Пређи на главни садржај

Decembar je... vreme igračaka

What separates men from boys? Iako naivniji googlovori variraju od bar micve do zrelosti, a izvesne zlobnice, kakve li gluposti, čak misle da razlika leži u tome da o dečacima brinu njihove majke, a o muškarcima žene, odaću vam jednu tajnu – ispravan odgovor glasi: “The price of their toys”. To je suštinska razlika.

A ako se bavite ptičarenjem, vaše omiljene igračke, bez obzira na godine, jesu dvogled i slikovnica za identifikaciju ptica . Slikovnice na stranu, koliko ti dvogledi koštaju? To me ptičari početnici često pitaju, koji dvogled bih im preporučio? Iako nije sve u parama, na izbor će definitivno uticati poslovična debljina buđelara. Cene tih igračaka idu od, recimo, 50-100 pa do 1000 i znatno više evra.

Ako razmatrate da izvojite 1000 i više evrića, izbor vam je već znatno sužen i praktično se svodi na četiri kompanije: Leica, Nikon, Swarovski i Zeiss. Od njih, jedino Nikon ima modele za obične smrtnike i EDG za one druge, dok ostali drže cenu praveći isključivo drskoskupe stvari.

Ja sam imao tu sreću – ili nesreću, da se godinu dana služim Swarovski EL-om. Naime, Swarovski sales rep mi je dao EL da ga testiram. Osećao sam se kao novinar auto magazina kad dobije priliku da proveze koji krug u maseratiju, a onda od njega očekuju da ga vrati... Sad, kao, ja ga testiram??

Možete misliti, pa ja sam unapred znao šta uzimam u ruke i optika me kvalitetom ni u jednom trenutku nije razočarala – naprotiv. Drugo je stvar ličnih sklonosti, u mom slučaju za malo manjim i lakšim modelima, pa mi se EL stalno činio predugačkim i preteškim (sada se pojavila i nova verzija, EL Traveler, koja upravo te zahteve ispunjava). Kakobilo, i pre nego što sam ga uzeo u ruke, ja sam već znao šta mislim o njemu.

Međutim, da li vam se već desilo da jedno vreme vozite pristojna kola, a onda ponovo sednete u juga? E, u tom grmu leži zec. Ili ptica, svejedno. Otkako sam EL vratio predstavniku kompanije, stalno sam nezadovoljan drugim dvogledima. Moje mišljenje o EL-u? Odličan, 5. Moj savet onima koji razmatraju kupovinu? Nikada u ruke ne uzimajte igračku koju ne možete sebi da priuštite. Grešim – nemojte je niti gledati.
Kako većina pristojnog sveta ne može sebi da priušti one već pominjane, pre nego što počnete da gledate razne dvoglede, odgovorite sebi na nekoliko pitanja: na kakvim terenima, za kakva posmatranja i na kojim distancama ćete ga koristiti, i, koliko realno možete da izdvojite? Jedna smernica je, ne uzimajte dvogled koji u slučaju oštećenja ili krađe ne možete iznova da kupite – zaleteli ste se! Jako skup dvogled lako postaje onaj koji ste ostavili kod kuće, u strahu da ga ne ispustite ili vam ga na odmoru ne ukradu. Pa čak i ako možete da odvojite npr. 1600 €, koliko EL košta, razmislite da li biste radije na dvogled potrošili 10-20% sume, a ostatak na neko putovanje, da vidite nove ptice?

Kada znate za kakve namene ćete ga koristiti, znaćete i koje tehničke karakteristike tražite (o tome više ovde). Nešto što većina početnika ne zna je, jasniju sliku pružiće vam dvogled slabijeg uvećanja (npr. 8x), dok sa porastom uvećanja raste i broj optičkih kompromisa koje treba napraviti.

Poslednjih godina i srpsko tržište dvogleda počinje da se budi. Prisutni su modeli kvalitetnih proizvođača (na prvom mestu Swarovski, ali takođe Pentax – serija DCF, pa Minox), osrednjih ali zadovoljavajućih (npr. Olympus, Vanguard), te sva sila dalekoistočnih kompanija za koje niko nikada nije čuo, a s obzirom na kvalitet, i neće. Izuzmemo li poslednje (koji se na veliko kupuju po npr. 10 dolara komad), cene kod nas su nešto više nego što bih to smatrao prihvatljivim. Ja sam skoro razmatrao jedan kvalitetan model (ne, nije EL) koji na internetu košta od 48% do 57% sume koju mi je domaći uvoznik za njega tražio. Moja preporuka evidentno ide u pravcu kupovine na internetu, ali uz maltretiranje prijatelja iz inostranstva da se roba isporuči njima, pa vam je oni donesu. U protivnom će država da vam zaračuna onu razliku.

