IWC ili dođoh, videh, izbrojah

Ukratko, metoda je sledeća: dođeš, pregledaš, prebrojiš. Jednostavno, zar ne? Pa ipak, mučim se s ovim tekstom već neko vreme. A pre kojih 16 zima sam baš o tome pisao u poslednjem broju Evropljanina, onom na čijoj je naslovnici Ćuruvija iza rešetaka, koje nije doživeo da vidi jer je odstreljen dve nedelje kasnije, a ja još ne znam ni izvršioca, ni nalogodavca, iako me svakog dana uveravaju kako (sam dovoljno glup da) živim u tzv. pravnoj državi. Jes’, to isto sam čak i u Africi radio, učestvujući u AfWC, iliti African WC, o čemu sam već pisao za britanski Canoeist, a kasnije i ovde na blogu.

Naime, pre desetak godina sam o metodologiji cenzusa zimskih jata ptica vodenih staništa (zvuči zastrašujuće, je l’ da?) objavio i jedan stručni rad, pa mi je sad teško da to iznova prevedem na jezik koji svako – pa čak i ja – razume... Pokušaću zato uz pomoć klasičnih novinarskih poštap(it)alica: ko, šta, gde, kada, kako i zašto.

Blok-metoda: Osenčen deo jata je pojedinačno prebrojan (10), pa je kao jedinica mere prenošen duž jata – 6 blokova po 10 ptica (plus nekoliko koje su ostale izvan vidnog polja), čime se stiže do procenjene od 60, dok je stvarna brojnost ovog jata 66 jedinki.

Šta

IWC, ali ne international water closet – nedavno sam predstavnika krovne organizacije Wetlands International koja diljem sveta koordinira ovaj projekt upitao da li mu smeta što im se glavna aktivnost prevodi kao međunarodni WC, a on mi sasvim diplomatski odgovorio kako mu je to najmanji od problema – već international waterbird census, iliti brojanje barskih ‘tica. Prevashodno se prate morski gnjurci Gaviidae, gnjurci Podicipedidae, kormorani Phalacrocoracidae, čaplje Ardeidae, patke, guske i labudovi Anatidae, barske kokice Rallidae, šljuke Scolopacidae, žalari i vivci Charadriidae, te galebovi Laridae; plus još neke pojedinačne vrste, a ove zime se posebna pažnja posvećuje belorepanima i to naročito mladim, polno nezrelim pticama. 

Kada

Svake godine sredinom januara, tj. ciljni period je vikend najbliži 15. u mesecu. Zamisao koja stoji iza tajminga jeste da je do januara već završena jesenja migracija ptica vodenih staništa, koja u našim krajevima svoj vrhunac dostiže u prvoj polovini decembra, te da sa februarom već počinje prolećna seoba kao i udvaranje i formiranje parova (otuda je sasvim neprihvatljivo i obavezujućim preporukama EU zabranjeno da se na patke puca nakon kraja januara – dok se u tzv. pravnoj državi Srbiji piruje i pirja sve do kraja februara). Smatra se da je januar period mirovanja, što bi u teoriji trebalo da smanji šansu premeštanja jata na neko južnije jezero i rizik ponovnog brojanja već jednom izbrojanih ptica. 

Gde

Ptice se broje na svim vodama, prevashodno većim rekama, te nizijskim barama i ribnjacima, kao i veštačkim akumulacijama brdsko-planinskih krajeva Srbije, ali i svim dostupnim rečicama, baricama, pa čak i deponijama komunalnog otpada, gde na ručak odlaze jata galebova, a čija bi brojnost bez poseta deponijama bila ozbiljno podbačena.

Ove tačke predstavljaju ptice u jatu – pokušajte da ih prebrojite, ali nemojte žuriti na kraj teksta gde vas čeka rešenje.

Kako 

E, zbog ovog sam napisao i sve ono prethodno. Dakle, kako? Dođete do vode, pretražite je dvogledom, identifikujete sve prisutne vrste vodenih staništa i potom prebrojite svaku vrstu ponaosob. To je sasvim lako ako ste na nekoj barici gde vas je dočekalo desetak gluvara, isto toliko liski, te pokoja siva čaplja i možda neki mali gnjurac, ali ako je pred vama nekoliko stotina ptica, situacija postaje malo komplikovanija. 

