Šta uopšte napisati i kakav naslov odabrati, u zemlji u kojoj je kršenje zakona od strane onih koji su dužni da ga sprovode odavno pravilo, a ne izuzetak? Načula tako grupa građana okupljena oko zajedničkog cilja, zaštite prirodne baštine svih nas, da se sprema novi Pravilnik, više spisak vrsta koje će biti zaštićene i onih koje to neće biti. Spiskovi su odmah bili traženi na uvid, kako bi se na njihov sadržaj na vreme uticalo (naivni građani, misle da im se to može samo zato što im to Zakon, da Ustav i ne pominjem, garantuje). Prvi odgovor je bio, sad je to u ranoj fazi, ali će biti dostupni kad se finaliziraju. Drugi je bio, definitivno će biti dostupni za javnu raspravu. I 5. februara je Pravilnik postao pravosnažan – bez javne rasprave.
A učešće javnosti u odlučivanju o stvarima zaštite prirode nije stvar slobodne volje Ministarstva životne sredine (kud li im se iz naziva dede reč „zaštite“??) i Ministarstva poljoprivrede (nadležni za lovstvo, valjda i za krivolov, ko će ga znati?), već je obavezno po članu 116. Zakona o zaštiti prirode. Dakle, ako građani nisu imali prilike da kažu svoju reč, procedura donošenja je prekršena, što je u pravnoj državi razlog za poništavanje pravilnika.
Ono, jesu neki građani imali prilike da se izjasne, ali samo oni koji već uživaju monopolistički položaj, pa su samim tim i u sukobu interesa kad se o korišćenju prirodnih resursa radi: Lovački savez. Dakle, samo se naoružani pitaju, a nenaoružano građanstvo ko ...., gospodo Ministri?
A pošto se nenaoružani nisu pitali, novi Pravilnik je sudbinu vrste kojoj je brojnost u Srbiji u poslednje vreme opala za 25% (jarebica), kao i drugih, čija se brojnost srozala za 20% (prepelica i grlica) prepustio daljim propisima o lovstvu. Čak se i, suprotno lovnim i civilizacijskim normama koje važe u Evropi, puca i na ptice grabljivice (jastreb).
I kod svih ovih i dvadesetak drugih vrsta pored naziva u pravilniku stoji skarletno slovo „L“, kao oznaka da su prepuštene lovnom gazdovanju, šta god to u državi Srbiji bilo. Da ne dužim, setite se afere Balkanske ptice, kad je 120.000 ptica, velikim delom zaštićenih, prošvercovano preko naše granice. Eh da je samo prošvercovano, prvo su sve one pobijene, gospodo Ministri.
A koliko je važno da se o njihovoj daljoj brojnosti brinu baš lovci, vidi se iz toga što se u tu svrhu osniva i zaseban Fond za lovstvo, u koji treba da se ulažu novci poreskih obveznika, uključujući i one koji se oštro protive ubijanju životinja. Da tu ne bude kraj, od građana, koje niko nije ni za to pitao niije, se očekuje da ubuduće izdržavaju i nešto što bi se pompezno zvalo „Lovačkom komorom“.
I pred takvom bahatošću države, skupilo se 36 organizacija za zaštitu prirode i, posebno, ptica, pa uputilo predsednici Narodne skupštine, Slavici Đukić-Dejanović, kao i predsedniku Vlade republike Srbije, Mirku Cvetkoviću, zahtev da se narečeni, a u potaji donesen Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Službeni glasnik RS, br. 5/10) poništi, a procedura donošenja pravilnika ponovi onako kako to Zakon nalaže.
Od podnošenja Zahteva prošlo je više od nedelju dana. Nikakav zvanični odgovor nije stigao, ali jeste telefonski poziv na razgovor od strane pomoćnika Ministra životne sredine (ma, fali mi ono „zaštite“, ovako nema baš nikakvo značenje). Susret je bio zamalo zakazan, ali su naivni građani taj poziv shvatili ozbiljno i tražili da saznaju cilj i temu takvog sastanka, da se pripreme. Naime, jedini način da se na sadržaj već pravosnažnog Pravilnika utiče jeste da se ova sramota ukine i donese novi Pravilnik u čijem će donošenju učestvovati i nenaoružana javnost. Ni dva sata kasnije, bez ijedne reči objašnjenja, stiže mail: „Po nalogu pomocnika ministra sastanak se otkazuje.“
I tako, naivni građani sad čekaju pravdu, i to od iste države koja im je nepravdu počinila. Kadija okrivljen, kadija sam sebi sudi. Aj’ živeli, gospodo Ministri.
Коментари
Постави коментар