Siđi do reke – zimsko ptičarenje u BG

Dorćolski kej * Ušće * Savsko jezero * Ada Huja * Zemunski kej

Zima u Beogradu pruža odlične mogućnosti za posmatranje ptica. Tada se na rekama okuplja ne samo najviše ptica (jedinki) – preko 20.000 gnjuraca i vranaca, labudova, pataka i liski, te još toliko galebova koji su manje upadljivi jer se hrane na deponiji u Vinči, odakle predveče lete ka više desetina kilometara udljenim noćilištima; već i najviše vrsta – ukupno 35 vrsta vodenih staništa, koje se u najvećem broju okupljaju na Dunavu kod Velikog Ratnog ostrva, Ovčanske i Pančevačkih ada, kod Ade Ciganlije i na ribnjaku Mika Alas. Tih 50 km toka reka usred grada čini međunarodno IBA područje Ušće Save u Dunav, gde je do sada zabeleženo oko 210 vrsta ptica.

Napraviću zato kratak pregled mesta za zimsko ptičarenje duž obala reka. Poželjan je dvogled snažnijeg uvećanja (10x) ili durbin, jer se većina jata drži podalje od obale. Idemo nizvodno:

Savsko jezero

Mirno mesto za zimsku šetnju, ujedno mesto okupljanja pataka, malih vranaca i pokojeg morskog gnjurca. Uz donji deo Ade Ciganlije nalazi se najznačajnije nacionalno zimovalište malog vranca. Po završetku gradnje Mosta na Adi imali smo takoreći isti broj ptica kao i pre početka gradnje (tj. tek neznatno manje), ali ih je zaleđivanje od obale do obale februara 2012. stvarno desetkovalo – pošto oni za hranom rone, pa smo prošle zime imali za četiri petine manje jedinki, da bi ove zime sa dostizanjem jedne trećine ranije brojnosti dobili nagoveštaj oporavka. (Naspramna, blokovska obala Save nije privlačna pticama.)

Zemunski kej

Ovo mesto ne privlači veći broj ptica, ali se jedan broj pataka i vranaca, dopunjen pokojim gnjurcem, muva oko čamaca, dok se galebovi odmaraju u plićaku na Lidu.

Ušće (Park prijateljstva)

Sa platoa kod picerije Asteriks su se do skora dobro videle stotine pataka, vranaca i galebova po vodi, obalama i nižim granama Konjske ade (aka Malo Ratno ostrvo). Mali vranci se u zimska popodneva okupljaju ovde, da u sumrak odlete ka Adi Ciganliji. Ptice se i dalje tu grupišu, iako ih sve više uznemiravaju čamci i brodići koji plove između obale i ade, što zakon zabranjuje – dozvoljen je rukavac između ade i Velikog Ratnog ostrva, ali se ni taj zakon ne sprovodi (i dalje živite u Srbiji). Širenje splavova i zauzimanje obale platoa građanima je praktično oduzelo ovo mesto i da biste nešto videli, morate ili negde da naručite piće, ili da čkiljite kroz proreze između splavova. Ipak, ptice su blizu (80 m) i slabiji dvogled će odraditi posao. Moguća je pojava belorepana u nebu nad VRO. Najnovija posmatranja

Dorćolski kej majora Gavrilovića

Ovo je najbolje mesto za posmatranje zimskih jata pataka – tu je najveći broj kako jedinki, tako i vrsta i ovde svake godine osvanu neke ređe fele, od praktično redovnih morskih gnjuraca i morskih crnki, do još ređih baršunastih turpana, preveza ili ledenjarki. I belorepan se lako viđa. Ako izuzmemo manja jata uz obalu, ptice se pretežno grupišu u plićoj i usporenoj vodi uz Veliko Ratno ostrvo, pa su kojih 400 i više metara udaljene, što zahteva malo snažniju optiku. Najnovija posmatranja

I ovde je sve prisutniji problem monstruozno velikih splavova koji potpuno zaklanjaju pogled na reku. Do skora mi nisu smetali oniži splavovi jer je ovde kej srazmerno visok, ali ovo sada je prekrdašilo svaku meru! Smatram da bi pogled sa keja morao da bude zaštićena gradska vizura – ideja šetnje pored reke je da tu reku i vidite, zar ne?

Bilo bi lepo da gradske vlasti ovde postave one teleskope što rade na novčić, a moj dugogodišnji san je bio da uz teniske terene nikne i toranj-posmatračnica, kako za ptičare, tako i za šetače i turiste da odatle fotografišu ostrvo i Kalemegdan. No, lokacija o kojoj sam sanjao već je nestala pod novim teniskim terenima, nastalim na račun parka (tako je DS zamišljala greenfield investiciju) i samo je postojanje spomenika majoru Gavriloviću sprečilo MGM da proguta još šetališta.

Kej na Adi Huji

Ovde se Dunav širi na 1000 metara, pa su ptice još udaljenije nego na dorćolskom keju – bez durbina mrka kapa. Naspramna obala (nekadašnja Ovčanska ada) je niska i plavna, pa se jata uglavnom uz nju grupišu. Ovo mesto posebno privlači galebove (verovatno kao usputna stanica do/od deponije) i zabeležene su pojave ređih vrsta, poput velikog crnoglavog i crnog galeba.

Taktika

Nemojte raniti izjutra, nad vodom je često magla. Dešavalo mi se da u gradu nema ni traga magli, pa siđem do reke – koju potom uopšte ne vidim, o pticama da i ne govorim. Oblačite se u više tankih slojeva, biće vam toplije, a po potrebi ćete se i lakše raskopčati. Bez obzira na mirno vreme, koje i ne mora biti posebno hladno, ne zaboravite toplu kapu i rukavice. Nad rekom uvek ima nekog strujanja vazduha koje često nije dovoljno jako da se nazove vetar, ali je zimi vrlo neprijatno. Planirajte rutu tako da šetnju završite čajem ili kuvanim vinom u nekom kafeu.


Sve fotografije nastale su u poslednje dve nedelje na Ušću i dorćolskom keju. Foto Zoran Karić (2), Milan Obradović (1) i Gordan Pomorišac (1) koji je snimio ovog orla belorepana u lovu ispred dorćolskog keja.