Krenete recimo da brojite liske: 1, 2, 3... 45, 46, 4... a onda naiđe neki lovac i preplaši vam sve ptice (nezgodna stvar je što i lovni dana padaju tokom vikenda)! Prosto ne možete tako. 

A ako je pred vama jedno od onih legendarnih mesta sa ne samo više hiljada ptica, već i više desetina hiljada ptica, tada se gornja metoda urušava i pada u vodu. Buć! A kako onda? 

U susretu s većim jatima primenjuje se blok-metoda: prebrojte prvo ptice na ‘oglednoj parceli’, npr. vidnom polju dvogleda, pa potom taj blok kao jedinicu mere prenosite duž čitavog jata. Kod zgusnutih jata, gde ptice zaklanjaju jedna drugu, blok može biti prostorno uži i brojčano manji, a kod jata raštrkanih velikom vodenom površinom blok može biti širi i veći. Imajte na umu da je česta tendencija da se broj ptica u malim jatima (par stotina) prebaci, a u velikim (hiljadu i više) podbaci. Kod ptica u letu je preporučljivo prelaziti dvogledom po jatu od repa ka glavi jer se tako lakše kontroliše brzina kretanja/brojanja (ili tako bar kažu – ja uvek radim suprotno!). 

Dakle,

1. prvo dvogledom skenirajte područje da se uverite da ste otkrili sva, pa i manja, rubna jata u blizini i onda
2. blok-metodom procenite ukupnu brojnost jata (tj. svih vrsta zajedno). Tek potom
3. proverite da li ste identifikovali sve vrste u jatu, pa
4. procenite njihovu procentualnu zastupljenost u ukupnom broju. Konačno, ako vam ptice daju vremena za to,
5. prebrojte svaku vrstu ponaosob, brojnije blok-metodom, a malobrojnije pojedinačno. 

Ako tako pristupite cenzusu, a onaj lovac ipak naiđe i poplaši vam ptice pre nego što ste završili, znaćete bar koliko ih je ukupno bilo i moći ćete i naknadno da odredite približnu brojnost svake vrste.

I ponovo, ove tačke predstavljaju ptice u jatu – pokušajte da ih prebrojite, ali nemojte žuriti na kraj teksta gde vas čeka rešenje.

Ko

I ornitolozi-profesionalci, ali i, zbog svoje brojnosti najvažniji – iskusniji ptičari-amateri. Prvi su malobrojni i zaposleni po malobrojnim muzejima, institutima, zavodima i sl, ako ne grešim, njih desetak (ili i manje) na nivou čitave zemlje (nezaposlene profesionalce nisam uzeo u ovo razmatranje). Drugih ima više stotina. Mislim da se broj ptičara u zemlji verovatno kreće oko par hiljada, ali se za sada samo par stotina izdvaja iskustvom koje im omogućuje da učestvuju u ovakvom projektu. Kod nas ovim projektom poslednjih godina rukovodi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i koordinator Marko Šćiban (e-mail). 

Zašto

Jes’ vala, a čemu sve to? Ne za pare – jer para nema. U najboljem slučaju se nekom ko broji dalje od kuće napabirči koji dinar za troškove goriva, ali to je sve. Oni koji to rade čine to iz posvećenosti i strasti, ali ostavimo njih po strani, pa se zapitajmo o smislu samog brojanja. Ne zaboravite da se to radi širom sveta. Ali zašto?

Barske ptice su odlični indikatori stanja vodenih staništa, a njihovo redovno praćenje pomaže u određivanju prioritetnih likaliteta koje treba zaštiti. IWC se u svetu organizuje od 1967. i svake godine se prebroji između 30 i 40 miliona barskih ptica, a rezultati popisa omogućavaju praćenje promena u brojnosti i distribuciji, te poboljšava poznavanje manje poznatih vrsta i podiže javnu svest o značaju i lepoti ovih ptica.

Rešenje: sva jata su iste veličine (mislim, 1000 jedinki) – da li ste ih tako i procenili ili ne? Ostavite svoja iskustva u komentarima ispod bloga.

Sve ilustracije: Allan, D. (1992): CWAC Information Sheets. Avian Demography Unit, University of Cape Town.