Duboko u Amazoniji, na obali reke Iniride mimoišao sam se sa grupom mladića koji su s lukovima i punim tobolcima strela pošli u lov. Početak je decembra, temperatura je oko 30 stepeni, a vlažnost vazduha blizu 90 posto. Sedam ispod mlade palme usred sela naroda Punaive, pijem poluzaleđenu Colombianu, sok od tupida, pa otpijam po onoliko koliko se izmedju dva gutljaja otopi ona središnja kriška leda. Seoske kuće su ili od naboja i pokrivene palminim lišćem, ili od dasaka i pokrivene talasasim limom. Krov od lišća je, kažu, prijatniji za boravak, ali se sa limenog krova može sakupljati kišnica za piće u vreme kada reka nabuja, a voda se zamuti (pored svakog takvog krova stoji rezervoar od 400 litara). Moj domaćin, Danijel Luis, vlasnik seoske prodavnice, pokazuje mi dva kamena. Jedan u sebi sadrži sive žilice. Kaže da je to neki od retkih minerala koje savremena industrija traži (nije umeo da mi kaže koji je). Odgovorio sam: Ako ti ovde otvore rudnik, prvo će poseći šumu, pa ćeš ostati