Пређи на главни садржај

14. februar ili 50 nijansi sive

Parental Guidance: 16+
Warning: Strong Content 

Čitam pre neki tekst u novinama o najavi osavremenjivanja beogradske deponije komunalnog otpada u Vinči. Urednik poslao novinare na teren, a svako drugo opažanje vrednog mladog pera bilo je: taj smrad, joj što smrdi, baš smrdi, ovde smrdi i tako redom. Pade mi na um onaj vic, pa joj u sebi kažem: sestro slatka, ako si ’tela da ti miriši, trebala si u cvećare, a ne novinare. 

Foto (5) copyright Snežana Panjković
A i ne smrdi uopšte, ili bar išta više nego kanta za đubre u vašoj kući. Isti je to otpad. 

Eee... a sećam se kako sam tražeći ugrožene indijske supove u Ahmedabadu obišao deponiju na koju odlažu uginule krave, da meso, koje ne koriste, tu istruli. E, to jeste smrdelo. Zaista. U odnosu na to, običan komunalni otpad miriše. 


No, vratimo se naslovu. Kako ornitolozi provode Dan zaljubljenih? Hmm... neki vrlo pažljivo proučavaju 50 nijansi sive. Tako nekako sam, idući od jednih do drugih sivih leđa, ili od svetno sivih običnih galebova (gore), preko tamnije sivih sivih galebova pronašao i jedna skoro crna leđa mrkog galeba

Ptica je bilo bar upola manje nego u januaru, no, preključe smo prstenovali 207 galebova (200 običnih i 7 sivih), što je u nacionalnim razmerama verovatno novi rekord za jedan ornitološki radni dan na deponiji. Mimo galebova, posmatrane su i dve bele rode koje su odlučile da tu zimuju, a iznad nje kruženje mladih orlova belorepana (ali ne i sletanje). Akciju su izveli članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Lige za ornitološku akciju i Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, a koristim priliku i da se na razumevanju i podršci naučnim istraživanjima zahvalim javnom komunalnom preduzeću Gradska čistoća. 

Po povratku s terena, zamolio sam učesnike za utiske. Evo nekih:

Snežana Panjković:  O kako čaroban dan, ptice pevaju... ovaj, krešte, galame, lete u ogromnim jatima, svađaju se, ganjaju se, jedu šta stignu, preturaju šta nađu. Miomirisi razni, pravi deponijski. Srećom vetar piri, a i nos se brzo navikne. Društvo odabrano, zna se ko šta radi i gde treba da bude, atmosfera vedra, osunčana baš kao nebo nad nama. Radnici i kamioni svepristuni, ali niko nikom ne smeta, svako u svoje. Majstori prstenovači, asistenti popisivači, šegrti dodavači, poneki uslikači. Svi posmatrači i svi srećni u galebarskom raju. Galebova bistrih očiju, dugih krila i oštrih tankih pincetastih kljunova na sve strane. Kad uštinu zvezdice zaplešu nad glavom. Lepi, svi do jednog. Ma divan dan, kad vam kažem!


Draženko Rajković:  Ornitolozi i ljubitelji ptica nikad srećniji jer su akciju obeležavanja galebova izveli po PS-u. Sa stilom. Bez poteškoća kakve bi recimo izazvala zaglavljena riblja kost u grlu. Svi siti i sekundarci na broju. I ovi domaći, ali i galebovi koji su imali velikog razloga za zadovoljstvo: nakinđurili su se novim nakitom u više nijansi i jeli su šunkarice, slaninice, ribe i drugih ''ukusnih'' đakonija do mile volje. 

Sandra Ilić:  Otišla sam odatle sa nekim čudnim osmehom i osećajem nekog čudnog zadovoljstva :) ...kontam da me neko od "domaćina" čuje sada pomislio bi da nisam baš u vinklu. Sve u svemu, akcija je prošla sasvim dobro. Novi (jaki) utisci...neko mi jednom reče "sve to stoji - đubre, smrad, ali za života treba videti i doživeti to"...i eto, slažem se apsolutno. Svako ko ima bilo kakvih dodira sa prirodnim naukama (pa čak i nekim društvenim) treba da vidi i taj poseban ekosistem.


Veliko hvala Draženku i albicilli što su nam, u sklopu svojih uobičajenih akcija, omogućili da i mi vidimo samu akciju hvatanja i prstenovanja, kako "bižuterije" tako i onih vrednijih "komada" galebarije, i eto, želim nam da u sledećoj sličnoj akciji bude (pored tone malih) mnogo više ovih drugih (mislim da se albicilla slaže) :) a današnjim junacima da žive i dožive da im neko očitava prstenove hiljadama kilometara dalje još xx godina unapred. stvarno je bilo dobro :)

Коментари

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između