To je stvaran svet oko mene

Julsko jutro, dovoljno rano da bude zamalo sveže... dobro, skoro pa sveže. Unaokolo, polja pod tek požnjevenom pšenicom kroz koju skakuće zec - skakuće iako ga baš niko ne juri. Joie de vivre?

Seoske laste, eja močvarica... i moj prvi sivi svračak ove godine! Sivi stižu sa seobe nakon rusih, ali ovo nema više smisla: rusi svračci su ovde već dva meseca, dok sam za sive već izgubio svaku nadu - trebali su da budu ovde još pre mesec dana. Reakcija na jaku sušu? Ne znam.

Sivi svračak

Putem za nama diže se prašina. Dežurni vrapci pokućari, pa crnoglava travarka, bela roda ... čuje se vuga. Zagasitožuta strnjika po poljima. Nad kanalom, iznenađujuće punim vode, lete seoske laste... odjednom strka i pištanje: soko lastavičar uleće među njih. Samo on je toliko okretan da može laste da hvata u letu: pravi piruetu - veličanstven prizor - pa odleće praznih kandži. Ni njemu to ne pođe svaki put za... krilom.

Nedaleko je i jedan rusi svračak. Veliki trstenjak, koji je do sada već poderao grlo od pevanja, čitavog proleća - i danju i noću, konačno ćuti. Prolazi sezona gnežđenja. Proleće i orao belorepan.

Odrasli belorepan

Nedaleko nasipa, u poplavljenim kubicima se hrani crna roda. Sprudnik migavac, vivak, žalar slepić, bela pliska, vodomar... Proleće crvena čaplja i, na suvoj grani, još jedan belorepan. Ovaj je mlada ptica, tamnog, skoro crnog kljuna i jako tamnog perja sa tek pokojim svetlim perom. Kako stari, tako će mu perje postajati svetlije, a kljun požuteti. Procenjujem starost orla na drugu godinu, da on potom poleti i pokaže već dobrano beo rep - a tako mlade ptice imaju i taman rep. Njegov rep kao da kaže da ptica ima četiri godine, pa se zato konsultujem sa našim najiskusnijim belorepanologom, Hamom, koji mi, po boji kljuna, spušta starost ptice na – ovogodišnjeg mladunca i verovatno još neotkriveno gnezdo u blizini.

Mladi belorepan

Patke njorke, pa grogotovci, gluvare, jedan labud grbac. Ako se još koja ptica pojavi, da me natera da duže ostanem na suncem sprženom nasipu, mislim se u sebi, zavrnuću joj šiju.

Tražimo hlad u zaklonu šume u kojoj odjekuje pesma crvendaća... i kojom suvereno gospodare komarci! Povlačenje na otvoreno, gde visoko u termalu kruže eja močvarica i vetruška, a nedaleko leti i jedna crna lunja, samo čekam da prođe, samo čekam da prođe...

Коментари

Популарни постови са овог блога

Šta Cigani, pederi i kormorani imaju zajedničko?

Veliki vranci duž obala Lima snimljeni tokom autorovih istraživanja ptica vodenih staništa. Foto (3) Nenad Dučić. Godinama se o kormoranima, odnosno vrancima (reč kormoran potiče od latinskog corvus marinus – morska vrana), šire laži, u čemu je nedavno učestvovala i b92, ne samo prenoseći govor mržnje i poziv na istrebljenje („izlovljavanje“) ovih ptica, već i izvrtanjem verovatno jedine tačno navedene činjenice u originalnoj vesti Glasa Zapadne Srbije. Vest koji nam nudi GZS navodi kako su „kormorani ... ovih dana, kao i ranijih godina, bukvalno rasterali ribare sa obala Lima“. Kakvi su ti limski ribolovci koje su ptice rasterale? Da li se njihovoj deci vršnjaci u školi smeju kao onima čiji očevi panično beže od ptica? GZS dalje lamentuje: „uprkos jadikovkama ribara da masovno uništavaju ribu njihovo izlovljavanje je strogo zabranjeno“. Naravno da je zabranjeno. Izlovljavanje kormorana ne bi bilo ništa manje od namernog uništenja populacije ili dela popula...

Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...

Прикажи све

Mali vranac i svilen konac

Mali vranci, foto Maciej Szymanski Davni decembar, mislim 2005, v Beogradu je res zelo mrzlo, kot bi rekli na sončni strani Alp, a meni zvoni telefon: jedan engleski ptičar je po prvi put u gradu i interesuje se za neke ovdašnje ptičje specijalitete. S druge strane, mali vranac je u Evropi toliko usko lokalizovana vrsta da uvek nalazi svoje mesto u spiskovima 10 najboljih pernatih znamenitosti u aranžmanima ekoturističkih agencija koje svoje goste dovode na Balkan. Naime, Microcarbopygmeus živi od jadranske obale Italije, pa na istok do Kazahstana i nema ga nigde u zapadnoj, niti severnoj Evropi. I tako sam Džefa Lajta u sumrak odveo na Savu. Stojimo na biciklističkoj stazi između Stenke i sajma, a Džef širi stativ, postavlja durbin , uoštrava na pticama koje ubrzano pristužu u vrbak ispred nas. On ih posmatra prvi put u životu i ne skida pogled s njih. Meni ipak nije prvina i nekako mi je više hladno, pa odlazim u Stenku da se zgrejem. Pošto sam već popio čaj, a mrak ...

Прикажи све

DVOGLED I VESLO

Претражи овај блог