DVOGLED I VESLO

Dorćolski kej * Ušće * Savsko jezero * Ada Huja * Zemunski kej Zima u Beogradu pruža odlične mogućnosti za posmatranje ptica. Tada se na rekama okuplja ne samo najviše ptica (jedinki) – preko 20.000 gnjuraca i vranaca, labudova, pataka i liski, te još toliko galebova koji su manje upadljivi jer se hrane na deponiji u Vinči , odakle predveče lete ka više desetina kilometara udljenim noćilištima; već i najviše vrsta – ukupno 35 vrsta vodenih staništa, koje se u najvećem broju okupljaju na Dunavu kod Velikog Ratnog ostrva, Ovčanske i Pančevačkih ada, kod Ade Ciganlije i na ribnjaku Mika Alas. Tih 50 km toka reka usred grada čini međunarodno IBA područje Ušće Save u Dunav , gde je do sada zabeleženo oko 210 vrsta ptica. Napraviću zato kratak pregled mesta za zimsko ptičarenje duž obala reka. Poželjan je dvogled snažnijeg uvećanja (10x) ili durbin , jer se većina jata drži podalje od obale. Idemo nizvodno: Savsko jezero Mirno mesto za zimsku šetnju, ujedno mesto okupljanj...

U prethodnom blogu sam vam objasnio kako se, kada i zašto izvodi linijski transekt . Ovog puta ću se pozabaviti cenzusom u tački (takođe nazivan i transekt u tački , ali hajde da izbegnemo zabune). Cenzus u tački U jednom ranijem tekstu sam ovu metodu nazvao i stacionarnim posmatranjem. Pojednostavljeno, radi se o mirovanju usred manjeg prostora u kome identifikujete vrste , brojite jedinke i beležite podatke , odnosno, prikazujete najveću opaženu brojnost svake vrste (tj. najveću grupu date vrste primećenu unutar vremena provedenog u tački, ili sabranu brojnost dva jata – ukoliko ste sigurni da se ne radi o ponovljenoj pojavi istog jata). Da biste mogli da analizirate razlike u brojnosti jedne vrste u različitim mesecima ili godinama (trend), potrebna vam je standardizovana metoda za to.  Kod cenzusa u tački, ta standardizacija ogleda se u vremenskoj i prostornoj ograničenosti trajanja cenzusa – brojilac stoji na unapred određenoj tački i beleži sve što čuje i...

Šta je to što obično ptičarenje razlikuje od profesionalne ornitologije? Bili ste negde u prirodi, posmatrali ptice i uživali u njima... i neki naučnik je bio u prirodi i beležio sve opažene vrste ptica. Šta je u tome drugačije? Prevashodno je u metodološkom pristupu posmatranju – ornitolog ga ima, a vi ga, najverovatnije, nemate. Otuda će njegova opažanja biti moguće kvantifikovati i uzajamno porediti rezultate višestrukih obilazaka terena, dok je u vašem slučaju to samo delimično izvodljivo.   U odnosu na vrstu podataka koji se traže, za različita istraživanja se koriste različite metode ali, dve verovatno najčešće metode, koje i sami možete s lakoćom primenjivati, jesu linijski transekt i cenzus u tački (ponegde nazvani linijski transekt i transekt u tački, ali hajde da izbegnemo zabune). Obe metode je lako prilagoditi uslovima staništa, bila ona terestrična (što se ne baš najsrećnije prevodi kao ‘kopnena’), slatkovodna (pošto su i slatkovodna u stvari kopnena, a...

    1 Nabavite dvogled – bez alata ipak nema zanata. Šta da nabavite zavisi od toga koliko ste sigurni da zaista želite da posmatrate ptice, tj. duže od par meseci. Ako niste sigurni: U vreme SFRJ su ruski dvogledi bili dostupni za budzašto i skoro svaka kuća je imala neki, koji je u pravilu služio samo za skupljanje prašine – možda je vreme da ga aktivirate? Ako nemate taj suvenir, pokušajte sa internetom i sajtovima kupujem-prodajem, kupindo, limundo, itd. Tamo postoji stalna ponuda novih i polovnih dvogleda, u pravilu skromnog kvaliteta, ali i podjednako skromne cene. Ciljajte raspon od 30-40 EUR. Ako ste sigurni da to želite: Kad smo već kod kupoprodajnih sajtova, ja sam na jednom domaćem našao jako povoljan nov nemački dvogled, 3-4 puta ispod cene u prodavnici – neki moler ga je dobio umesto honorara, pa je gledao da ga što pre unovči. Dakle, ako vam se ne žuri, pratite redovno ponudu; nikada ne znate šta će se sve pojaviti. Mimo toga, potražite više...