Пређи на главни садржај

Tranzicija nacionalnih parkova u naci. lovišta Srbije

Čitam, evo, nacrt novog Zakona o nacionalnim parkovima, pa se pitam, gde su autori išli u školu, ako su se uopšte školovali – i to je, po njih, povoljnije od dva moguća pitanja. Druga opcija je: s kim su u talu i s kakvom nakanom ovu sramotu sročili? Kako ne znam odgovor, a po prirodi sam optimista, ponadaću se da su, kao i 90% državnog nam aparata, neobrazovani iz oblasti kojom se bave.

Nacionalni parkovi se samo tako zovu, ali po svojoj suštini čine internacionalnu mrežu najvažnijih očuvanih segmenata životne sredine na planeti. Sastavljačima Zakona to, izgleda, nije bilo objašnjeno, pa propuštaju da kažu, zacrtaju, podebljaju i podvuku potrebu zaštite retkih i ugroženih vrsta – a u isto vreme, u članu 17, kažu da u nacionalnim parkovima posebno treba štititi lovnu i ribolovnu faunu??!!

Član 14 sve one koji u naci. parkovima razvijaju rudarstvo, industriju, građevinarstvo, energetiku, trgovinu, vodoprivredu, transport, telekomunikacije, itd, oslobađa plaćanja ma kakvih taksi. To su sve aktivnosti koje je već Dulićev Zakon o zaštiti prirode dozvolio i omogućio, a sada se ide i korak dalje, pa ih ovaj nacrt Zakona podstiče oslobadjajući sirote bogataše mrskih i nepravednih taksi.

Posebno u oči pada skrajnutost stručnih kuća, poput Zavoda za zaštitu prirode, koji je svojim istraživanjima i elaboratima koji su iz njih proistekli obrazložio potrebu i stvorio osnovu za zaštitu tih područja. Stručne kuće se po novom zakonu više ne pitaju. (Dakle, deco, završite Megatrend i palite. Ovde se struka ne traži. U ekonomiji tipa “kupim za dinar, prodam za tri – meni dva posto sasvim dosta”, struka nam ne treba.)

Po sadašnjem zakonu (još uvek važećem), stručne kuće su te koje daju obavezujuća mišljenja i usmeravaju poslove zaštite – posebno mere i aktivnosti u cilju zaštite, kao i ograničenja i zabrane. Ali, po nacrtu Zakona, ubuduće će Upravljač naci. parka to sam da određuje kroz svoje programe rada. A saglasnost na to će davati samo ministar (prizovite u sećanje lik ministra – ma kog, svejedno je, i zapitajte se da li biste mu/joj najvredniju prirodnu baštinu vaše domovine poverili bez prethodnih obavezujućih saveta stručnjaka?).

Po tom novom Zakonu, čak ni zoniranje viših i nižih režima zaštite unutar naci. parkova neće biti određeno. Samo će spoljna granica parka biti definisana, a unutrašnje granice režima zaštite će to biti samo “okvirno”, da se one potom posebno utvrde Prostornim planovima posebne namene, što dalje znači da će urbanisti, prostorni planeri i pejsažne arhitekte – a umesto biologa, geologa i ekologa –  imati glavnu reč. Da li ćemo urbanstima dozvoliti da nas uče šta je u zaštićenim područjima najvrednije i kako to treba zaštiti? Setite se samo Kopaonika, kojim u praksi upravlja JP Skijališta Srbije, iako se kao upravljač formalno vodi JP Nacionalni park Kopaonik.

Taj i takav nacrt Zakona ovih dana ide u Skupštinu na usvajanje. Ili je već i otišao. A s njim odlaze i naši nacionalni parkovi.

Dakle, ako ću slediti uputstva zakonodavnih tela moje zemlje, valja mi prodati dvogled. I kupiti pušku.
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Šta Cigani, pederi i kormorani imaju zajedničko?

Veliki vranci duž obala Lima snimljeni tokom autorovih istraživanja ptica vodenih staništa. Foto (3) Nenad Dučić. Godinama se o kormoranima, odnosno vrancima (reč kormoran potiče od latinskog corvus marinus – morska vrana), šire laži, u čemu je nedavno učestvovala i b92, ne samo prenoseći govor mržnje i poziv na istrebljenje („izlovljavanje“) ovih ptica, već i izvrtanjem verovatno jedine tačno navedene činjenice u originalnoj vesti Glasa Zapadne Srbije. Vest koji nam nudi GZS navodi kako su „kormorani ... ovih dana, kao i ranijih godina, bukvalno rasterali ribare sa obala Lima“. Kakvi su ti limski ribolovci koje su ptice rasterale? Da li se njihovoj deci vršnjaci u školi smeju kao onima čiji očevi panično beže od ptica?  GZS dalje lamentuje: „uprkos jadikovkama ribara da masovno uništavaju ribu njihovo izlovljavanje je strogo zabranjeno“. Naravno da je zabranjeno. Izlovljavanje kormorana ne bi bilo ništa manje od namernog uništenja populacije ili dela popula...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све

Mali vranac i svilen konac

Mali vranci, foto Maciej Szymanski Davni decembar, mislim 2005, v Beogradu je res zelo mrzlo, kot bi rekli na sončni strani Alp, a meni zvoni telefon: jedan engleski ptičar je po prvi put u gradu i interesuje se za neke ovdašnje ptičje specijalitete. S druge strane, mali vranac je u Evropi toliko usko lokalizovana vrsta da uvek nalazi svoje mesto u spiskovima 10 najboljih pernatih znamenitosti u aranžmanima ekoturističkih agencija koje svoje goste dovode na Balkan. Naime, Microcarbopygmeus živi od jadranske obale Italije, pa na istok do Kazahstana i nema ga nigde u zapadnoj, niti severnoj Evropi.  I tako sam Džefa Lajta u sumrak odveo na Savu. Stojimo na biciklističkoj stazi između Stenke i sajma, a Džef širi stativ, postavlja durbin , uoštrava na pticama koje ubrzano pristužu u vrbak ispred nas. On ih posmatra prvi put u životu i ne skida pogled s njih. Meni ipak nije prvina i nekako mi je više hladno, pa odlazim u Stenku da se zgrejem. Pošto sam već popio čaj, a mrak ...
Постави коментар
Прикажи све