Пређи на главни садржај

Carski ulov: veliki crnoglavi galeb

Foto: Nena Panjković
Veliki crnoglavi galeb je ptica koja se gnezdi u Centralnoj Aziji, a zimuje u priobalnim vodama Crvenog i Arabijskog mora, te Bengalskog zaliva (pre par nedelja sam ga i sam posmatrao na Arabijskom moru). A u subotu sam se nekim poslom našao na Adi Huji.

Dvogled, naravno, oko vrata, skeniram veliko jato običnih galebova... kad, jedan je ogroman. Ali OGROMAN. Odmah sam znao šta gledam, istu onu vrstu koja mi je nedavno nadletela plažu u Mandviju, u zapadnoindijskoj oblasti Kač.

Da iznenađenje bude veće, ta je vrsta prvi put zabeležena u Srbiji tek 2007. kod Kanjiže (I. Hulo), potom kod Apatina (N. Spremo), kasnije kod Subotice (O. Sekereš) i evo sada, ispred Beograda - a unutar područja od međunarodnog značaja za ptice (eto još jedne potvrde tog značaja) „Ušće Save u Dunav“.

Zaokupljen poslom, skrenuo sam pogled i momentalno je počeo da mi radi crv, da ubeđujem sebe kako mi se samo učinilo od nekog običnog galeba da je neobičan... Ne bi mi bilo prvi put. Nekom sam prilikom video sivog sokola kako sleće na jedan beogradski krov, zamah-dva krilima i nestade na krovu. Znao sam šta sam video, ali sam isto tako krenuo da sebe ubeđujem kako je to morala biti neka vrana koja se malo neobično držala pri sletanju. Srećom, moj soko je tada uzleteo, da mi kaže koliko sam naivan i da je zaista soko.

Po završetku posla, ponovo sam skenirao jata galebova na vodi, u sve gušćem sumraku. I moj veliki crnoglavi je i dalje bio tamo, podjednako veliki i svadbeno-crne glave.

Tada nisam imao foto aparat pri sebi, pa sam se po dokaz prisustva vratio u nedelju ujutru, od kada su i slike (ovog puta se VCG družio sa sinjim galebovima). Za radoznale, ako poželite da ga i sami vidite, pretražite reku niže (adekvatno nazvanog) restorana Carski lov.
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između
Постави коментар
Прикажи све