Пређи на главни садржај

Savršen ptičarski ruksak: Swarovski BP Backpack 30


Konačno sam kupio savršen ptičarski ruksak! Kada sam počinjao, ruksak mi uopšte nije bio važan, ostavljao bih ga na obali i ptičario dalje kajakom, ali potom sam počeo da tražim veći i udobniji model. Za kopneno ptičarenje valjalo je svašta natrpati unutra.

Onda sam nabavio stvarno dobar teleskop, pa me je počelo nervirati što ničim nije fiksiran i leti po ruksaku tamo-amo. Pa sam razmatrao a) da nađem nekog majstora što kroji cirade da mi u ruksak nekako iznutra došije dve gurtne kojima bih mogao stegnuti teleskop ili b) fotografski ruksak koji to već ima, ali oni što valjaju teže i 3 kg (+ težina teleskopa + dvogleda + svega ostalog..).


I najzad, Swarovski obnovi proizvodnju modela BP Backpack 30 (tj. naruči novi model i kontigent od nemačkog Deuter-a). Koncepcijski, to je namenski ptičarski ruksak: sve je već predviđeno, od fiksiranja teleskopa, preko vršnog džepa za dvogled (kad spuštate ruksak, da vam ne bude na samom dnu), plus tvrdo dno da sve zaštiti od udaraca. 


Otvara se i spreda, kao standardni ruksak i otpozadi, kao foto-ruksaci. Da bih fiksirao teleskop, otvaram leđni deo, ali ga kasnije na terenu vadim spreda. Ruksak dolazi s pojasom, koji ja baš retko koristim, pa sam ga skinuo, ali to se da uraditi bez oštećivanja, te se naknadno može i vratiti.


Imade tu još nekoliko korisnih fora i fazona, npr. mogućnost da dvogled umesto oko vrata okačite za naramenice (istini za volju, to je tehnički predviđeno samo za novije Swarovski modele, ali se uz dodatak običnih alki za ključeve na već postojeće gurtnice sistem može prilagoditi za ma koji dvogled). Ima i vrlo jednostavan i elegantan sistem za nošenje stativa, a stiže i sa doživotnom garancijom (što više ni Karimoor ne daje). 

Inače, BP Backpack 30 je napravljen od recikliranog materijala, odnosno od 41 plastične PET boce od pola litra. 

Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons) Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim. Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe. Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos)...
Постави коментар
Прикажи све

Šta Cigani, pederi i kormorani imaju zajedničko?

Veliki vranci duž obala Lima snimljeni tokom autorovih istraživanja ptica vodenih staništa. Foto (3) Nenad Dučić. Godinama se o kormoranima, odnosno vrancima (reč kormoran potiče od latinskog corvus marinus – morska vrana), šire laži, u čemu je nedavno učestvovala i b92, ne samo prenoseći govor mržnje i poziv na istrebljenje („izlovljavanje“) ovih ptica, već i izvrtanjem verovatno jedine tačno navedene činjenice u originalnoj vesti Glasa Zapadne Srbije. Vest koji nam nudi GZS navodi kako su „kormorani ... ovih dana, kao i ranijih godina, bukvalno rasterali ribare sa obala Lima“. Kakvi su ti limski ribolovci koje su ptice rasterale? Da li se njihovoj deci vršnjaci u školi smeju kao onima čiji očevi panično beže od ptica?  GZS dalje lamentuje: „uprkos jadikovkama ribara da masovno uništavaju ribu njihovo izlovljavanje je strogo zabranjeno“. Naravno da je zabranjeno. Izlovljavanje kormorana ne bi bilo ništa manje od namernog uništenja populacije ili dela popula...
Постави коментар
Прикажи све