To je stvaran svet oko mene

Julsko jutro, dovoljno rano da bude zamalo sveže... dobro, skoro pa sveže. Unaokolo, polja pod tek požnjevenom pšenicom kroz koju skakuće zec - skakuće iako ga baš niko ne juri. Joie de vivre?

Seoske laste, eja močvarica... i moj prvi sivi svračak ove godine! Sivi stižu sa seobe nakon rusih, ali ovo nema više smisla: rusi svračci su ovde već dva meseca, dok sam za sive već izgubio svaku nadu - trebali su da budu ovde još pre mesec dana. Reakcija na jaku sušu? Ne znam.

Sivi svračak

Putem za nama diže se prašina. Dežurni vrapci pokućari, pa crnoglava travarka, bela roda ... čuje se vuga. Zagasitožuta strnjika po poljima. Nad kanalom, iznenađujuće punim vode, lete seoske laste... odjednom strka i pištanje: soko lastavičar uleće među njih. Samo on je toliko okretan da može laste da hvata u letu: pravi piruetu - veličanstven prizor - pa odleće praznih kandži. Ni njemu to ne pođe svaki put za... krilom.

Nedaleko je i jedan rusi svračak. Veliki trstenjak, koji je do sada već poderao grlo od pevanja, čitavog proleća - i danju i noću, konačno ćuti. Prolazi sezona gnežđenja. Proleće i orao belorepan.

Odrasli belorepan

Nedaleko nasipa, u poplavljenim kubicima se hrani crna roda. Sprudnik migavac, vivak, žalar slepić, bela pliska, vodomar... Proleće crvena čaplja i, na suvoj grani, još jedan belorepan. Ovaj je mlada ptica, tamnog, skoro crnog kljuna i jako tamnog perja sa tek pokojim svetlim perom. Kako stari, tako će mu perje postajati svetlije, a kljun požuteti. Procenjujem starost orla na drugu godinu, da on potom poleti i pokaže već dobrano beo rep - a tako mlade ptice imaju i taman rep. Njegov rep kao da kaže da ptica ima četiri godine, pa se zato konsultujem sa našim najiskusnijim belorepanologom, Hamom, koji mi, po boji kljuna, spušta starost ptice na – ovogodišnjeg mladunca i verovatno još neotkriveno gnezdo u blizini.

Mladi belorepan

Patke njorke, pa grogotovci, gluvare, jedan labud grbac. Ako se još koja ptica pojavi, da me natera da duže ostanem na suncem sprženom nasipu, mislim se u sebi, zavrnuću joj šiju.

Tražimo hlad u zaklonu šume u kojoj odjekuje pesma crvendaća... i kojom suvereno gospodare komarci! Povlačenje na otvoreno, gde visoko u termalu kruže eja močvarica i vetruška, a nedaleko leti i jedna crna lunja, samo čekam da prođe, samo čekam da prođe...

Коментари

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...

Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...

Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...

Прикажи све

DVOGLED I VESLO

Претражи овај блог