Пређи на главни садржај

J-E-L-E-N!!!

Jašta. Jelen. I to ne pivo...

Januarsko sunce, niotkuda vetra, gole njive, vozim nasipom, otvorenih prozora, osmatram ptice. Ne znam niti kuda put vodi, osim da je pretežno zapadno, ka Dunavu, ka ritu... Nad njivama, graciozni pepeljastosivi mužjak poljske eje.

Strnadica žutovoljka (c) Szabolcs Kokay
Golo granje i zaostali plodovi šipka privlače barsku strnadicu i poljske vrapce. Nešto kasnije, još jedna strnadica, žutovoljka...

 Sada vozim uporedo s rukavcem: mali gnjurac, velika bela čaplja, brgljez, jato češljugara, među njima i nekoliko zelentarki... Na pecaroškom molu mi pozira vodomar – a ja mogu da ga fotografišem jedino mobilnim...


Niz šarmantnih kućica među topolama. Izdvaja se jedna sa raskošnim trščanim krovom, pozelenelim od mahovine... Samo nedostaje tabla “The Prancing Pony“.

Pokret iza kuća... krdo... rogato! Desetak mužjaka! Jelen, šinko, jelen! Moji prvi jeleni ikada! 

Nova godina počinje novom vrstom na životnoj listi. Kada ste poslednji put neku vrstu videli po prvi put?


Post festum: kasnije se u lokalnom restoranu (odličan paprikaš) raspitujem o jelenima i rezervatu Gornje Podunavlje. Ne znaju baš za rezervat, ali znaju da je to čuveno lovište, i Titova lovačka kuća je blizu...
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Cinclus i Regulus

Preko visećeg mosta me je odvukao glas neke ptice. Malo-pomalo, preko dasaka, sve me je dalje vodila. Glas detliću nalik, ali samog detlića nigde ne vidim. Konačno, sedam na klupu pokraj reke, u kanjonu posutom svim bojama miholjskog leta. Foto (c) Jelena Nikolić Antonijević Davno još, pre nego što sam svog prvog vodenkosa , Cinclus cinclus, uopšte video, pročitao sam jedan opis koji mi se urezao u sećanje: dok pod vodom hvata larve insekata, iz perja mu izlazi vazduh koji se u vidu mehurića zadržava na telu, pa ptica izgleda kao da je posuta biserima. Od tada želim da vidim vodenkosa dok lovi, izbliza. A svog prvog sam video u Štitkovu, 1996. Sedeo sam leđima okrenut jezercetu kraj crkve i okrenuo se kad sam čuo pljuskanje vode, samo da ugledam vodenkosa kako odleće. Ronio je neposredno iza mojih leđa – bliže od toga nije mogao biti! Jednog sam nedavno posmatrao izbliza kako stoji na kamenu usred Boljetinske reke i pokazuje bele grudi, i evo ovoga sada, kako lovi s druge obale ...
Постави коментар
Прикажи све

Šta Cigani, pederi i kormorani imaju zajedničko?

Veliki vranci duž obala Lima snimljeni tokom autorovih istraživanja ptica vodenih staništa. Foto (3) Nenad Dučić. Godinama se o kormoranima, odnosno vrancima (reč kormoran potiče od latinskog corvus marinus – morska vrana), šire laži, u čemu je nedavno učestvovala i b92, ne samo prenoseći govor mržnje i poziv na istrebljenje („izlovljavanje“) ovih ptica, već i izvrtanjem verovatno jedine tačno navedene činjenice u originalnoj vesti Glasa Zapadne Srbije. Vest koji nam nudi GZS navodi kako su „kormorani ... ovih dana, kao i ranijih godina, bukvalno rasterali ribare sa obala Lima“. Kakvi su ti limski ribolovci koje su ptice rasterale? Da li se njihovoj deci vršnjaci u školi smeju kao onima čiji očevi panično beže od ptica?  GZS dalje lamentuje: „uprkos jadikovkama ribara da masovno uništavaju ribu njihovo izlovljavanje je strogo zabranjeno“. Naravno da je zabranjeno. Izlovljavanje kormorana ne bi bilo ništa manje od namernog uništenja populacije ili dela popula...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све