Redovi s plaže: osvajanje Grčke

Jezero Kerkini - pisano septembra 2015.

Čitali ste moje blogove o Grčkoj? Ako ste se potom zapitali zašto vi niste videli više od 20 vrsta, gde su sve te ptice i u čemu grešite, pokušaću da vam odgovorim na ta pitanja.

Prva greška koju pravite je što idete u turističkoj sezoni jul-avgust, kada su ptice najmanje aktivne. Ako imate decu školskog uzrasta i samo vam letnji raspust preostaje, ciljajte onda sam kraj avgusta i početak jesenje seobe. Inače, najbolje ptičarske sezone ovde su april-maj i septembar.

April i početak maja su vreme prolećne seobe, dok je maj i prva polovina juna vreme gnežđenja. Sa izuzetkom Krita i Rodosa, u to vreme je more još prohladno za kupanje...

...prekid: kako ovo pišem na plaži, iznenadna aktivnost u obližnjem drvetu, grabim dvogled, uspevam da uoštrim na vreme, samo da u krupnom planu, uokvirenog lišćem, ugledam portret mužjaka sredozemne crnoglave grmuše Sylvia melanocephala! No, koliko god se u ovom trenutku pokazalo uspešnim, čekanje na slučajno pojavljivanje nije najbolja taktika. Zato, vraćam se strategiji...

...pa, ako idete u društvu ne-ptičara, septembar, negde do sredine meseca (ali i duže) je bolji izbor. No, ako ste vezani za gradiće u kojima letujete, to i dalje neće biti dovoljno. Ono što vam treba su kola i mogućnost biranja rute do krajnjeg odredišta.  

Nacionalni park Prespanska jezera u Grčkoj

Dakle, da uvećate broj vrsta koje ćete susresti, odlučili ste se za (jeftiniju) pred- ili post-sezonu. Šta sad? Zaboravite na Đevđeliju u potpunosti, za ptičare postoje samo dva prelaza iz Makedonije u Grčku, u zavisnosti od toga idete li na Egejsko (npr. Halkidiki, Tasos, Skiatos...) ili Jonsko more (Krf, Parga, Zakintos...).

Za Jonsko more odvajate se nešto pre Negotina, pa preko Prilepa i Bitolja idete na prelaz Medžitlija, dok se za Egejsko more se s autoputa odvajate posle Demir Kapije za Valandovo i idete na granični prelaz Star Dojran na istoimenom jezeru (ako tražite mesto za ručak, preporučujem riblji restoran Fuk Tak i njihovu crvenoperku; a ako biste tu da prenoćite, raspitajte se u restoranu – imaju i vrlo udobnu kuću s apartmanima za izdavanje). Put je dobar u oba slučaja, ali je od Valandova pravac ka granici dobro označen, dok ćete na periferiji Bitolja nekoliko puta morati da pitate za put.

Prešli ste granicu, u Grčkoj ste – šta sad? Na oba putna pravca, na 50-60 km od granice i na oko 650 km od Beograda, nalazi se po jedno čarobno jezero gde treba da provedete minimum dve noći i jezeru posvetite bar jedan pun dan ptičarenja, mada moja preporuka u slučaju Jonskog mora i jezera Mikri Prespa ide u pravcu dva puna dana / tri noći, a u slučaju Egejskog mora i jezera Kerkini tri dana / četiri noći. Pa tek kada stvarno napunite baterije, na more.

Oba jezera su nacionalni parkovi i IBA područja. Do Mikri Prespe se stiže preko Florine, odatle desno za Albaniju, pa na odvajanju za albanskui granicu držite desno. Do Kerkinija stižete pošto dva km nakon granice skrenete levo za Seres, pa kasnije s puta ugledate jezero.     

Nacionalni park Prespanska jezera

Grčki nacionalni park Prespanska jezera prostire se od 850 metara nad morem – visine samih jezera, pa do preko 2300 m visokih planinskih vrhova. Sastoji se od dva jezera, pomenute Mikri Prespe koja je plitka, ni deset metara, i obrubljena tršćacima u kojima se gnezde kudravi Pelecanus crispus (1300+ parova) i ružičasti nesiti P. onocrotalus (350+ parova) – što je najveća kolonija kudravih na svetu (oko 10% ukupne populacije) i jedno od retkih mesta u Evropi gde se obe vrste gnezde zajedno; te manjeg, grčkog dela preko 50 m duboke i ribom bogate Megali Prespe. Jedno od boljih mesta za ptičarenje je kopnena prevlaka između Mikri i Megali Prespe.

