Пређи на главни садржај

Crne čigre Barande

Jutro bez plana, osim da ptičarim negde... U kolima širim mapu – kuda? Možda Pančevački rit? Tamo pronalazim jako visok vodostaj, bez plićaka pogodnih za ishranu ptica, samo dve  gluvare i jednog  velikog vranca i – zaključanu rampu na nasipu! To prosto nema svrhe, pa zovem prijatelja da zajedno obiđemo ribnjak u Barandi, kažem da za 20 minuta mogu da budem kod njega, na šta mi on, tek probuđen, odgovara: „Ne mogu da se našminkam tako brzo“.
Kašičar © Čeda Vučković
Iako su Obedska ili Carska bara mnogo poznatija mesta i rezervati ptirode, u Barandi (koja ne uživa nikakvu zaštitu) ćete ptice mnogo lakše videti. Mi smo tamo zatekli visok vodostaj (i potpuno odsustvo šljukarica, koje traže muljevite sprudove i plitku vodu) i malo (vidljivih) čaplji (i one su otišle da traže plićake), ali svejedno fascinantna močvarna staništa za istraživanje.
Crvena čaplja Copyright © Čeda Vučković
S puta pretražujemo tršćake... patka njorka i riđoglava patka, ćubasti gnjurci usred ritualnog udvaranja, crnovrati gnjurci sa žutim ušnim ćubicama (to je vrsta koju mnogo češće viđam u neuglednom zimskom perju), jato... šarenih utvi? Jedna eja močvarica nadleće jato, koje prhne u kratak let... to su plovke kašikare. Jedna divlja guska u letu, još dve u trsci, “pevajući” veliki trstenjak, nekoliko grogotovaca, žute pliske po žbunovima duž puta, raspevani mali slavuj, barska strnadica, prelepa modrovoljka, crnoglava travarka, jedan gavran, crvena čaplja... i neki smeđi oblici među vrbama... tri srne!
Ribnjak se proteže između Barande i narednog sela Sakule (gore), gde nas dočekuju ćubasti gnjurci u niskom letu! Videti ih u letu je prilična retkost – iako bez sumnje nekad moraju i da polete, ova vrsta se izgleda trudi da to čini što ređe i sasvim neprimetno. Liske, desetak divljih gusaka, crvene i sive čaplje, labudovi grpci na gnezdu usred trske, bela roda u letu (sa preko 30 gnezda, ovo selo je srpska prestonica roda), prva žuta čaplja ovog proleća, kašičar u letu (drugi se kroz trsku jedva naziru), mala bela čaplja i veliko jato crnih čigri na seobi.
Crnovrati gnjurac Copyright © Čeda Vučković
Sa veće udaljenosti, čini se da je pred nama mešovito jato crnih i belokrilih čigri, pošto nam neke ptice pokazuju beli nadrepak, karakteristiku belokrilih. Ali, kada se dovoljno približimo da te s belim nadrepkom u letu pratimo dvogledom, situacija se menja. Na udaljenosti i po jakom suncu, donja strana krila deluje tamno, iako bez crno-sivog kontrasta; ali, kada ih uhvatite u vidno polje dvogleda, shvatate da je donja strana krila u stvari svetla, a ono što liči na beli nadrepak su beli bokovi ptice koja se u letu ljulja poput čamca na talasima, prebrzo da shvatite šta je to belo što vidite.  

I tako, jato crnih i belokrilih postaje jato crnih čigri, ali uz još uvek malobrojne, prve ovogodišnje belobrke čigre među njima. Do pre par godina, ovo jezero je bilo dom najveće kolonije belobrkih u zemlji – i do 1000 gneudećih parova, ali su potom radovi na ribnjaku uništili lokvanje, na čijim plutajućim listovimna ove ptice polažu jaja. Tada im se broj urušio na svega nekoliko stotina, no, verujem da će se taj trend narednih godina preokrenuti.
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све