Пређи на главни садржај

Beljarica – beogradska amazonija: najavljene dobre vesti (ali još uvek nisu zvanične)


Nisam navikao na dobre vesti i sumnjičav sam prema njima. Šta bi mogla biti pozadina ovoga, neprestano se pita moj sumnjičavi um? Ali da se vratim unazad – možda ne znate vesti!

Povodom 22. maja, Svetskog dana zaštite biodiverziteta, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je najavio da će Beljarica i forland leve obale Dunava u Beogradu konačno postati zvanično zaštićeni. „Kada je reč o zaštiti forlanada leve obale Dunava koji se nalazi oko Beljarice, njegova površine je 1.850 hektara, i nakon okončanja procedure pred nadležnim institucijama, Skupština grada Beograda će doneti odluku o zaštiti“, kazao je i dodao da su beogradska prirodna dobra još jedan od potencijala razvoja grada kroz promociju eko-turizma na održiv način.


Za Beljaricu ste svi već čuli. To je prostrano plavno područje između Dunava i nasipa, na najširem mestu 2,1 km i nekih 9 km2 sezonski plavljenih priobalnih šuma, industrijskih plantaža topola, rečnih rukavaca i bara sa 60 vrsta sisara (srndać, divlja svinja, vidra, divlja mačka, šakal, itd) i 180 vrsta ptica (orao belorepan, crna roda, patka njorka, belobrka čigra, crna žuna, žuti i sivi voljić, itd). Takođe, deo je međunarodnog ekološkog koridora, kao i značajnog područja za ptice „Ušće Save u Dunav“ (IBA), koji je Zavod za zaštitu prirode Srbije već predložio za zaštitu kao predeo izuzetnih odlika “Forland leve obale Dunava u Beogradu”, da zaštitu od poplava, kao i prirodno prečišćavanje vode i proizvodnju kiseonika i ne pominjem.


Sve je počelo pre tri decenije, kada sam kajakom intenzivno istraživao ptice dunavskih rukavaca, pa počeo da sanjam o stvaranju plavnog rezervata prirode na Dunavu unutar Beograda. Pre nego što sam shvatio šta radim, obuhvatio sam plavnu zonu leve obale, taj forland dunavski u zamišljene granice rezervata koje sam nacrtao na paus-papiru preko ulične mape grada (toliko je to sve blizu ulica, blizu zgrada, blizu svih nas).


A pre nešto više od jedne decenije, lokalna NVO Liga za ornitološku akciju (LOA) je od Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda dobila grant za proučavanje tog istog forlanda u Beogradu i izradila predlog zaštite. Predlog su potpisali S. Lečić, M. Dajović, J. Nikolić Antonijević i D. Simić.

Inicijativa za zaštitu ovog područja pokrenuta je 2010. godine u okviru projekta „Krila širom Balkana“ koji je koordinirala međunarodna asocijacija BirdLife International i podržala Evropska komisija. Gradski Sekretarijat je prihvatio inicijativu, a Zavod za zaštitu prirode Srbije izradio je studiju i zvanični predlog za zaštitu 18,6 km2 podunavskih plićaka i šuma 2014. godine. U leto 2015. godine taj predlog je bio u dnevnom redu Skupštine grada Beograda, zakazan za glasanje ali je povučen pre nego što je do njega i došlo.


U avgustu 2016. godine najavljena je gradnja kineske luke u okviru projekta Pojas i put, a locirane baš unutar najvrednijih 9 km2 predloženog rezervata. Zabrinuta za budućnost Beljarice, LOA je video klipom autorke J. Papan pokrenula kampanju Spasimo beogradsku amazoniju. Samo za prve dve nedelje, video je imao više od 300.000 pregleda i preko 7.000 deljenja. Usledila je i online peticija, koja je premašila 7.000 potpisa u prve dve nedelje, predavanja, javni protesti, brojni nastupi u medijima, kao i nagrađivani 40-minutni dokumentarni film u produkciji VICE.

Prošlog marta (2020), samo nekoliko dana pre nego što je najsmešniji virus stigao do Srbije, Ministarstvo građevine i saobraćaja je izjavilo: „Ne, odustali smo od lokaliteta Beljarica, luka će biti izgrađena negde dalje uzvodno.“ A u junu 2021, gradonačelnik Beograda Radojičić najavio je da će Forland leve obale Dunava u Beogradu tokom jula (više od 7 godina otkako je Zavod podneo predlog za zaštitu) konačno postati zvanično zaštićen.

Sada imam pomešana osećanja: oprezan i iz iskustva nepoverljiv, ali i umereno srećan u isti mah. Moj tri decenije star san o vodoplavnom rezervatu prirode na Dunavu unutar samog Beograda se možda baš sada, sasvim neočekivano ostvari. Držite palčeve.

Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све