Crne čigre Barande

Jutro bez plana, osim da ptičarim negde... U kolima širim mapu – kuda? Možda Pančevački rit? Tamo pronalazim jako visok vodostaj, bez plićaka pogodnih za ishranu ptica, samo dve  gluvare i jednog  velikog vranca i – zaključanu rampu na nasipu! To prosto nema svrhe, pa zovem prijatelja da zajedno obiđemo ribnjak u Barandi, kažem da za 20 minuta mogu da budem kod njega, na šta mi on, tek probuđen, odgovara: „Ne mogu da se našminkam tako brzo“.

Kašičar © Čeda Vučković

Iako su Obedska ili Carska bara mnogo poznatija mesta i rezervati ptirode, u Barandi (koja ne uživa nikakvu zaštitu) ćete ptice mnogo lakše videti. Mi smo tamo zatekli visok vodostaj (i potpuno odsustvo šljukarica, koje traže muljevite sprudove i plitku vodu) i malo (vidljivih) čaplji (i one su otišle da traže plićake), ali svejedno fascinantna močvarna staništa za istraživanje.

Crvena čaplja Copyright © Čeda Vučković

S puta pretražujemo tršćake... patka njorka i riđoglava patka, ćubasti gnjurci usred ritualnog udvaranja, crnovrati gnjurci sa žutim ušnim ćubicama (to je vrsta koju mnogo češće viđam u neuglednom zimskom perju), jato... šarenih utvi? Jedna eja močvarica nadleće jato, koje prhne u kratak let... to su plovke kašikare. Jedna divlja guska u letu, još dve u trsci, “pevajući” veliki trstenjak, nekoliko grogotovaca, žute pliske po žbunovima duž puta, raspevani mali slavuj, barska strnadica, prelepa modrovoljka, crnoglava travarka, jedan gavran, crvena čaplja... i neki smeđi oblici među vrbama... tri srne!

Ribnjak se proteže između Barande i narednog sela Sakule (gore), gde nas dočekuju ćubasti gnjurci u niskom letu! Videti ih u letu je prilična retkost – iako bez sumnje nekad moraju i da polete, ova vrsta se izgleda trudi da to čini što ređe i sasvim neprimetno. Liske, desetak divljih gusaka, crvene i sive čaplje, labudovi grpci na gnezdu usred trske, bela roda u letu (sa preko 30 gnezda, ovo selo je srpska prestonica roda), prva žuta čaplja ovog proleća, kašičar u letu (drugi se kroz trsku jedva naziru), mala bela čaplja i veliko jato crnih čigri na seobi.

Crnovrati gnjurac Copyright © Čeda Vučković

Sa veće udaljenosti, čini se da je pred nama mešovito jato crnih i belokrilih čigri, pošto nam neke ptice pokazuju beli nadrepak, karakteristiku belokrilih. Ali, kada se dovoljno približimo da te s belim nadrepkom u letu pratimo dvogledom, situacija se menja. Na udaljenosti i po jakom suncu, donja strana krila deluje tamno, iako bez crno-sivog kontrasta; ali, kada ih uhvatite u vidno polje dvogleda, shvatate da je donja strana krila u stvari svetla, a ono što liči na beli nadrepak su beli bokovi ptice koja se u letu ljulja poput čamca na talasima, prebrzo da shvatite šta je to belo što vidite.  

I tako, jato crnih i belokrilih postaje jato crnih čigri, ali uz još uvek malobrojne, prve ovogodišnje belobrke čigre među njima. Do pre par godina, ovo jezero je bilo dom najveće kolonije belobrkih u zemlji – i do 1000 gneudećih parova, ali su potom radovi na ribnjaku uništili lokvanje, na čijim plutajućim listovimna ove ptice polažu jaja. Tada im se broj urušio na svega nekoliko stotina, no, verujem da će se taj trend narednih godina preokrenuti.