Druge zanimljive vrste uključuju najjužniju gnezdeću populaciju divlje guske Anser anser u Evropi (podvrsta rubrirostris), velikog ronca Mergus merganser (na većem i dubljem jezeru Megali Prespa), leštarku Bonasa bonasia (planina Sfika, JI od Mikri Prespe), surog orla Aquila chrysaetos, pirgaste grmuše Sylvia nisoria, kosa kamenjara Monticola saxatilis, crnoglavu strnadicu Emberiza melanocephala... Ovde su zabeležene 273 vrste. Moja septembarska lista ptica posmatranih ovde u jednom danu kreće se oko 50 vrsta. Smeštaj je moguć u Agios Germanosu, Leimosu, Platiju i Psaderu.

Za razliku od prespanskih jezera koja su prirodnog porekla, Kerkini je u stvari akumulacija na reci Strumi, nastala početkom XX veka radi navodnjavanja okolnih polja, sa istoka i zapada ograničena nasipima koji su 1980-ih dodano uzdignuti i prošireni. Samo jezero leži na 35 m nadmorske visine, dok se planina Beles (na svojoj severnoj strani: Belasica) uzdiže preko 2030 m. Jedno od boljih mesta za ptičarenje je istočni nasip odakle se dobro vidi „delta“ Strume na mestu gde ulazi u jezero (vožnja nasipima je dozvoljena).

Istočni nasip jezera Kerkini

Zanimljivije vrste uključuju orla kliktaša Aquila pomarina i patuljastog orla A. pennatus, crnu lunju Milvus migrans i kratkoprstog kopca Accipiter brevipes, obe vrste pelikana (na jezeru se gnezdi samo kudravi, ali u sezoni gnežđenja nesiti čak sa prespanskih jezera, 350 km zapadnije, dolaze ovamo u ribolov), crnu Dendrocopos martius i sivu žunu Picus canus, planinskog detlića Dendrocopos leucotos... Ovde je zabeleženo 312 vrsta. Moja lista ptica posmatranih ovde u jednom septembarskom danu iznosi oko 70 vrsta. Smeštaj je moguć u selima Hrisohorafa (gde toplo preporučujem hotel Limneo), Kerkini, Livadia, Vironija i dr.

I jedan savet za kraj: ako posle jezera ptičarite na plaži, kao ja sada, uz kompjuter i kriglu Alfe (kako bih samo rado kompjuter ostavio kod kuće i uživao u digitalnoj detoksikaciji, ali šta ću...), slobodno zagledajte krošnje sitnolisnih maslina, to može da bude sasvim produktivno. Ali ako vaša ptica reši da sleti u krošnju smokve, najbolje je da odmah odustanete, spustite dvogled i uzmete gutljaj piva.

Naprosto, nemate šanse sa smokvom – gde god da sleti, biće skrivena jednim od tih listova, dovoljno velikih da je i Adam još njima skrivao muškost... A vaša ptica, nekako više ptičica, svakako je manja od te muškosti biblijskih razmera. 

Photos (c) Ms. & Mr. albicilla 

Edit - proleće 2018: Ako ste krenuli put nacionalnog parka Kerkini, imajte na umu da je u Severnoj Makedoniji puštena u promet nova deonica auto-puta koja zaobilazi klisuru Demir Kapije, pa tako i odvajanje za Valandovo. Ako želite do Kerkinija preko Valandova i Dojranskog jezera, pazite da se pred Demir Kapijom ne uključite u novi potez auto-puta, već ostanete na starom putu, da se posle klisure možete isključiti za Valandovo.

Edit - proleće 2019: Put za Grčku preko graničnog prelaza Stari Dojran [IZVOR]:

Za one koji će ovog leta ići u Grčku preko graničnog prelaza Dojran, ovo su načini na koje možete doći:

1. Novim autoputem isključujete se kod mesta Smokvica i preko mesta Marvinci i Valandovo vozite za Dojran (put je lošiji nakon isključenja)

2. Starim putem Demir Kapija-Udovo-Valandovo (očekuje se da tokom leta neće biti gužve na ovom putu, jer će većina vozači koristiti novi autoput)

Starim putem za Dojran

Do graničnog prelaza Dojran vodi put od isključenja sa dela magistralnog puta između Demir Kapije i Đevđelije, desetak kilometara posle restorana „Belov“. Putokaz pokazuje pravac za Strumicu, Valandovo i Dojran. Vozite se lokalnim putem, kojim se kreću i poljoprivredna vozila, i kroz naseljena mesta u kojima je brzina ograničena na 50 kilometara na čas. Prolazite kroz Josifovo, Valandovo, Novi Dojran i stižete u Stari Dojran, gradić na jezeru.

Dojransko jezero je podeljeno između Grčke i Makedonije, okruglastog je oblika, prosečnog prečnika od oko 8 kilometara, sa maksimalnom dubinom od 10 metara. Tokom zime je površina jezera zamrznuta, a leti je pogodno za kupanje sa temperaturom vode od oko 24 stepena.

Četiri kilometra od gradića Stari Dojran nalazi se granični prelaz. Na grčkoj strani se zove Doirani. Dešava se, čak i letnjem periodu, da na graničnom prelazu nema nijednog vozila, tako da se granične formalnosti brzo završavaju.