Foto: Nena Panjković |
Dvogled, naravno, oko vrata, skeniram veliko jato običnih galebova... kad, jedan je ogroman. Ali OGROMAN. Odmah sam znao šta gledam, istu onu vrstu koja mi je nedavno nadletela plažu u Mandviju, u zapadnoindijskoj oblasti Kač.
Da iznenađenje bude veće, ta je vrsta prvi put zabeležena u Srbiji tek 2007. kod Kanjiže (I. Hulo), potom kod Apatina (N. Spremo), kasnije kod Subotice (O. Sekereš) i evo sada, ispred Beograda - a unutar područja od međunarodnog značaja za ptice (eto još jedne potvrde tog značaja) „Ušće Save u Dunav“.
Zaokupljen poslom, skrenuo sam pogled i momentalno je počeo da mi radi crv, da ubeđujem sebe kako mi se samo učinilo od nekog običnog galeba da je neobičan... Ne bi mi bilo prvi put. Nekom sam prilikom video sivog sokola kako sleće na jedan beogradski krov, zamah-dva krilima i nestade na krovu. Znao sam šta sam video, ali sam isto tako krenuo da sebe ubeđujem kako je to morala biti neka vrana koja se malo neobično držala pri sletanju. Srećom, moj soko je tada uzleteo, da mi kaže koliko sam naivan i da je zaista soko.
Po završetku posla, ponovo sam skenirao jata galebova na vodi, u sve gušćem sumraku. I moj veliki crnoglavi je i dalje bio tamo, podjednako veliki i svadbeno-crne glave.
Tada nisam imao foto aparat pri sebi, pa sam se po dokaz prisustva vratio u nedelju ujutru, od kada su i slike (ovog puta se VCG družio sa sinjim galebovima). Za radoznale, ako poželite da ga i sami vidite, pretražite reku niže (adekvatno nazvanog) restorana Carski lov.
Коментари
Постави коментар