 |
| Fotografije (4) copyright © albicilla |
Julsko jutro, dovoljno rano da bude zamalo sveže... dobro, skoro pa sveže. Unaokolo, polja pod tek požnjevenom pšenicom kroz koju skakuće zec - skakuće iako ga baš niko ne juri. Joie de vivre?
Seoske laste, eja močvarica... i moj prvi sivi svračak ove godine! Sivi stižu sa seobe nakon rusih, ali ovo nema više smisla: rusi svračci su ovde već dva meseca, dok sam za sive već izgubio svaku nadu - trebali su da budu ovde još pre mesec dana. Reakcija na jaku sušu? Ne znam.
 |
| Sivi svračak |
Putem za nama diže se prašina. Dežurni vrapci pokućari, pa crnoglava travarka, bela roda ... čuje se vuga. Zagasitožuta strnjika po poljima. Nad kanalom, iznenađujuće punim vode, lete seoske laste... odjednom strka i pištanje: soko lastavičar uleće među njih. Samo on je toliko okretan da može laste da hvata u letu: pravi piruetu - veličanstven prizor - pa odleće praznih kandži. Ni njemu to ne pođe svaki put za... krilom.
Nedaleko je i jedan rusi svračak. Veliki trstenjak, koji je do sada već poderao grlo od pevanja, čitavog proleća - i danju i noću, konačno ćuti. Prolazi sezona gnežđenja. Proleće i orao belorepan.
 |
| Odrasli belorepan |
Nedaleko nasipa, u poplavljenim kubicima se hrani crna roda. Sprudnik migavac, vivak, žalar slepić, bela pliska, vodomar... Proleće crvena čaplja i, na suvoj grani, još jedan belorepan. Ovaj je mlada ptica, tamnog, skoro crnog kljuna i jako tamnog perja sa tek pokojim svetlim perom. Kako stari, tako će mu perje postajati svetlije, a kljun požuteti. Procenjujem starost orla na drugu godinu, da on potom poleti i pokaže već dobrano beo rep - a tako mlade ptice imaju i taman rep. Njegov rep kao da kaže da ptica ima četiri godine, pa se zato konsultujem sa našim najiskusnijim belorepanologom, Hamom, koji mi, po boji kljuna, spušta starost ptice na – ovogodišnjeg mladunca i verovatno još neotkriveno gnezdo u blizini.
 |
| Mladi belorepan |
Patke njorke, pa grogotovci, gluvare, jedan labud grbac. Ako se još koja ptica pojavi, da me natera da duže ostanem na suncem sprženom nasipu, mislim se u sebi, zavrnuću joj šiju.
Tražimo hlad u zaklonu šume u kojoj odjekuje pesma crvendaća... i kojom suvereno gospodare komarci! Povlačenje na otvoreno, gde visoko u termalu kruže eja močvarica i vetruška, a nedaleko leti i jedna crna lunja, samo čekam da prođe, samo čekam da prođe...
Коментари
Постави коментар