Пређи на главни садржај

Bazanje po decembarskoj magli

Ne znam šta rade ti nesrećni nazovi-meteorolozi: nekoliko dana vremenskih prognoza, pa čak i ona u vestima u 11 prethodne večeri, sve su sugerisale hladno jutro, pa kasnije skoro 10 stepeni i – sunčano! Uprkos tome, temperatura je i dalje uporno ispod nule, po granju je inje, a magla može nožem da se seče. Naravno, pošao sam u – ptičarenje, pa mi je pogled na maglu (u maglu? svakako ne – kroz maglu, to nije bilo moguće) izmamio nekoliko lepih misli na temu nazovi-stručnjaka koje iz puke uljudnosti neću podeliti s vama.

Kola poskakuju zemljanim putem, pokraj koga me dočekuje barska strnadica, na niskoj grani... pa izvodi pravi ples, trzajući bočno repom i potom brzim koracima u stranu prateći svoj rep.


Mišar na njivi, mišar na žbunu..., mišari su bili najupadljivije ptice. Veći broj ovih ptica iz severnih zemalja dolazi da kod nas zimuje, ali se potom i vraćaju kući, ne ostaju kod nas da iz’edu sve fazane, začiće, lanad, prasiće, lovački podmladak i šta li već ne...

Kafa u maglom obavijenom šumarku, uz dva velika detlića zabavljena uzajamnom jurnjavom, pa potom obijanjem kore u potrazi za zalogajem, i neobično crrrrrrr – tri brgljeza kako pretražuju nedaleke krošnje.


Labudovi grpci na svojoj bari i velike bele čaplje u letu kroz maglu, desetak plovki krdža, zavodljiva lepota inja na krošnjama vrba – tj. zavodljiva iz tople čaure automobila.


Ptica na onižoj grani, manja grabljivica sivih leđa i bezmalo narandžaste zadnje strane vrata – neodoljivi mužjak malog sokola, baš dugo pozira. Taj mališa kod nas dolazi na zimovanje, inače je severnjak, i ovo je prvi koga ove zime vidim.

Krupne ptice u letu kroz srebrno testo.... mišari? Ne, dva gavrana. U obližnjem gaju šljivciga pada – kiša! To se inje na granama topi jer je temperatura stidljivo premašila nulu, pa pada poput kiše, a takav je i zvuk kapljica na opalom lišću. Kiša, ne iz oblaka, već iz krošnji.

Jato od stotinak češljugara, desetak zelentarki, uz njih i pokoji poljski vrabac... i mali soko ponovo! Sada sleće na zemlju, gleda me neko vreme, pa odleće, pokazujući karakterističnu siluetu i način leta.

Za kraj, u krošnji pokraj puta jedna vetruška kojoj je hladno, pa je nadigla perje da u njemu zarobi što više vazduha, termoizolacije radi. I magla.

Mrzim maglu.
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...
Постави коментар
Прикажи све

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons) Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim. Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe. Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos)...
Постави коментар
Прикажи све