Пређи на главни садржај

Carski ulov: veliki crnoglavi galeb

Foto: Nena Panjković
Veliki crnoglavi galeb je ptica koja se gnezdi u Centralnoj Aziji, a zimuje u priobalnim vodama Crvenog i Arabijskog mora, te Bengalskog zaliva (pre par nedelja sam ga i sam posmatrao na Arabijskom moru). A u subotu sam se nekim poslom našao na Adi Huji.

Dvogled, naravno, oko vrata, skeniram veliko jato običnih galebova... kad, jedan je ogroman. Ali OGROMAN. Odmah sam znao šta gledam, istu onu vrstu koja mi je nedavno nadletela plažu u Mandviju, u zapadnoindijskoj oblasti Kač.

Da iznenađenje bude veće, ta je vrsta prvi put zabeležena u Srbiji tek 2007. kod Kanjiže (I. Hulo), potom kod Apatina (N. Spremo), kasnije kod Subotice (O. Sekereš) i evo sada, ispred Beograda - a unutar područja od međunarodnog značaja za ptice (eto još jedne potvrde tog značaja) „Ušće Save u Dunav“.

Zaokupljen poslom, skrenuo sam pogled i momentalno je počeo da mi radi crv, da ubeđujem sebe kako mi se samo učinilo od nekog običnog galeba da je neobičan... Ne bi mi bilo prvi put. Nekom sam prilikom video sivog sokola kako sleće na jedan beogradski krov, zamah-dva krilima i nestade na krovu. Znao sam šta sam video, ali sam isto tako krenuo da sebe ubeđujem kako je to morala biti neka vrana koja se malo neobično držala pri sletanju. Srećom, moj soko je tada uzleteo, da mi kaže koliko sam naivan i da je zaista soko.

Po završetku posla, ponovo sam skenirao jata galebova na vodi, u sve gušćem sumraku. I moj veliki crnoglavi je i dalje bio tamo, podjednako veliki i svadbeno-crne glave.

Tada nisam imao foto aparat pri sebi, pa sam se po dokaz prisustva vratio u nedelju ujutru, od kada su i slike (ovog puta se VCG družio sa sinjim galebovima). Za radoznale, ako poželite da ga i sami vidite, pretražite reku niže (adekvatno nazvanog) restorana Carski lov.
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Šta Cigani, pederi i kormorani imaju zajedničko?

Veliki vranci duž obala Lima snimljeni tokom autorovih istraživanja ptica vodenih staništa. Foto (3) Nenad Dučić. Godinama se o kormoranima, odnosno vrancima (reč kormoran potiče od latinskog corvus marinus – morska vrana), šire laži, u čemu je nedavno učestvovala i b92, ne samo prenoseći govor mržnje i poziv na istrebljenje („izlovljavanje“) ovih ptica, već i izvrtanjem verovatno jedine tačno navedene činjenice u originalnoj vesti Glasa Zapadne Srbije. Vest koji nam nudi GZS navodi kako su „kormorani ... ovih dana, kao i ranijih godina, bukvalno rasterali ribare sa obala Lima“. Kakvi su ti limski ribolovci koje su ptice rasterale? Da li se njihovoj deci vršnjaci u školi smeju kao onima čiji očevi panično beže od ptica?  GZS dalje lamentuje: „uprkos jadikovkama ribara da masovno uništavaju ribu njihovo izlovljavanje je strogo zabranjeno“. Naravno da je zabranjeno. Izlovljavanje kormorana ne bi bilo ništa manje od namernog uništenja populacije ili dela popula...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све

Mali vranac i svilen konac

Mali vranci, foto Maciej Szymanski Davni decembar, mislim 2005, v Beogradu je res zelo mrzlo, kot bi rekli na sončni strani Alp, a meni zvoni telefon: jedan engleski ptičar je po prvi put u gradu i interesuje se za neke ovdašnje ptičje specijalitete. S druge strane, mali vranac je u Evropi toliko usko lokalizovana vrsta da uvek nalazi svoje mesto u spiskovima 10 najboljih pernatih znamenitosti u aranžmanima ekoturističkih agencija koje svoje goste dovode na Balkan. Naime, Microcarbopygmeus živi od jadranske obale Italije, pa na istok do Kazahstana i nema ga nigde u zapadnoj, niti severnoj Evropi.  I tako sam Džefa Lajta u sumrak odveo na Savu. Stojimo na biciklističkoj stazi između Stenke i sajma, a Džef širi stativ, postavlja durbin , uoštrava na pticama koje ubrzano pristužu u vrbak ispred nas. On ih posmatra prvi put u životu i ne skida pogled s njih. Meni ipak nije prvina i nekako mi je više hladno, pa odlazim u Stenku da se zgrejem. Pošto sam već popio čaj, a mrak ...
Постави коментар
Прикажи све