Пређи на главни садржај

Topla preporuka...

...za knjigu koju sam baš danas pročitao, dok sam čekao da mi operu kola. Tj, nije baš toliko tanka, nego sam je danas završio, a da sam isprva rekao da sam je danas završio, značilo bi da sam je to ja napisao – a nisam, al’ mi sve nekako žao što se nisam prvi setio...

Još malo pa nestalo“ (naslov originala Last Chance to See) bavi se upravo time: vrstama koje su preživele u tako malom broju, da se u ma kom trenutku mogu bespovratno sunovratiti preko ivice sveta.

Knjiga je produkt sinergije Daglasa Adamsa od Autostoperskog vodiča, biologa Marka Karvardina i radija BBC, a nastala je na osnovu materijala za emisije emitovane daleke 1990. Tako daleka godina me je u kombinaciji s delikatnom temom isprva odbijala – neke od ugroženih vrsta koje se pominju su se od tada malo oporavile, ali su druge, zato, izumrle. No, nezaboravni Adamsov stil pisanja i specifični humor bivšeg pridruženog člana družine Montija Pajtona me je naterao da na to zaboravim.

Čitajući knjigu ne kao čitalac, več kao ekolog i kao prevodilac, naravno da sam našao nekoliko propusta („krznene foke“ uopšte nisu foke, već morski lavovi, koji se od foka razlikuju time što na prednjim perajima mogu i da hodaju, za razliku od foka koje se na suvom kreću kao gusenice na steroidima; u nacionalnim parkovima Afrike lov je potpuno zabranjen – takav lov se zove krivolov – pa tako ne postoje „lovočuvari“ niti „lovački domovi“, iako originalni termini istorijski imaju to značenje, ali je ono evoluiralo i izgubilo se u originalnom kontekstu, što je ostalo neprimećeno u svesti prevodioca koji živi u zemlji u kojoj su nacionalni parkovi tek ekskluzivnija lovišta), ali tih nekoliko propusta na oko 200 strana mogu slobodno da se podvedu pod moje cepidlačenje oko, inače, dobrog prevoda.

Izvod: „Tokom mnogih vekova“, rekao je, „Kinezi su ispredali legende o velikim čudovištima koja bljuju plamen, prekrivena su krljuštima i jedu ljude, ali se verovalo da su ona samo mitovi i plod bujne mašte. I stari mornari su pričali o njima i na mapama zapisivali Ovde ima zmajeva kad bi videli neku zemlju čiji im se izgled ne dopada.

A onda je, početkom dvadesetog veka, jedan od prvih holandskih istraživača ovih krajeva nameravao da prekrati uobičajeni put i leti ka Australiji duž indonežanskog arhipelaga. Međutim, pokvario mu se motor, pa je morao prinudno da sleti na maleno ostrvo po imenu Komodo. On je preživeo pad, ali njegov avion nije.

Odlučio je da prvo potraži pijaću vodu. Pretražujući okolinu, na peščanoj obali ugledao je neobičan, širok trag. Pratio ga je i iznenada se našao licem u lice s nečim što mu se nimalo nije dopao. To nešto je ličilo na veliko čudovište prekriveno krljuštima koje jede ljude, a bilo je dugačko puna tri metra. Gledao je pravo u ono što mi sada želimo da pronađemo – u komodskog zmaja.“

Nisam mogao da izdržim i prešao sam direktno na stvar: „Da li je preživeo?“

„On jeste, ali njegova reputacija nije. Uspeo je da se održi u životu čak tri meseca, dok ga nisu spasli. Međutim, kad se vratio kući, svi su mislili da je lud i niko nije poverovao u njegovu priču.“

Opširniji izvod iz knjige dostupan je na sajtu izdavača.

Još malo pa nestalo – Autostoperski vodič kroz svet koji iščezava“, Daglas Adams i Mark Karvardin; Odiseja, Beograd, ISBN 978-867720-108-1

Коментари

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...