Carski ulov: veliki crnoglavi galeb

Foto: Nena Panjković

Veliki crnoglavi galeb je ptica koja se gnezdi u Centralnoj Aziji, a zimuje u priobalnim vodama Crvenog i Arabijskog mora, te Bengalskog zaliva (pre par nedelja sam ga i sam posmatrao na Arabijskom moru). A u subotu sam se nekim poslom našao na Adi Huji.

Dvogled, naravno, oko vrata, skeniram veliko jato običnih galebova... kad, jedan je ogroman. Ali OGROMAN. Odmah sam znao šta gledam, istu onu vrstu koja mi je nedavno nadletela plažu u Mandviju, u zapadnoindijskoj oblasti Kač.

Da iznenađenje bude veće, ta je vrsta prvi put zabeležena u Srbiji tek 2007. kod Kanjiže (I. Hulo), potom kod Apatina (N. Spremo), kasnije kod Subotice (O. Sekereš) i evo sada, ispred Beograda - a unutar područja od međunarodnog značaja za ptice (eto još jedne potvrde tog značaja) „Ušće Save u Dunav“.

Zaokupljen poslom, skrenuo sam pogled i momentalno je počeo da mi radi crv, da ubeđujem sebe kako mi se samo učinilo od nekog običnog galeba da je neobičan... Ne bi mi bilo prvi put. Nekom sam prilikom video sivog sokola kako sleće na jedan beogradski krov, zamah-dva krilima i nestade na krovu. Znao sam šta sam video, ali sam isto tako krenuo da sebe ubeđujem kako je to morala biti neka vrana koja se malo neobično držala pri sletanju. Srećom, moj soko je tada uzleteo, da mi kaže koliko sam naivan i da je zaista soko.

Po završetku posla, ponovo sam skenirao jata galebova na vodi, u sve gušćem sumraku. I moj veliki crnoglavi je i dalje bio tamo, podjednako veliki i svadbeno-crne glave.

Tada nisam imao foto aparat pri sebi, pa sam se po dokaz prisustva vratio u nedelju ujutru, od kada su i slike (ovog puta se VCG družio sa sinjim galebovima). Za radoznale, ako poželite da ga i sami vidite, pretražite reku niže (adekvatno nazvanog) restorana Carski lov.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Dr Sergej Dimitrijevič Matvejev, 1913-2003

Pisano 2003; objavljeno u Acrocephalusu, Vol. 24, No. 116: Dr. Matvejeva sam prvi put sreo posredstvom "Rasprostranjenja i života ptica u Srbiji" iz 1950, na koju sam naišao u knjižari SANU negde početkom devedesetih. Prošlo je još par godina pre nego sam saznao da je autor ne samo živ, već i dalje aktivan ornitolog. Prvi put smo se uživo čuli kada se tokom osnivačke skupštine Lige za ornitološku akciju SCG telefonom obratio da nam čestita na inicijativi, te ponudi nekoliko svojih knjiga za buduću biblioteku. Doživeo sam to kao naročitu čast, budući da je uobičajeno da se amateri obraćaju stručnjacima, a retkost da ta komunikacija teče u suprotnom pravcu. Nekoliko dana kasnije sam Dr. Matvejeva posetio u njegovom domu u ulici Veljka Dugoševića u Beogradu. Tom prilikom sam saznao da je, pomalo iznenađujuće, prvo zavrsio arhitekturu i svoj prvi ornitoloski rad (o seoskom detliću Dendrocopos syriacus ) objavio 1938, da bi tokom II svetskog rata završio biologiju. Takođe, uvek

Прикажи све

Zavodljiva težina lakoće: durbin Swarovski STX

Ovog vikenda sam ponovo pronašao onog crnog galeba koji je kod nas retkost, a o kom sam vam već (više puta) pričao . Otkrio sam ga na istom mestu gde se i prošle zime zadržavao, samo što sam ovog puta ja našao način da mu priđem mnogo bliže. Prvo sam napravio nekoliko dokumentacionih fotki mobilnim kroz durbin 25-60×65 Swarovski STX – iz ruke (tj. bez adaptera), a onda mi se ispraznila baterija. Kako galeb nije pokazivao znake želje da ode ma kuda, otišao sam kući po foto-aparat i napravio još jednu seriju slika. I znate šta mi je zapalo za oko? Slike pravljene ziljavim mobilnim, ali kroz teleskop, bile su umnogome oštrije od onih snimljenih foto-aparatom. Pa sam se setio svog brata, foto-reportera, koji je nekom prilikom bacio pogled kroz moj Swarovski dvogled i odmah rekao: “Brrate, kako ovo oštro crta!” Ja volim kompaktnu i laganu opremu. Nisam spreman da teglim suvišne stotine grama koje - kada dodate sasvim nespretan i pretežak, a navodno dobar stativ - ubrzo post

Прикажи све

Koji je to soko-vrabac-šta-god? (8)

Svako malo dobijem jedno od onih pitanja. Najnovije je bilo: “Mala grabljivica veličine vrapca, nekakav soko? Srećem ga po gradu često. Po boji liči na stepskog sokola, ali je jako mali. Koji je to soko?” Nije nego, soko veličine vrapca, da smo u jugoistočnoj Aziji, Africi ili Južnoj Americi, pa da pričamo... Nezadovoljan mojim odgovorom da takvo nešto u Srbiji jednostavno ne postoji, te da se verovatno samo radi o lošem opisu vetruške , nesuđeni ptičar nastavlja: “Uh kad mi neko kaže da nešto ne postoji... dakle imao sam tu pticu kući i odnegovao, odrasla je veličine vrapca, kljun je kukast kao kod grabljvica, ima pogled grabljvice, siva je kao stepski soko , ima kandže grabljivice. Osim one koju sam ja odnegovao (ispala je iz gnezda) nalazio sam i mrtve u prirodi...videcu da vam postujem fotku ako je nadjem” Naravno, slika se nikad nije materijalizovala. Ali ako je ptica zaista tolika, onda je verovatno svračak , a zbog obojenosti – ženka, ali on se nikako ne sreće često po grad

Прикажи све

DVOGLED I VESLO

Претражи овај блог