Foto: S. Panjković Prvi januar 2014. S dvogledom oko vrata izlazim iz kuće, pitajući se koja će mi biti prva vrsta na ovogodišnjoj listi. Na parkingu prolazim pored nevidljive ptice, pa nastavljam do svoje zimske pačke , da mi tamo prva fela koju računam postane gačac. Pa ipak, pre toga sam već video jednu. Koju ne računam. Koju ne primećujem. Čija opažanja ne zapisujem. Za jednog strastvenog ptičara, to je neobično ponašanje. Ili možda i nije? Ornitologija se, pa tako i ptičarenje, bavi divljim pticama. I moja nevidljiva ptica nije baš išetala iz kokošinjca, ali kao da jeste. Kao dečak sam bio fasciniran srednjevekovnim zamkovima (koji mi, iz današnjeg ugla, izgledaju hladno, vlažno i promajno, skupi za grejanje i uopšte, preskupi za održavanje) i pamtim neku duplericu Politikinog Zabavnika s nacrtanim utvrđenim gradom i objašnjenjem svakog njegovog dela. Na najvišoj kuli je bila još jedna, omanja, s mnogo rupa, a objašnjenje je govorilo: „golubarnik – sveže meso za sluč...