Коментари

  1. prenosim sopstveni komentar s drugog bloga, a na temu el dvogleda:

    imao sam verzije 8,5x42 i 10x42. iako je kuciste istovetnih dimenzija, 10x je iznenadjujuce laksi u rukama

    jeste bolji, ali je pitanje da li vam ta dodatna merica svetlosti stvarno i treba? npr. slika iz avatara je nastala kad sam, pred kisu, skupljaju se oblaci, sve mracnije..., cekao pored gnezda sokola da ovaj podigne glavu i pokaze se:

    - sa osrednjim dvogledom bih video mutnu siluetu
    - sa dobrim dvogledom bih video jasno ocrtanu siluetu
    - sa el-om sam i kontraste obojenosti video

    ta dodatna merica kvaliteta dolazi do izrazaja u ekstremnim uslovima. vecina pticara ide u prirodu po lepom vremenu, a ako neku pticu i ne vidi dobro, nije smak sveta

    pitanje je koliko je ta razlika vama zaista vazna? ili, da li ona vama vredi 1000+ evra? ako vam sredstva nisu problem, kupite ga. a ako jesu, ali biste ipak da izdvojite nesto vise za bolju optiku, od onoga sto je kod nas dostupno (pa i sire), predlazem pentaxovu seriju dcf

    ОдговориИзбриши
  2. Ово је више питање него коментар. А оно се односи на мој двоглед марке Halina, 7x50.Старије генерације. Прилично масиван, црне боје. Можда сте имали прилике да гледате кроз такав. Имам проблем. Након извесног времена сам при гледању кроз исти приметио да ми је слика некако "укрштена".Не могу да је фокусирам, ни на онај горњи окуларски точкић, који служи за подешавање диоптрије... Шта ми је чинити? И да ли знате неког пристојног мајстора?
    Можете ми одговорити на мејл: spaceballoon022@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  3. ne znam za tu kucu, ali 7x50 bi generalno uzev, trebao biti dosta dobar u vecini situacija - ako ste spremni tu tezinu nositi oko vrata

    ne znam sta je to ukrstena slika? dvostruka slika? da li ste ispustali ili udarali dvogled? ako jeste, od udara se pomerila prizma

    ako je to, vas um donekle ispravi problem i stvori utisak da je slika ok, ali to se zavrsi glavoboljom, a posle duze upotrebe i mogucim ostecenjem vida

    ne znam gde ste? ako ste u beogradu, mozete da probate ziku puskara na 11. aprilu, preporucio mi ga je jedan lovac, kaze da tamo nose svoje snajpere. ja nisam licno isprobao preporuku

    ОдговориИзбриши
  4. Из Руме сам... Иначе покушао сам и сам да поправљам, али колико видим треба специјалан алат. Па могу погледати са тим Жиком,предпостављам да је Жика у питању?Само ми треба неки контакт.Интересују ме и сликовнице које сте негде споменули. Треба да приближимо деци птичији свет. Иначе све се то дешава у оквиру Екоиницијативе022, у окриљу извиђача из Руме. Тек сад је почела еколошка свест у нашем граду да крчи путеве... Имамо 2 језера у близини, на којима има птица, које би желели да истражимо, и наравно заштитимо. Проблема је пуно,али не маримо. Сигурно ће нам требати савети, и помоћи.Надам се да можемо да се ослонимо и на вас...

    ОдговориИзбриши
  5. ne znam kontakt, mozete da zovete centralu 11.aprila i pitate

    prirucnik ptice srbije mozete kao pdf da skinete sa http://www.ptica.org/newsletter/Ptice%20i%20IBA%20podrucja%20Srbije%20(LOA).pdf

    a knjigu je izdala liga za ornitolosku akciju srbije, loa@ptica.org

    i za drugo, tu sam

    ОдговориИзбриши
  6. Skinuli smo knjigu. Dobra je. Dvogled još uvek nisam rešio, gledam na jedno oko. Priličan je broj ptica grabljivica u okolini, tako da uživamo u njihovom letu...

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između