Šta je to što obično ptičarenje razlikuje od profesionalne ornitologije? Bili ste negde u prirodi, posmatrali ptice i uživali u njima... i neki naučnik je bio u prirodi i beležio sve opažene vrste ptica. Šta je u tome drugačije? Prevashodno je u metodološkom pristupu posmatranju – ornitolog ga ima, a vi ga, najverovatnije, nemate. Otuda će njegova opažanja biti moguće kvantifikovati i uzajamno porediti rezultate višestrukih obilazaka terena, dok je u vašem slučaju to samo delimično izvodljivo.
U odnosu na vrstu podataka koji se traže, za različita
istraživanja se koriste različite metode ali, dve verovatno najčešće metode,
koje i sami možete s lakoćom primenjivati, jesu linijski transekt i cenzus u
tački (ponegde nazvani linijski transekt i transekt u tački, ali hajde da
izbegnemo zabune).
Obe metode je lako prilagoditi uslovima staništa, bila ona
terestrična (što se ne baš najsrećnije prevodi kao ‘kopnena’), slatkovodna
(pošto su i slatkovodna u stvari kopnena, ali nisu i terestrična) ili morska.
Mogu se koristiti za istraživanje pojedinačnih vrsta, odabranih grupa vrsta
ili, uz izvesna ograničenja, svih prisutnih vrsta (i to ne ne samo ptica, iste
metode se koriste i za sisare i druge grupe organizama). Obe su prilično
efikasne u pogledu odnosa uloženog napora i količine dobijenih podataka, što ih
čini posebno pogodnim za raznovrsne projekte monitoringa. Ipak, i jedna i druga
metoda zahtevaju dosta iskustva u određivanju vrsta ptica.
Linijski transekt
Pojednostavljeno gledano, linijski transekt je kretanje
zadatom rutom uz beleženje ptica s obe strane trase. Zbunjeni ste? Pa to je baš
ono što vi i radite!
Linijski transekt je prelazak udaljenosti od tačke A do
tačke B, obično pešice, ali i automobilom (ređe čamcem, izuzetno i manjim
avionom), što manjom brzinom hoda ili vožnje. Pri tome posmatrate i
identifikujete vrste, te brojite i beležite jedinke kako na njih nailazite –
pazeći da istu pticu ne upišete dva puta ako ste je svojim nailaskom poplašili,
a ona odletela ispred vas.
U odnosu na cenzus u tački, linijskim transektom se brže
obiđe širi prostor uz manju verovatnoću dvostrukog brojanja iste jedinke i
dobar je za aktivnije i lakše primetne vrste, a eventualna greška u proceni udaljenosti
ptice od rute ne ostavlja bitnije posledice. Ova metoda je pogodnija za
prostranija područja sličnih, otvorenih staništa gde ćete lako primetiti ptice
koje poplašite svojim nailaskom, te za staništa ‘siromašna’ pticama.
Da biste, recimo, utvrdili
sve češće i obične vrste nekog područja, potrebno je nasumice rasporediti
određen broj transekata po terenu imajući na umu da različita staništa budu
približno podjednako zastupljena (iako će to ‘nasumice’ neminovno biti uslovljeno
i prohodnošću datog terena). Možete odabrati transekte dužine od 100 m u
područjima koja ‘vrve’ od ptica, do 1000 m u siromašnijim područjima, tako da
prolazite kroz tipičnu vegetaciju datog područja u proporciji sa njenom
zastupljenošću unutar datog terena. Ako se broji šire područje, koristi se više
transekata.
Ukoliko želite da procenite gustine populacija po jedinici
površine određenog staništa, morate da ograničite beleženje ptica samo na one
koje ste primetili unutar određene udaljenosti, npr, sve ptice koje se
opaze/čuju unutar traka širine 50 metara levo i desno od rute se beleže po
vrsti, polu i uzrastu (nekada i udaljenosti od linije transekta, ali to je več
kompleksnija varijanta). Ukoliko se traže ‘prefinjeniji’ rezultati, beleži se i
mikro-stanište (ekološka niša) u kome je ptica opažena.
Važno je da transekti budu međusobno dovoljno udaljeni
(makar 150-200 m) da ne biste u drugom ponovo brojali ptice koje ste poplašili
u prvom, te da svaki transekt pokrijete približno istom brzinom hoda za
približno isto vreme. Transekti ne treba da se uzajamno nadovezuju već da budu
rastavljeni i nezavisni. Ako su
transekti dovoljno kratki i dovoljno blizu, za jedno jutro možete obići
nekoliko.
Brojanje se vrši sporim hodom duž linije transekta, tako da
se 1000 metara rute prelazi za (najmanje) jedan sat. U preglednim, otvorenim,
travnim ili poljoprivrenim staništima, moguće je istraživati i automobilom, a
moje iskustvo je da sam 5 km transekta, uz zaustavljanja radi brojanja opaženih
ptica ili skeniranja terena dvogledom, prelazio za (najmanje) jedan sat.
Sa obilaskom terena se počinje pola sata pre i završava do
tri sata nakon izlaska sunca (uglavnom do 9, izuzetno, ako je vreme svežije, do
10 ujutru), odnosno, zimi – nakon podizanja jutarnje magle. Ako želite pregled
češćih i običnih vrsta područja, brojanje se vrši tempom od dva do četiri
obilaska mesečno, u zavisnosti od sezone (ne govorim o godišnjim dobima, već
ptičjim dobima gnežđenja, postnatalne disperzije, seoba ili zimovanja).
Brojanje treba vršiti svakog puta pod sličnim meteorološkim prilikama
(izbegavajte vetar i padavine jer su ptice tada manje aktivne). Ukoliko se
obilazi više transekata, prilikom svakog narednog brojanja menja se redosled
transekata.
Ukratko, linijski transekt je:
· pogodan za
prostrane, otvorene terene sličnih staništa,
· pogodan za
aktivne i lako primetne vrste, kao i za one koje prhnu pred posmatračem,
· odgovara
nižim gustinama populacija i staništima siromašnim pricama,
· teren se
pokriva brže i efikasnije,
· pošto je
brojilac u stalnom pokretu, ponovljeno brojanje istih jedinki je retkost,
· pogodan za
prohodnije terene,
· može se
koristiti za studije odnosa vrsta i staništa,
· greške u proceni udaljenosti opažene ptice
imaju manje posledice na procene gustina populacija.
Procena gustine populacija
U otvorenim staništima možete beležiti ptice unutar, npr,
trake širine 100 m, po 50 m levo i desno od posmatrača; odnosno, i dalje
beležite sve opažene ptice, ali sa naznakom da li je u transektu ili izvan
njega. Transekt dužine 500 m i ukupne širine 100 m zahvata površinu od 5 ha, a
ako transekt produžite na 1000 m, i površinu ste povećali na 10 ha.
U obraslim staništima je udaljenost do koje možete
detektovati i identifikovati ptice manja. Ako pratite ptice unutar, recimo,
trake širine 20 m, po 10 m levo i desno, tada transekt dužine 500 m i širine 20
m zahvata površinu od 1 ha, a ako transekt produžite na 1000 m, i površinu ste povećali
na 2 ha.
Za široko-disperzne vrste moguće je vršiti ekstrapolaciju
gustine po jedinici površine istog staništa, ali kod uže-lokalizovanih i
malobrojnijih vrsta treba biti jako oprezan.
U sledećem koraku: cenzus u tački
Коментари
Постави коментар