Пређи на главни садржај

EuroBirdwatch 2011: A kako je bilo na Ušću?


Bilo je oko 30 učesnika, posmatrano je 18 vrsta ptica, a najbolje su bile vodomar, koji se neprestano pokazivao, svaki čas proletao, lovio, pa čak i dva vodomara koji su se jurili nad vodom; i mladi belorepan nad Ratnim ostrvom, koji je malo kasnije, kod kule Nebojše, iz Save izvukao i ribu! (To poslednje, doduše, nisam video, iako sam bio tu - samo su mi prepričali. Baš tada sam pozajmio dvogled jednom početniku i slušao prenos “spušta se… lovi… uspeo je! izvukao je ribu” i mislio, dobro, bar on ima šta da pamti, sve dok ga ne čuh kako, dok je beznadežno šarao dvogledom unaokolo, pita: “A gde je ta ptica?? ”)
Vodomar © Duško Damjanović

Bilo je i direktno uključenje u emisiju Radio Sava Dvestadvojke, pa su mi prijatelji koji su kasnili, po dolasku rekli da su u kolima, usput, slušali direktan prenos. Pričajući deci o pticama, zaneo sam se i pomenuo fotosintezu (tu je do skora bila kolonija čaplji, koje svojim izmetom prekrivaju lišće, pa se zato suše grane sa gnezdima…) i pogledao njihova lica, pa pitao: “Stigli ste do fotosinteze?” Jedno dete je hrabro reklo “jesmo”, ali sam se ipak potrudio da spustim loptu i ne koristim više tako teške reči.
Mali vranac © Duško Damjanović

Mali gnjurci su, hmmm, gnjurali, mali vranci proletali, ronili, sušili krila, već kako to oni rade, jedna plovka čegrtuša je zamakla iza Konjske ade, a blesava vetruška je progonila deset puta većeg belorepana. I jedan golub grivnaš je poput patke sedeo u vodi, natapajući perje poput rođake sadže  (to su one pustinjske ptice što se gnezde na bezvodnim mestima, pa mladuncima nose vodu u svom natopljenom perju).

Videli smo većinu očekivanih vrsta:
Tachybaptus ruficollis Mali gnjurac
Phalacrocorax carbo sinensis Veliki vranac
Phalacrocorax pygmaeus Mali vranac
Ardea cinerea Siva čaplja
Anas strepera Čegrtuša
Anas platyrhynchos Gluvara
Haliaeetus albicilla Belorepan
Buteo buteo Mišar
Falco tinnunculus Vetruška
Gallinula chloropus Barska kokica
Larus ridibundus Obični galeb
Larus cachinnans Sinji galeb
Columba palumbus Golub grivnaš
Alcedo atthis Vodomar
Motacilla alba Bela pliska
Garrulus glandarius Sojka
Pica pica Svraka
Corvus cornix Vrana

Po povratku sa svog prvog ptičarenja, Uroš (gore, sasvim levo) je o tome sastavio i izveštaj:
 
Više slika ovde

Inače, ovo je po broju učesnika i izleta bio najuspešniji EBW ikada, i u Evropi, i u Srbiji. Rezultati EuroBirdwatcha širom Evrope ovde
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Šta Cigani, pederi i kormorani imaju zajedničko?

Veliki vranci duž obala Lima snimljeni tokom autorovih istraživanja ptica vodenih staništa. Foto (3) Nenad Dučić. Godinama se o kormoranima, odnosno vrancima (reč kormoran potiče od latinskog corvus marinus – morska vrana), šire laži, u čemu je nedavno učestvovala i b92, ne samo prenoseći govor mržnje i poziv na istrebljenje („izlovljavanje“) ovih ptica, već i izvrtanjem verovatno jedine tačno navedene činjenice u originalnoj vesti Glasa Zapadne Srbije. Vest koji nam nudi GZS navodi kako su „kormorani ... ovih dana, kao i ranijih godina, bukvalno rasterali ribare sa obala Lima“. Kakvi su ti limski ribolovci koje su ptice rasterale? Da li se njihovoj deci vršnjaci u školi smeju kao onima čiji očevi panično beže od ptica?  GZS dalje lamentuje: „uprkos jadikovkama ribara da masovno uništavaju ribu njihovo izlovljavanje je strogo zabranjeno“. Naravno da je zabranjeno. Izlovljavanje kormorana ne bi bilo ništa manje od namernog uništenja populacije ili dela popula...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све

A šta u Đerdapu može da se vidi od ptica?

Svi znaju za tvrđave i arheološka nalazišta Đerdapa, pa na to neću trošiti reči, ali – šta je s pticama ovog područje? Nacionalni park Đerdap Krenimo, ipak, od početka. Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa . Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. Mimo ptica, o kojima ću kasnije, park nastanjuju i krupni sisari: divokoza, ris, medved i vuk. Širina parka (sever-jug) iznosi u proseku samo oko 6 km, ali zato dužina (istok-zapad) dostiže i svih 100 km, obuhvatajući Dunav, čija širina u parku oscilira od 5 km do samo 150 m, i obalne planine, koje sežu do oko 800 m.n.m.  Praktikalije: Golubac predstavlja vrata Đerdapa, a od Beograda je udaljen 130 km ili oko dva sata vožnje. Ako vam je rezervoar pri kraju, nemojte da propustite tamnošnju benzinsku pumpu, jer je sledeća 60 km dalje, u Donjem Milanovcu. Možete npr. u petak popodne da stig...
Постави коментар
Прикажи све