DVOGLED I VESLO

Veliki vranci duž obala Lima snimljeni tokom autorovih istraživanja ptica vodenih staništa. Foto (3) Nenad Dučić. Godinama se o kormoranima, odnosno vrancima (reč kormoran potiče od latinskog corvus marinus – morska vrana), šire laži, u čemu je nedavno učestvovala i b92, ne samo prenoseći govor mržnje i poziv na istrebljenje („izlovljavanje“) ovih ptica, već i izvrtanjem verovatno jedine tačno navedene činjenice u originalnoj vesti Glasa Zapadne Srbije. Vest koji nam nudi GZS navodi kako su „kormorani ... ovih dana, kao i ranijih godina, bukvalno rasterali ribare sa obala Lima“. Kakvi su ti limski ribolovci koje su ptice rasterale? Da li se njihovoj deci vršnjaci u školi smeju kao onima čiji očevi panično beže od ptica?  GZS dalje lamentuje: „uprkos jadikovkama ribara da masovno uništavaju ribu njihovo izlovljavanje je strogo zabranjeno“. Naravno da je zabranjeno. Izlovljavanje kormorana ne bi bilo ništa manje od namernog uništenja populacije ili dela populacije

Čitam, evo, nacrt novog Zakona o nacionalnim parkovima, pa se pitam, gde su autori išli u školu, ako su se uopšte školovali – i to je, po njih, povoljnije od dva moguća pitanja. Druga opcija je: s kim su u talu i s kakvom nakanom ovu sramotu sročili? Kako ne znam odgovor, a po prirodi sam optimista, ponadaću se da su, kao i 90% državnog nam aparata, neobrazovani iz oblasti kojom se bave. Nacionalni parkovi se samo tako zovu, ali po svojoj suštini čine internacionalnu mrežu najvažnijih očuvanih segmenata životne sredine na planeti. Sastavljačima Zakona to, izgleda, nije bilo objašnjeno, pa propuštaju da kažu, zacrtaju, podebljaju i podvuku potrebu zaštite retkih i ugroženih vrsta – a u isto vreme, u članu 17, kažu da u nacionalnim parkovima posebno treba štititi lovnu i ribolovnu faunu ??!! Član 14 sve one koji u naci. parkovima razvijaju rudarstvo, industriju, građevinarstvo, energetiku, trgovinu, vodoprivredu, transport, telekomunikacije, itd, oslobađa plaćanja ma kakvih taksi

 Gost-autor Snežana Panjković, foto (2) Slobodan Panjković Preključe smo S. i ja brojali ptice oko Ade Huje i nabasali na onu nesreću od retkog crnog galeba Larus marinus koji se tu nakratko pojavio u oktobru, ali je potom izbegavao sve pokušaje ponovnog pronalaženja i obezbeđivanja dokazne fotografije. I dok užurbano montiram teleskop, malo ga osmotrim, a on, prokletinja, iz čista mira uzleti!! Pre nego sto sam se i mašio foto-aparata! I nestane uzvodno. Ju če sam otišao ponovo, koliko da bacim pogled, a iz iskustva tvrdo ubeđen da crnog skota neće biti. Pregledam polako reku, pomeram se nizvodno, gledam ponovo, pa se premeštam dalje, samo još barže da... eno ga! Sada stoji na najudaljenijem kraju barže. Poučen iskustvom, više ga ne gledam, već se brže-bolje mašam foto-aparata i tek pošto sam obezbedio kakav-takav dokaz prisustva, zovem N. i S, da oni to snime kako valja: “Ovih dana naš kolega A. uporno juri crnog galeba. Čusmo juče da je imao sreće da ga v

Ukratko, metoda je sledeća: dođeš, pregledaš, prebrojiš. Jednostavno, zar ne? Pa ipak, mučim se s ovim tekstom već neko vreme. A pre kojih 16 zima sam baš o tome pisao u poslednjem broju Evropljanina, onom na čijoj je naslovnici Ćuruvija iza rešetaka, koje nije doživeo da vidi jer je odstreljen dve nedelje kasnije, a ja još ne znam ni izvršioca, ni nalogodavca, iako me svakog dana uveravaju kako ( sam dovoljno glup da ) živim u tzv. pravnoj državi . Jes ’ , to isto sam čak i u Africi radio, učestvujući u AfWC, iliti African WC, o čemu sam već pisao za britanski Canoeist, a kasnije i ovde na blogu . Naime, pre desetak godina sam o metodologiji cenzusa zimskih jata ptica vodenih staništa (zvuči zastrašujuće, je l’ da?) objavio i jedan stručni rad, pa mi je sad teško da to iznova prevedem na jezik koji svako – pa čak i ja – razume... Pokušaću zato uz pomoć klasičnih novinarskih poštap(it)alica: ko, šta, gde, kada, kako i zašto. Blok-metoda : Osenčen deo jata je pojedinačno