossy Ibis    Plegadis falcinellus
Spoonbill    Platalea leucorodia
Dalmatian Pelican    Pelecanus crispus
Greylag Goose    Anser anser
Ruddy (Brahminy) Shelduck    Tadorna ferruginea
(Northern) Pintail    Anas acuta
Common Teal    Anas crecca
Gadwall    Anas strepera
Eurasian Wigeon    Anas penelope
Northern Shoveler    Anas clypeata
Common Pochard    Aythya ferina
Black-shouldered Kite    Eleanus caeruleus
Black Kite (Black-eared Kite)    Milvus migrans (M. m. lineatus)
Long-legged Buzzard    Buteo rufinus
White-eyed Buzzard    Butastur teesa
Pallid Harrier    Circus macrourus
Montagu’s Harrier    Circus pygargus
Eurasian Marsh Harrier    Circus aeruginosus
Short-toed Snake Eagle    Circaetus gallicus
Shikra     Accipiter badius
Common Kestrel    Falco tinnunculus
Purple Swamphen (Moorhen)    Porphyrio porphyrio
Common Coot     Fulica atra
Macqueen's Bustard    Chlamydotis macqueeni
Common Crane    Grus grus
Sarus Crane    Grus antigone
Sociable Lapwing    Vanellus gregarius
Red-wattled Lapwing    Vanellus indicus
Eurasian Curlew    Numenius arquata
Black-tailed Godwit    Limosa limosa
Common Greenshank    Tringa nebularia
Wood Sandpiper    Tringa glareola
Green Sandpiper    Tringa ochropus
Common Sandpiper    Tringa hypoleucos
Ruff    Philomachus pugnax
Temminck’s Stint    Calidris temminckii
Black-winged Stilt    Himantopus himantopus
Indian Courser    Cursorius coromandelicus
Collared Pratincole    Glareola pratincola
Brown-headed Gull    Larus brunnicephalus
River Tern    Sterna aurantia
Chestnut-bellied Sandgrouse    Pterocles exustus
Painted Sandgrouse    Pterocles indicus
Eurasian Collared Dove    Streptopelia decaocto
Red Collared Dove    Streptopelia tranquebarica
Rose-ringed Parakeet    Psittacula krameri
Spotted Owlet    Athene brama
Short-eared Owl    Asio  flammeus
House Swift    Apus affinis
(Lesser) Pied Kingfisher    Ceryle rudis
(Small) Green Bee-eater    Merops orientalis
Indian Roller    Coracias bengalensis
Common Hoopoe     Upupa epops
Ashy-crowned Sparrow-Lark    Eremopterix grisea
Rufous-tailed Lark    Ammomanes phoenicurus
Greater Short-toed Lark    Calandrella brachydactyla
Crested Lark    Galerida cristata
Syke’s Lark    Galerida deva
Barn Swallow     Hirundo rustica
Wire-tailed Swallow    Hirundo smithii
Red-rumped Swallow    Hirundo daurica
Yellow Wagtail    Motacilla flava
Purple Sunbird    Nectarinia asiatica
Southern Grey Shrike    Lanius meridionalis
Bay-backed Shrike    Lanius vittatus
Roufous-tailed Shrike    Lanius isabellinus
Chestnut-tailed Starling (Grey-headed S)    Sturnus malabaricus
Rosy Starling    Sturnus roseus
Common Myna    Acridotheres tristis
Bank Myna    Acridotheres ginginianus
House Crow    Corvus splendens
White-eared Bulbul    Pycnonotus leucotis
Red-vented Bulbul    Pycnonotus cafer
Common Babbler    Turdoides  caudatus
Indian Robin    Saxicoloides fulicata
Common (siberian) Stonechat    Saxicola torquata
Pied Bushchat    Saxicola caprata
Desert Wheatear    Oenanthe deserti
Isabelline Wheatear    Oenanthe isabellina
Zitting Cisticola (Streaked Fantail-W)    Cisticola juncidis
Greater Whitethroat    Sylvia communis
Desert Warbler    Sylvia nana
Baya Weaver     Ploceus philippinus
Black-breasted Weaver     Ploceus benghalensis
 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između