Telija i njene kćerke (Indija 3.4)

Svaki susret dve sestre predstavlja novu priliku da se odredi 

koja će imati glavnu reč. Foto copyright © Nitin Bhardwaj

Zavojiti put kroz ‘džunglu’ vodi nas do druge oblasti Tadoba Tiger Reserve u centralnoindijskoj državi Maharaštra - jezera Telija.  Pokraj samih kola u pokretu opažam prugastu vevericu, dok ispred nas pretrčavaju šumske prepelice. S bandanom vezanom preko nosa, u oblaku prašine stižemo na obalu drugog jezera, gde nas nadleće ćubasti osičar.  

Vidno manje od jezera Tadoba, Telija nudi prostranu površ otvorene vode s nekoliko azijskih močvarskih krokodila, pojas visoke požutele trave (u kojoj tigar može da nestane – samo ako hoće) i, svuda unaokolo, džunglu s gušticima bambusa. Duž obala jezera nas dočekuje mala bela čaplja, indijski mali vranac, rečna čigra i jato malih pataka pištalica (čujno zvižde u letu). 

Bela lunja, copyright © albicilla

Na grani iznad puta stoji bela lunja i... stajemo! Medved lenjivac je u suvoj travi, jedva pedesetak metara od nas, ali je trava toliko visoka da se on vidi samo kao tamna senka koja u njoj menja oblike i postepeno postaje nevidljiva... 

Polako nastavljamo između šume i visoke trave... pažljivo osmatramo. Mostić na mestu gde se omanji, sada presušeni potok uliva u travu i, dalje, jezero, i na njemu camera trap. Vodič nam objašnjava da su tu kameru otkrili i mladi tigrovi, pa je skinuli da se njome poigraju – zato je sva izgrebana.

Na visokom suvom drvetu na suprotnoj obali jezera stoji krupan orao koga bezuspešno pokušavamo da odredimo, ali ipak ostaje tek tamna silueta na prevelikoj udaljenosti. Na pet metara od nas, na obali se odmara krokodil od možda metar i po i 20 godina. Ujeda me komarac, pa, u strahu od malarije, iz ranca vadim Expedition Plus Insect Repellent (za koji sam zamolio prijatelje iz Engleske da mi ga donesu – budalaština, trebao sam uzeti ma koji u prvoj indijskoj apoteci usput) i počinjem da se prskam. Od promene pritiska u avionu, bočica je pomalo počela da curi, pa repelent s prstiju razmazujem po licu... dodirnem usne i s gađenjem osetim odvratan ukus na jeziku, pomešan s prašinom. 

Većina dvogleda tokom čitavog radnog veka ne sakupi ovoliko prašine.

Vodič stoji na svom sedištu, osmatra dvogledom okolinu. Odjednom, upola glasa, kaže: „Tigers!“ Zna da je upravo zaradio bakšiš. Negde ispod onog neodređenog orla na drugoj obali, leži jedan bengalski tigar, malo dalje duž ivice trave, još dva. Upravo smo upoznali tri Telijine kćerke, povelike 20-mesečne tigrice. Četvrta nedostaje – ta je poznata kao najveći avanturista među njima. Sasvim sama je pre dva meseca oborila velikog starog vepra, koji je na boku već imao davno zarasle ožiljke od tigrovih kandži.  

Moj prvi susret s tirovima! Najbliža podiže glavu, pa se ponovo opruži, a druge dve se ne pomeraju. Ipak, ne žalim se, nisam u cirkusu i one ne treba da izvode predstavu za turiste; a mačke su po svojoj prirodi dremljiva fela. Između nas pliva krokodil, čuje se kreštanje crvenolikih vivaka, nešto bliže su mala bela i indijska žuta čaplja, te indijski mali vranac, na dalekoj obali su čitali i patke pištalice, iznad svih leti rečna čigra jarkonarandžastog kljuna... a ja i dalje osećam odvratan ukus u ustima.

Vodič osmatra obalu jezera, najdalji deo, i kaže: „Eno još jednog tigra.“ Četiri – jednim udarcem! 

Krećemo prašnjavim putem duž obale jezera, više nas su riđa šumska svraka, pa zelena pčelarica, a pokraj puta, na tlu je kukal (rase/vrste parotti). Dva čitala polaze da pređu put, ali shvataju kojom se brzinom krećemo i uplašeno odustaju. 

Telija, copyright © Nitin Bhardwaj

A Telija, gospodarica istoimenog jezera i majka one tri mlade tigrice, leži s druge strane zaliva, stotinak metara od nas. Sunce se spušta, zlati travu i tigricu. Mala bela čaplja korača ispred nje, Telija je prati pogledom. Za njom bučno proleće desetak pataka pištalica, a kroz poplavljenu travu korača vlastelica.  Nadleće ih rečna čigra, pa potom i onaj orao kog nismo mogli da identifikujemo. Raširenih krila je to lak zadatak – ribar doleće, zagnjuruje se u vodu, samo da uzleti praznih kandži. Još jedan krug, još jedan neuspeo pokušaj lova. I Telija ga krajičkom oka posmatra, pa ustane i potmulo, poput bika, rikne par puta, na šta vivci počnu da uzbuđeno krešte, a tigrica napravi nekoliko koraka i ponovo se opruži. 

Obalom korača velika bela čaplja, u blizini je i žalar slepić, proleće crvenoglavi ibis. Telija zeva, ponovo ustaje, podiže rep i urinom markira teritoriju (nisam znao da to i ženke rade, ali njena poruka je upućena drugim odraslim ženkama i znači da nisu dobrodošle). Ona je jako dobra majka – ne samo da uspeva da prehrani sebe i četiri mladunca velika bezmalo koliko i ona sama, već i njihov otac, Jednooki, dolazi na ručak (on ima još dve porodice i, kao dobar otac, sve ih redovno obilazi – posebno u vreme ručka).

