Beogradski nacionalni park – al’ zamalo

Znate li pogled s Gardoša na zelenu obalu, na rit? Ili sa Zemunskog keja? Ili Dorćolskog keja? Prošetajte ponovo i dobro se zagledajte.

Veslam tuda, evo već četvrt veka, i dobro znam kakav je to nacionalni park u srcu grada. Tu žive vidra, divlja mačka, tu žive divlje svinje! Nepotpuni spisak ptica dunavskog forlanda (prostora između reke i nasipa) je preko 120 vrsta dug i uključuje crne rode i orlove belorepane.

Divlje svinje - rano proleće u Forlandu leve obale Dunava. Sve fotografije u ovom blogu nastale su upravo unutar granica predloženog “Predela izuzetnih odlika ‘Forland leve obale Dunava’"​. Foto Snežana Panjković.

Forland je mrestilište riba, gnezdilište ptica, prostor koji prima poplavne vode i smanjuje pritisak na nasipe i izgađena područja, kao i mesto uspora toka gde se zagađena voda pročišćava i vraća u reku bar za klasu čistija. Da bi Dunav bio pun ribe, pun života, treba mu forland koji služi kao ekološki koridor koji povezuje ona fantastična mesta gde je nasip prošao dalje od reke, ostavivši nam tu i tamo priliku da vidimo kako je ta dunavska amazonija ranije izgledala čitavom dužinom, od Bezdana pa sve do Gradišta.

Lisica i tri vrste čaplji - gak, siva i mala bela u Forlandu leve obale Dunava. Foto Nikica Kukolj.

Svi znamo da je i Nikolić Tomislav gradio u forlandu Save, ugrožavajući time nasip i građane Novog Beograda. Forland je faktički korito reke – pogledajte kako to izgleda kada voda naraste, ali i ne samo faktički, već i formalno-pravno. Tu ne možete da kupite plac, za takvu lokaciju ne možete da dobijete građevinski dozvolu, bez nje ne možete da dobijete priključak za struju... Tako kaže Zakon. Praksa kaže “glave nam u pijesku, al’ nezaštićene guzice”.

Predeo izuzetnih odlika ‘Forland leve obale Dunava’

A zelena obala reke treba da bude zaštićena: ona čini grad bezbednijim, reku čistijom, pa i sam pogled na tu obalu čini život u Beogradu podnošljivijim.  Sve to je prepoznala Liga za ornitološku akciju koja je izvela istraživanje na osnovu kog je sastavila elaborat o pticama, leptirima i biljnim zajednicama.pdf forlanda i predložila ga za zaštitu Gradskom sekretarijatu za životnu sredinu. I Sekretarijat je tu potrebu prepoznao i inicijativu prihvatio, pa je pozvan Zavod za zaštitu prirode Srbije da je dalje razradi.

Zavod je svoj posao obavio i forland Skupštini grada Beograda predložio za “Predeo izuzetnih odlika ‘Forland leve obale Dunava’"​. Predlog je došao na dnevni red zasedanja Skupštine, na kome je novo zaštićeno prirodno dobro – beogradska amazonija – trebalo da postane i zvanično potvrđeno.

Crne rode i belorepani u forlandu, foto (2) Snežana Panjković.

Ali, do glasanja ipak nije došlo jer je tokom samog zasedanja predlog povučen. Gradska skupšina je svim građanima tako poručila: Drhtite, bednici, pojavio se INVESTITOR!

Da li treba da pojasnim? Pojavio se investitor koji bi nešto da gradi na zelenoj obali Beograda. I zbog koga je režim spreman da izmeni namenu prostora i ukine zakone države Srbije. U ime reformi, valjda?

Žuta čaplja; mali vranci i liske u forlandu, foto (2) Nikica Kukolj.

Prošetajte ponovo Zemunskim ili Dorćolskim kejom i dobro se zagledajte. U prošlost bez budućnosti. Vi sedite u kolima u kojima samo rikverc radi – dobro došli u vesele devedesete!

Vrbaci u rano proleće, kad se tope snegovi. Foto Nikica Kukolj.