Пређи на главни садржај

EuroBirdwatch 2011: A kako je bilo na Ušću?


Bilo je oko 30 učesnika, posmatrano je 18 vrsta ptica, a najbolje su bile vodomar, koji se neprestano pokazivao, svaki čas proletao, lovio, pa čak i dva vodomara koji su se jurili nad vodom; i mladi belorepan nad Ratnim ostrvom, koji je malo kasnije, kod kule Nebojše, iz Save izvukao i ribu! (To poslednje, doduše, nisam video, iako sam bio tu - samo su mi prepričali. Baš tada sam pozajmio dvogled jednom početniku i slušao prenos “spušta se… lovi… uspeo je! izvukao je ribu” i mislio, dobro, bar on ima šta da pamti, sve dok ga ne čuh kako, dok je beznadežno šarao dvogledom unaokolo, pita: “A gde je ta ptica?? ”)
Vodomar © Duško Damjanović

Bilo je i direktno uključenje u emisiju Radio Sava Dvestadvojke, pa su mi prijatelji koji su kasnili, po dolasku rekli da su u kolima, usput, slušali direktan prenos. Pričajući deci o pticama, zaneo sam se i pomenuo fotosintezu (tu je do skora bila kolonija čaplji, koje svojim izmetom prekrivaju lišće, pa se zato suše grane sa gnezdima…) i pogledao njihova lica, pa pitao: “Stigli ste do fotosinteze?” Jedno dete je hrabro reklo “jesmo”, ali sam se ipak potrudio da spustim loptu i ne koristim više tako teške reči.
Mali vranac © Duško Damjanović

Mali gnjurci su, hmmm, gnjurali, mali vranci proletali, ronili, sušili krila, već kako to oni rade, jedna plovka čegrtuša je zamakla iza Konjske ade, a blesava vetruška je progonila deset puta većeg belorepana. I jedan golub grivnaš je poput patke sedeo u vodi, natapajući perje poput rođake sadže  (to su one pustinjske ptice što se gnezde na bezvodnim mestima, pa mladuncima nose vodu u svom natopljenom perju).

Videli smo većinu očekivanih vrsta:
Tachybaptus ruficollis Mali gnjurac
Phalacrocorax carbo sinensis Veliki vranac
Phalacrocorax pygmaeus Mali vranac
Ardea cinerea Siva čaplja
Anas strepera Čegrtuša
Anas platyrhynchos Gluvara
Haliaeetus albicilla Belorepan
Buteo buteo Mišar
Falco tinnunculus Vetruška
Gallinula chloropus Barska kokica
Larus ridibundus Obični galeb
Larus cachinnans Sinji galeb
Columba palumbus Golub grivnaš
Alcedo atthis Vodomar
Motacilla alba Bela pliska
Garrulus glandarius Sojka
Pica pica Svraka
Corvus cornix Vrana

Po povratku sa svog prvog ptičarenja, Uroš (gore, sasvim levo) je o tome sastavio i izveštaj:
 
Više slika ovde

Inače, ovo je po broju učesnika i izleta bio najuspešniji EBW ikada, i u Evropi, i u Srbiji. Rezultati EuroBirdwatcha širom Evrope ovde
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...
Постави коментар
Прикажи све

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons) Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim. Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe. Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos)...
Постави коментар
Прикажи све