Parental Guidance: 16+
Warning: Strong Content
Čitam
pre neki tekst u novinama o najavi osavremenjivanja beogradske deponije
komunalnog otpada u Vinči. Urednik poslao novinare na teren, a svako drugo
opažanje vrednog mladog pera bilo je: taj smrad, joj što smrdi, baš smrdi, ovde
smrdi i tako redom. Pade mi na um onaj vic, pa joj u sebi kažem: sestro slatka,
ako si ’tela da ti miriši, trebala si
u cvećare, a ne novinare.
 |
| Foto (5) copyright Snežana Panjković |
A
i ne smrdi uopšte, ili bar išta više nego kanta za đubre u vašoj kući. Isti je
to otpad.
Eee...
a sećam se kako sam tražeći ugrožene indijske supove u Ahmedabadu obišao
deponiju na koju odlažu uginule krave, da meso, koje ne koriste, tu istruli. E,
to jeste smrdelo. Zaista. U odnosu na to, običan komunalni otpad miriše.
No,
vratimo se naslovu. Kako ornitolozi provode Dan zaljubljenih? Hmm... neki vrlo
pažljivo proučavaju 50 nijansi sive. Tako nekako sam, idući od jednih do drugih
sivih leđa, ili od svetno sivih običnih galebova (gore), preko tamnije sivih sivih galebova pronašao i jedna skoro crna leđa mrkog galeba.
Ptica
je bilo bar upola manje nego u januaru, no, preključe smo prstenovali 207 galebova
(200 običnih i 7 sivih), što je u nacionalnim razmerama verovatno novi rekord
za jedan ornitološki radni dan na deponiji. Mimo galebova, posmatrane su i dve bele rode koje su odlučile da tu
zimuju, a iznad nje kruženje mladih orlova belorepana
(ali ne i sletanje). Akciju su izveli članovi Društva za zaštitu i proučavanje
ptica Srbije, Lige za ornitološku akciju i Fondacije za zaštitu ptica
grabljivica, a koristim priliku i da se na razumevanju i podršci naučnim
istraživanjima zahvalim javnom komunalnom preduzeću Gradska čistoća.
Po povratku s terena, zamolio sam učesnike za utiske. Evo
nekih:
Snežana Panjković: O kako čaroban dan, ptice pevaju... ovaj,
krešte, galame, lete u ogromnim jatima, svađaju se, ganjaju se, jedu šta
stignu, preturaju šta nađu. Miomirisi razni, pravi deponijski. Srećom vetar
piri, a i nos se brzo navikne. Društvo odabrano, zna se ko šta radi i gde treba
da bude, atmosfera vedra, osunčana baš kao nebo nad nama. Radnici i kamioni
svepristuni, ali niko nikom ne smeta, svako u svoje. Majstori prstenovači,
asistenti popisivači, šegrti dodavači, poneki uslikači. Svi posmatrači i svi
srećni u galebarskom raju. Galebova bistrih očiju, dugih krila i oštrih tankih
pincetastih kljunova na sve strane. Kad uštinu zvezdice zaplešu nad glavom.
Lepi, svi do jednog. Ma divan dan, kad vam kažem!
Draženko Rajković: Ornitolozi i ljubitelji ptica nikad srećniji
jer su akciju obeležavanja galebova izveli po PS-u. Sa stilom. Bez poteškoća
kakve bi recimo izazvala zaglavljena riblja kost u grlu. Svi siti i sekundarci
na broju. I ovi domaći, ali i galebovi koji su imali velikog razloga za
zadovoljstvo: nakinđurili su se novim nakitom u više nijansi i jeli su
šunkarice, slaninice, ribe i drugih ''ukusnih'' đakonija do mile volje.
Sandra Ilić: Otišla sam odatle sa nekim čudnim osmehom i
osećajem nekog čudnog zadovoljstva :) ...kontam da me neko od
"domaćina" čuje sada pomislio bi da nisam baš u vinklu. Sve u svemu,
akcija je prošla sasvim dobro. Novi (jaki) utisci...neko mi jednom reče
"sve to stoji - đubre, smrad, ali za života treba videti i doživeti
to"...i eto, slažem se apsolutno. Svako ko ima bilo kakvih dodira sa prirodnim
naukama (pa čak i nekim društvenim) treba da vidi i taj poseban ekosistem.
Veliko hvala Draženku i albicilli
što su nam, u sklopu svojih uobičajenih akcija, omogućili da i mi vidimo samu
akciju hvatanja i prstenovanja, kako "bižuterije" tako i onih
vrednijih "komada" galebarije, i eto, želim nam da u sledećoj sličnoj
akciji bude (pored tone malih) mnogo više ovih drugih (mislim da se albicilla slaže) :) a današnjim junacima
da žive i dožive da im neko očitava prstenove hiljadama kilometara dalje još xx
godina unapred. stvarno je bilo dobro :)
Коментари
Постави коментар