 |
| Foto Gordan Pomorišac |
Ili ovi će nas podave ko mačiće, oca im lopovskog!
Ili o Beljarici ponovo, a nedovoljno. Bio sam tamo pre dve
nedelje, kojih pola sata pošto se pomolilo sunce.
Mrdulji se nešto u dubini onog kubika, nutrija? Izlazi na
obalu, jok, previtko, drugačija glava, zašiljena njuška – vidra bre! Prvi put
je gledam izvan vode, kako korača, pored oborenog debla vrbe, ka jednom gaku
koji, više zbunjen nego uplašen, poleće, što je sigurno, sigurno je. A vidra
nestaje negde u šiblju iza tog debla.
Malo dalje je gužva, ptičji restoran. Okupile se čaplje
(siva, mala i velika bela, žuta, te gak) i veliki vranci i obični galebovi i...
crna roda! Crna roda je među njima, jarkocrvenog kljuna i nogu, te samo trbuha
belog, sve drugo je crno – ali sa zelenim prelivom, prekrasna ptica. Vrebaju
nešto u plićaku.
Ubrzo proleće i belorepan, zbunjujući orao, naoko, nit
odrasli, nit mladi! Kljun žut, dakle – odrasli? Rep jeste beo, no su mu krmila
oivičena tamnim obrubom, a glava i vrat su tamni, dok se odozdo mrka pera
smenjuju s belima, kao da je mladi?? Gledam ilustracije u literaturi, to je subadultna
jedinka, hmm... recimo, ptica u poznom pubertetu, u svojoj četvrtoj
kalendarskoj godini (ova krupna i dugovečna vrsta polno sazreva tek u 5-6.
godini).
Beljarica je dom vidre i kuća orla (o igri prestola malo
kasnije). Beljarica je ekološki koridor duž Dunava. Već predložena za zaštitu,
Beljarica je blago. I, Beljarica je naš pojas za spasavanje.
Tamo niže, kod Pupinovog mosta, nasip je prošao na samo 400
od reke. Unutar Beljarice (a.k.a. Balatona, Crvenke, Goveđeg broda, Vojnih
bašti, PKB kanala – ima ona hrpu imena) nasip je ukazao poštovanje reci (jeste,
tako se pravilno kaže „ispoštovao“) prošavši svih 2000 metara od Dunava. Zašto?
Da li su hidrolozi iz 1929, kada je građen, bili ekološki
osvešteni, pa rekli, ovde ćemo da ostavimo prostranstvo od 900 ha da ih reka
plavi, da se riba mresti, orlovi gnezde, a veprovi goje? Možda je i to, ali
ipak mislim da su više mislili na građane, dalje niz Dunav.
Naime, to plavno područje između reke i nasipa za previsokih
voda prima u sebe poplavni talas (otuda ona šuma na Beljarici, da odbrani nasip
od prebrziog naleta vode). Bezmalo veličine Novog Beograda, ono poziva reku da
se razlije, smiri i uspori tok, i tek tako, razoružana, krene dalje ka
Beogradu.
Plavna područja, odnosno prelivanje vode u njih, jedina je
planska kontrola redovnih i očekivanih poplava. E, da bi se ta odbrambenafunkcija forlanda očuvala, ne bi li nas sačuvala, ne smete to područje danaspete. Pa betonirate. I tako trajno oduzmete Dunavu.
Zašto? Dunav je goropadna reka. Narogušiće se isprva, kao da
pita „od mene kradete, ha“, pa će se onda razbesneti i nimalo usporen, već baš
naprotiv, novim suženjem korita dodatno ubrzan, pojuriće svom silinom ka
Beogradu.
Ukoliko se plavni udari ne kompenzuju pre Beograda, šta nam ta
nova luka onda donosi? Vodu, donosi vodu u niže delove grada, poput desne obale Dunava od Zemunskog
keja do Ušća, kao i levu savsku obalu od blokova do Ušća, pa i stara naselja na
desnoj savskoj obali, ali i nova, najnovija. Luka na mestu Beljarice
najdireknije ugrožava BG Na Vodi, pretvarajući ga u Beograd Pod Vodom. A oni nestručni što nas vode i što misle da
sve mogu i smeju, pa i da grade gde im se i kako ćefne, šta s njima? A ništa,
narod će to pozlatiti.
A kako se u to uklapa igra prestola? Generalni urbanistički
plan (GUP) decenijama već predviđa dve alternativne lokacije za buduću luku, u
Krnjači i u Vinči, koja se već ispostavi zgodnijom. No, nakon prošlogodišnje
posete kineskog predsednika Si Đinpinga, kada su premijer i predsednik ponosno
stajali na novom mostu, zaljubljeno zagledani u (samo njima znanu) budućnost,
došlo je do ad hoc promene planova (za koje se struka pitala i koje je struka
donela), pa je najavljeno da će slavna nova luka stajati na mestu beogradske
amazonije (a da se struka tim povodom nije pitala, a nije bogami ni oglasila,
nekako je više šaptom pala).
E, ta nestručna novinska obznana 29. Juna na sednici
Skupštine grada postala zakon. Tako to valjda ide u demokratiji, donesete
obznanu i tačka. Dakle, usvojena je „Strategija razvoja Beograda 2017-2021“
(ili, ako umete da čitate, Strategija „razvoja“ Beograda) i njome se cementira
nova pozicija prestoničke luke na mestu beogradske amazonije. Napredno-demokratski,
Strategija je usvajena na brzaka, bez po zakonu obavezne javne rasprave (Član 142,
Statut grada), što je suštinski čini protivzakonitom. Hoće li i to narod
pozlatiti?
 |
| Foto Blic |
Liga za ornitološku akciju (LOA), udruženje građana naročito
usmereno na zaštitu IBA područja “Ušće Save u Dunav”, čiji je Beljarica
najuzvodniji deo je poslednjih godina unutar IBA zabeležila 205 vrsta ptica, od
čega 136 u samoj Beljarici - od kojih je
opet 108 strogo zaštićeno po srpskom zakonodavstvu. Zabrinuta za budućnost
Beljarice, LOA je pokrenula kampanju Spasimo beogradsku amazoniju, čiji je
noseći video klip u prvih 15 dana pogledan više od 310.000 puta, dok je
peticija sa zahtevom za spas Beljarice u istom peridodu sakupila skoro 7500
potpisa zabrinutih građana. Uporedo je inicijativa propraćena u petnaestak
članaka u štampanim medijima i internet portalima, tri bloga, četiri TV priloga, a fejsbuk strana LOA je udvostručila
članstvo, dok je broj lajkova sa 21.000 procenata probio sve rekorde.
Dok ovo pišem, buduća luka umesto beogradske amazonije postoji
samo u planovima, a Beljarica još stoji. A s njom vidre, rode i orlovi. Pošto
kuća orla sasvim bukvalno štiti domove Beograđana, više je nego vredna borbe.
Za sada, molim vas da se svojim potpisom i vi pridružite
peticiji za spas beogradske amazonije, OVDE, i da je potom uz haštagove #spasimoBeogradskuAmazoniju #Beograd
#Beljarica i #novaLuka proširite društvenim mrežama.
Коментари
Постави коментар