Negde pred ponoć primetih vest da je stradao neko koga nisam
nikada upoznao, čak za njega nisam ni znao sve do te vesti. Pa ipak, napunim
čašu i prolijem nekoliko kapi. Za dušu. Najvećem kljovašu istočne Afrike –
možda i celog kontinenta. Nepodnošljivo lako je moguće – i Sveta.
Krivolov je u Africi ozbiljna, high-tech industrija koja često uključuje helikoptere, vojne naočari za noćna posmatranja, satelitske telefone i – informacije s interneta. Dešavalo se da istraživači postave fotografiju slona s kljovama od dva metra, samo da ubrzo postanu zasuti lajkovima s Dalekog istoka; pretpostavlja se, od strane skauta koji će tamo uputiti svoje lovce. Prašumske slonove često love i Pigmeji, koji za par kljova dobiju tek boks cigareta, dok na Dalekom istoku kilogram slonovače vredi 1500$, odnosno i znatno više kada se izrezbari.
Tog jula 2001, otvoreni Land Cruiser milio je kroz šumu
mopanea u gornjem toku Limpopoa, prateći utabane tragove guma. Duž puta smo
viđali slonovsku balegu - čitavo bogatstvo, s obzirom da se u prodavnici
suvenira uramljeni presek prodavao za 8 evra.
Za razliku od akacija, njihovih sićušnih listova i prozirnih
krošnji, mopane (Colophospermum mopane)
spada u širokolisno drveće. Na afričkoj žezi, njegovi dvostruki listovi se
sredinom dana sklope kao leptirova krila, da suncu izlože što manju površinu i
time smanje isparavanje. Može da izraste 12 metara i da formira krošnje koje se
uzajamno dodiruju zatvarajući šumski svod, ali stabla oko nas su me podsećala
na šibljake Mediterana: nijedno nije bilo više od slona, koji ovde posle kiša
pojedu sve mlade izdanke te se granaju
nisko u neugledno drveće, prošarano žbunjem, travom i ponekim baobabom.
Ja nisam video ništa, ali je naš vodič zaustavio Cruiser i
pokazao rukom na pokret nečeg prašnjavocrvenog kroz zeleno i bakarno lišće
zimskog popodneva: “Slon”.
To je bio moj prvi slon u divljini. Životinja se polako
udaljavala, povremeno zastajući da nas odmeri. Odnekud se čulo trubljenje
matrijarha krda. Sada već znaju da smo tu i više nijednog slona nećemo ovako
iznenaditi.
A hteo sam da o tome pišem otkako sam pročitao vest da je
septembra 2013. jedno pojilo u nacionalnom parku Hvange (koji odavno sanjam da
posetim), na zapadu Zimbabvea, bilo otrovano cijanidom, najverovatnije unesenim
sa obližnje koncesije za eksploataciju zlata izdate novoj afričkoj kolonijalnoj
sili: Kini. Prva vest je govorila o 100 otrovanih slonova, kao i celom čoporu
lavova, brojnim antilopama i strvinarima... da bi potraga iz vazduha pokrila
šire područje i uvećala broj slonova na 300. To je bio najgori masakr na jugu
Afrike u poslednjih četvrt veka.
Prethodne, 2012, u Africi je svakog dana ubijano oko 100
slonova, ili 4 slona na sat, ili jedan slon na svakih petnaest minuta. A to su
– oprezne procene. Drugi izvori ove smatraju podbačajem i procenjuju veću
smrtnost – 50.000 godišnje.
Zaplenjeni transporti švercovane slonovače i rute kojima putuje od Afrike do Dalekog istoka (deblja linija - veći promet). Kompletan izveštaj: https://cmsdata.iucn.org/ |
Krivolov je u Africi ozbiljna, high-tech industrija koja često uključuje helikoptere, vojne naočari za noćna posmatranja, satelitske telefone i – informacije s interneta. Dešavalo se da istraživači postave fotografiju slona s kljovama od dva metra, samo da ubrzo postanu zasuti lajkovima s Dalekog istoka; pretpostavlja se, od strane skauta koji će tamo uputiti svoje lovce. Prašumske slonove često love i Pigmeji, koji za par kljova dobiju tek boks cigareta, dok na Dalekom istoku kilogram slonovače vredi 1500$, odnosno i znatno više kada se izrezbari.
Afriku nastanjuju dve vrste slonova, prašumski (Loxodonta cyclotis) i savanski (L. africana). Od tog mog susreta s
crvenim slonom u bakarnom lišću – a usled širenja rudarskih i drvnih koncesija
i prateće mreže puteva kroz dotle nedirnutu džunglu – broj prašumskih slonova
smanjen je za 60%. Nakon Botsvane (tu je krivolov i dalje retkost, ali se, sa
desetkovanjem populacije na istoku kontinenta, očekuje rast), najveća
populacija savanskih slonova je u Tanzaniji, gde je u rezervatu Selous,
površine 80.000 km2 (bez Kosova, Srbija ima samo 77.000 km2), za šest godina
pobijeno 80% životinja.
Izvestan napredak dolazi iz Kine, koja je prošlog novembra
valjcima smrvila 12 tona zaplenjene slonovače, primer koji su kasnije sledile i
SAD, budući da je američko – nakon kineskog – najveće tržište za predmete od
slonovače (američki zakon zabranjuje samo uvoz – ukoliko se ne radi o legalnom
lovnom trofeju, koji potom sve češće završe u suvenirnici – ali ne i unutrašnju
trgovinu slonovačom). Istog meseca, u Tanzaniji su i uhapšena tri Kineza sa 700
kljova.
Ipak, napredak je nedovoljan, korupcija sveprisutna, a očaj
još rašireniji. I dok god orijentalni novobogataši budu smatraji da je
posedovanje umetnina od slonovače znak pripadnosti klasi (što ono i jeste, ali
ih ne smešta u klasu kojoj teže, već onu kojoj zaista pripadaju), slonovi će
nam, kao šaka peska na plaži, curiti kroz prste.
Dok ste vi stigli do ove rečenice, jedan je več ubijen.
Zašto mi je, pored svih tih 20 do 50.000 ubijenih godišnje, žao baš Sataoa? On
je bio retkost u preživelim populacijama, on je pripadao lozi divova na koje su
se beli lovci crnog srca ostrvili početkom XX veka, pa te gene praktično
uklonili iz današnjih krda. I samo se ponekad desi da pokoji slon liči na svoje
legendarne pretke.
Biti naprosto veličanstven, njegov je usud. Ja se nikada
nisam susreo sa takvim slonom. I sa svakim danom koji prođe, šanse za to su mi
sve manje.
Linkovi:
Коментари
Постави коментар