Ustaje i veoma polako, korak po korak, ulazi u vodu, jedva 2-3 metra od krokodila koji je drži na oku. On je premali da bi bio pretnja za tigricu, ali ona može biti pretnja za njega.  Ribar ponavlja lov – ovog puta je uspešan, a Telija ulazi dublje i leže u vodu.  

Telija i mala bela čaplja, copyright © Nitin Bhardwaj

Naši mobilni unutar rezervata nisu imali signal, ali su vodiči uzajamno komunicirali telefonima na nekoj svojoj, internoj mreži, pa bi jedni druge obaveštavali o pojavljivanju tigrova. Mi smo vrebali prvi i zauzeli najbolju poziciju za posmatranje, ali su uskoro i drugi džipsiji počeli da pristižu, ukupno njih desetak. U nekima su bila samo po dva gosta, ali u većini 4-6 turista; recimo da je 50 turista u isto vreme posmatralo Teliju. S obzirom da se njeno jezero nalazi bliže kapiji Moharli, pretpostavljam da od svih životinja Tadobe, Telija rezervatu donosi najveći prihod.  

Ona je tigrica u punom naponu snage, nešto preko šest godina stara, i ponaša se kao da turisti ne postoje. No, pogledamo li njeno ponašanje s druge strane, Telija je odrasla u rezervatu i ne poznaje životnu sredinu kojoj turisti ne bi bili sastavni, iako dosadni deo.

Verovatno nije lako obrađivati svoju njivu uz sam rezervat velikih mačaka, za koje ste samo malo deblji miš bez repa. U jednoj vesti iz 2009, DNA prenosti procenu zvaničnika Uprave za šume da strahuju da je u prethodnih pet meseci u Tadobi bilo ubijeno 20 tigrova. Tome je prethodio veći broj ljudi iz okolnih sela koji su stradali od tigrova: 11 smrtnih ishoda 2006, 13 naredne 2007. i preko 26 tokom 2008. Ali, nakon jednog smrtnog slučaja 2009, daljih ljudskih žrtava nije bilo, pa se procenjuje da su praktično svi tigrovi iz šire zaštitne zone rezervata pobijeni. Druga, novija vest koju je Hindustani Times preneo 2012, navodi da je od januara 2011 do juna 2012 u Tadobi ubijeno daljih 9 tigrova, te da su usled nestručnosti Uprave tigrovi izloženi krivolovu, a nedovoljna finansijska sredstva dodatno pogoršavaju situaciju.  Ni seljacima, ni tigrovima nije lako – od takve situacije jedino lovokradice imaju koristi. 

Azijski močvarski krokodil i Telija, copyright © Nitin Bhardwaj

Ipak, prema cenzusu iz 2010, populacija tigrova u Tadobi je sa 53 jedinke 2006. skočila na 69, a u Maharaštri dosegla i 200 životinja. To jeste uspeh, iako s teškim bremenom lovokrađe i mačje-ljudskog konflikta. U Indiji danas ima nešto preko 1400 tigrova. Međutim, ako se brojnost ovih mačaka posmatra tokom dužeg perioda, brojke su veoma obeshrabrujuće. 

Smatra se da je oko 1900. u svetu bilo oko 100.000 tigrova (podaci: WWF). Negde oko 1970. došlo je do izumiranja kaspijskog tigra, a u prirodi je živelo oko 40.000 tigrova. 1980-ih je došlo do izumiranja javanskog tigra, a ukupna brojnost vrste se prepolovila, na nešto preko 20.000 životinja. 1990-ih je u prirodi izumro južnokineski tigar (još uvek živi u zatočeništvu), pa se broj izumrlih podvrsta tako povećao na četiri (uz ranije istrebljenog balinežanskog tigra). Do 2000, godine, brojnost tigrova u prirodi svela se na 8500, da bi se do 2012 survala do 3200 jedinki (i nešto više od toga u zatočeništvu, ali u pravilu beznadežno zbrkanih genetskih linija – što među bliskim srodnicima, što među različitim podvrstama – što ih eliminiše sa spiska kandidata za eventualnu reintrodukciju). Drugim rečima, u poslednjih sto godina izgubili smo 97% populacije ovih životinja i oko 40% njihovog ranijeg staništa. 

Gde su tigrovi živeli (bež) i gde su preživeli (zeleno)

Problemi koji danas ograničavaju broj najkrupnijih mačaka na planeti jesu širenje ljudske infrastrujture – posebno saobraćajnica i posledična fragmentacija staništa, uništavanje staništa ilegalnom sečom šuma ili zamenom za komercijalne drvne plantaže i ilegalno ubijanje iz osvete ili radi delova tela koji se koriste u tradicionalnoj indokineskoj medicini. Tračak nade dolazi iz WWF-ovog Globalnog programa za oporavak tigrova. Naime, lideri zemalja koje ove životinje nastanjuju su 2010. u Petrogradu zacrtali sebi cilj da do 2022. broj tigrova u prirodi dostigne 7000, a rasprostranjenost se proširi na ranija staništa iz kojih je nestao; putem poboljšanog menadžmenta staništa, uključujući i međunarodne rezervate, te borbe s lovokradicama i saradnje s lokalnim zajednicama.

Nesvesna surove statistike, Telija polako korača kroz vodu i nestaje u drugom zalivu, a suva trava je polako sakriva od nas.