 |
| Photos (3) © Oceanwide Expeditions |
Hladno i tmurno. Stalno. Pa ipak, dole na samom kraju sveta, Rosovo more vrvi životom: pingvini, foke, kitovi, krupne ribe-grabljivice – sve to čini jedan od poslednjih praktično netaknutih morskih ekosistema na planeti. I sve to je više nego dobar razlog da se ovo more zaštiti kao međunarodni rezervat prirode.
Zbog toga se „Komisija za zaštitu antarktičkih živih morskih resursa“ sastala jula 2013 u Bremerhavenu u Nemačkoj, ali je dogovor zemalja učesnica opstruirala Rusija, dovodeći u pitanje Komisijin autoritet za donošenje takvih odluka. No, više o tome u sledećem nastavku sage o Rosovom moru.
Vratimo se na taj živi svet koji zaslužuje zaštitu – čega sve tu ima? Rosovo more ima visok stepen endemizma – preko 40 vrsta koje se nalaze samo ovde i nigde drugde na planeti. To je neobično za okeane i čini Rosovo more idealnom laboratorijom za proučavanje evolucije i adaptacija na sve dostupne ekološke niše. Da ostavimo crve i školjke po strani (to teško da mogu da posmatram dvogledom), ovde se sreće jedinstveni genotip Adelinih pingvina, pa nedavno priznata vrsta orke (tip C – orka Rosovog mora), kao i jedna podvrsta Vedelove foke koja se samo u ovom moru sreće.
No, idemo na ono bitno – ptice. Iako se samo 11 vrsta gnezdi po ovim obalama, u Rosovom moru se sreću neke od najvećih koncentracija morskih ptica ma gde u svetu! Najbrojniji pingvini su carski Aptenodytes forsteri i Adelini Pygoscelis adeliae – 26, odnosno 38 procenata ukupne svetske populacije gnezdi se u ovom moru (oko milion parova ovih drugih). I dve najveće kolonije carskih pingvina na Antarktiku nalaze se baš u Rosovom moru, a ovde gnezda svija i šest vrsta burnica i burnjaka – i to ništa manje nego šest miliona gnezda!
Mimo pingvina, oduvek sam hteo da svojim očima vidim kita, nekog od onih odistinski divovskih... Jesam, gledao sam ih na TV, ali mi nekako dođe mali ekran, ne mož’ da mi dočara toliku životinju. Kao što već rekoh u prethodnom blogu, neću da mi kažu kako je pesak na plaži mokar, hoću da moje noge to osete. Ili oči vide, kako god.
U Rosovom moru se sreće 12 vrsta kitova: šest vrsta kitova usana, uključujući plavog Balaenoptera musculus i grbavog Megaptera novaeangliae, te šest vrsta kitova zubana, uključujući orku Orcinus orca (tri različita tipa, uključujući i pominjani C) i ulješuru Physeter macrocephalus. A ulješure se hrane lignjama, onim džinovskim, pa i većim. Februara 2007, ovde je bila uvaćena (slučajno, u ribarskoj mreži) jedna 10 metara duga i 495 kg teška kolos-lignja Mesonychoteuthis hamiltoni.
Da sa sisarima i završim, ovo more nastanjuje i pet vrsta foka: krabojeda foka Lobodon carcinophaga, Vedelova foka Leptonychotes weddellii, morski leopard Hydrurga leptonyx (ovde specijalizovan za lov Adelinih pingvina), okata foka Ommatophoca rossii (za nauku opisana tokom ekspedicije Džejmsa Klarka Rosa, čije ime nosi) i južni morski slon Mirounga leonina. Morski slon je izrazito malobrojan, svega do 50 jedinki i u ovim vodama se ne razmnožava.
Eto, za njima bih da tragam i o njima bih da pišem. A za to mi treba vaša pomoć. Ekoturistička agencija Oceanwide Expeditions poklanja kartu za plovidbu duž obale Antarktika. Isplovljava se s Južnog ostrva Novog Zelanda, a plovidba se završava mesec dana kasnije u Ušuaji, u Patagoniji.
Među 550 prijavljenih, vaši glasovi su mi do sada doneli treće mesto. Mislim da je i drugo mesto dostižno, a da ni prvo nije izvan domašaja.
Sve što vas molim je da glasate za mene, OVDE, i ovaj post podelite dalje.
U sledećem nastavku: kakva budućnost čeka Rosovo more?
Коментари
Постави коментар