Пређи на главни садржај

Smanjen broj malih vranaca u Beogradu!

S dozvolom autora, (c) Vito Antesić
WWF: Ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Lige za ornitološku akciju u saradnji sa WWF-om, organizovali su prebrojavanje malih vranaca i potvrdili da uz obalu reke Save u Beogradu, ove godine zimuje 3.800 jedinki, što predstavlja 5.4 odsto evropske, odnosno dva odsto ukupne svetske populacije. Ovogodišnji rezultati značajno se razlikuju od prošlogodišnjih kada je evidentirano 5.000 ptica, ali njihovo prisustvo i dalje pokazuje veliku vrednost i značaj rečnih staništa u užoj gradskoj zoni.

„Mali vranac je vrsta ptica koja je strogo zaštićena u Srbiji, kao i u Evropskoj uniji. Pripada grupi vrsta od posebnog značaja za zaštitu što u skladu sa Evropskom direktivom o pticama podrazumeva i proglašenje posebnih područja za njenu zaštitu. Procenjuje se da ukupna evropska populacija broji od 28.000 do 39.000 gnezdećih parova. Kao vrsta vezana za vodena staništa, ugrožena je njihovim uništavanjem i isušivanjem“, izjavio je Goran Sekulić u ime Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Mali vranci se preko dana uglavnom hrane na Savi, Dunavu i drugim većim vodenim površinama u okolini, a uveče se sakupljaju u jata i u velikim grupama noće u vrbacima uz Savu tražeći specifične lokacije, odnosno vrbake koji se nalaze neposredno uz vodu. Najvažnije lokacije za noćenje malih vranaca se nalaze u blizini Mosta na Adi.

„U ovom trenutku još uvek ne možemo da kažemo šta je tačan uzrok smanjenog broja malih vranaca u Beogradu. Razlog za smanjenje njihovog broja ove godine može da bude topla jesen i usporeno okupljanje na zimovalištu, a možda se radi i o fluktuiranju brojnosti. Činjenica da dva odsto svetske populacije ove vrste zimuje u našem glavnom gradu je značajna, ali ne ublažava mnogo moju zabrinutost za pad njihove brojnosti i borbu za neophodnost trajne zaštita vrbaka, njihovih spavališta na Savi. Čuvanjem njihovog prirodnog zimovališta, štitimo male vrance od daljeg uznemiravanja i obezbeđujemo opstanak najvećeg urbanog zimovališta ove atraktivne vrste na svetu”, izjavio je Dragan Simić u ime Lige za ornitološku akciju.

Predloženo zaštićeno stanište “Zimovalište malog vranca”
Izgradnjom Mosta na Adi uništen je jedan od vrbaka na kojima su noćili mali vranci. Na svu sreću, ptice su ovaj gubitak staništa relativno dobro podnele i nije došlo do drastičnog smanjenja brojnosti. Zbog ugroženosti malog broja preostalih vrbaka koje mali vranci koriste inicirana je njihova zaštita. Zavod za zaštitu prirode Srbije je u saradnji sa Direkcijom za izgradnju Beograda i Ligom za ornitološku akciju izradio studiju kojom je predviđena zaštita pet lokacija na levoj i desnoj obali Save u okolini Ade Ciganlije. Studija je izrađena 2012. godine, ali do danas zaštita nije proglašena.

„Mali vranci i dalje odolevaju velikim pritiscima i ugrožavanju kojem su izloženi u urbanoj zoni Beograda, ali je njihov opstanak na ovom području u potpunosti zavisan od zaštite preostalih izolovanih vrbaka na obalama Save. Neophodna je hitno proglašenje i uspostavljanje zaštite ovih staništa malog vranca kako bi se očuvala ova izuzetna prirodna vrednost. Zbog toga podržavamo apele Lige za ornitološku akciju i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije prema nadležnim ustanovama da se što pre donese akt o zaštiti ovog područja i spreči nestanak staništa malog vranca koji već decenijama odoleva u samom gradskom jezgru”, izjavila je Sonja Bađura u ime WWF programa u Srbiji.

U Srbiji se gnezdi između 900 i 1.600 parova ove vrste i to uglavnom u Vojvodini. Za više od 10 godina, koliko Liga za ornitološku akciju prati male vrance u Beogradu, maksimalna brojnost zabeležena je u zimu 2007/2008. godine kada je izbrojano 6.750 jedinki. Ta brojka predstavlja skoro 10 odsto ukupne evropske populacije što govori o velikom značaju savskog priobalja u srcu glavnog grada za očuvanje biološke raznovrsnosti čiji značaj prevazilazi nacionalne granice. Rasprostranjenje ove vrste ograničeno je na jugoistočnu Evropu, Bliski istok i okolinu Kaspijskog i Crnog mora u zapadnoj Aziji.

Izvor: WWF – Smanjena populacija malih vranaca u Beogradu http://www.wwf.rs/?258213/Smanjena-populacija-malih-vranaca-u-Beogradu

Prethodni osvrt na istu temu:

Mali vranac i svilen konac http://dvoglediveslo.blogspot.rs/2014/12/mali-vranac-i-svilen-konac.html
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između
Постави коментар
Прикажи све