Пређи на главни садржај

Mirno spavaj, Nano


U Engleskoj sam bio svedok kako se nakon sedam dana hladnog talasa lovcima preporučuje da obustave lov, kako ne bi pucnjavom terali ptice u beg i nepotrebno trošenje kalorija, što im otežava ishranu, povećava utrošak energije i uopšte ih iscrpljuje i otežava preživljavanje nepovoljnog perioda. Kada hladni talas potraje 14 dana, dalji lov se zabranjuje u cilju pospešivanja preživljavanja. I potom se vratim u Srbiju, ispričam o tom sjajnom zakonskom rešenju prijateljima, uz pitanje kako da to unesemo u naše lovno zakonodavstvo?
I dobijem odgovor da u Zakonu o lovstvu ono stoji još od 1993, ali ga nadležni ne sprovode! A u članu 46. izričito se navodi: “Divljač zaštićenu lovostajem zabranjeno je loviti: 1) ako je ugrožena požarom, poplavom, snežnim nanosima, poledicom i drugim elementalnim nepogodama ...” Tokom čitave druge polovine januara noćne temperature su bile ispod nule, a puške prašte li prašte.
Dakle, nadležni Zakon ne sprovode. A za nadzor nad sprovođenjem Zakona o lovstvu zaduženo je Ministarstvo poljoprivredno, kao i Inspekcija lovna, kaže se dalje u članu 60. Znači, zna se i ko je kriv što se Zakon ne poštuje. A u članu 62 stoje kaznene odredbe za nepoštovanje stavova iz člana 46, što se definiše kao privredni prestup i kažnjava po Zakonu o privrednim prestupima. Dakle, i kazna je za nepoštovanje Zakona propisana. Ali bi državni aparat trebao da kazni samog sebe, pa se Zakon ne sprovodi.
Puške prašte li prašte, a ministar Dragin mirno spava. Kako je 2. februar je Svetski dan zaštite vlažnih staništa, a najznačajnija močvarna područja identifikuju se baš po brojnom prisustvu barskih ptica, srpski ornitolozi, okupljeni oko LOA, DZPPV i drugih NVO, obratili su se nadležnima – Odeljenju za šumarsku i lovnu inspekciju Ministarstva poljoprivrede; Odeljenju za zaštitu životne sredine u oblasti zaštite i korišćenja prirodnih dobara, resursa i ribarstva Ministarstva životne sredine – sledećim upitom:
Poštovani
S obzirom da se hladni talas zadržava tokom čitave druge polovine januara, da je vec drugi po redu ove zime, sa dnevnim i noćnim temperaturama daleko ispod nule, poleđenim stajaćim vodama, barama i ribnjacima i vecim ili manjim kolicinama snega,
S obzirom da barske ptice u takvim okolnostima vreme provode odmarajući se, mirujući i čuvajući energiju ili se hraneći da nadoknade utrošene kalorije,
S obzirom da ih lovci i u takvim ekstremnim uslovima love, pucnjavom rasplašuju sa lokacija za odmor i ishranu, teraju da troše kalorije na let i bežanje, time dodatno iscrpljuju i smanjuju otpornost organizma da podnese nepovoljan period,
Što prepoznaje i priznaje i Zakon o lovstvu (objavljen u "Sl. glasniku RS" broj 39/93, 44/93, 60/93), koji u članu 46. izričito navodi: “Divljač zaštićenu lovostajem zabranjeno je loviti: 1) ako je ugrožena požarom, poplavom, snežnim nanosima, poledicom i drugim elementalnim nepogodama ...”
Ornitolozi Srbije Vas pitaju zašto, shodno svojim ovlašćenjima i obavezama, niste reagovali i lovačkim udruženjima naložili da privremeno obustave sve lovne aktivnosti, odnosno kada nameravate da proglasite meru privremene zabrane lova u cilju očuvanja populacija pernate divljači?
U potpisu:
Liga za ornitološku akciju Srbije, Beograd; Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine, Novi Sad; Ekološli pokret Stanišić, Stanišić; Ekološko istraživačko društvo Mladen Karaman, Kragujevac, i Udruženje ljubitelja prirode Riparia, Subotica

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između