Otkako je uvedena nova premijum serija, dalja proizvodnja starih SLC modela je prekinuta (začudo, znatno starija serija Habicht dvogleda i dalje se proizvodi jer se dobro prodaje). Takodje, od uvođenja nove premijum serije, EL-ovi su iz statusa premijum serije sada spali na dvoglede „srednjeg ranga“, pa im je otuda i cena snižena za oko 20%. Posledično su pale i cene polovnih dvogleda, pa je sada pravo vreme za kupovinu i dalje vrhunskog EL-a, no imajte na umu da je obustavljena proizvodnja najtraženijeg modela 8x32 jer već proizvode dva druga modela sličnog raspona.
Kako sam imao prilike da se služim NL modelima 10x42 i 12x42, izneću ovde svoja iskustva i utiske. Pre toga, trebalo bi da vam kažem da je moj referentni dvogled, kojim se redovno služim i na koji sam navikao, Svarovski CL Companion 8x30. On je za klasu ispod EL-a, ali meni je prirodno da druge dvoglede s njim poredim i to naprosto ne mogu da izbegnem.
Krenimo od univerzalnijeg NL 10x42. Da bih ga osetio i ocenio, za poređenje sam pozajmio i EL 10x42. Približno su iste dužine (NL 158 mm; EL 160 mm) i težine (NL 850 g; EL 840 g), i očigledno, istog prečnika sočiva, pa bi i lični osećaj proporcija u rukama trebao biti sličan, je li tako? Nije! Ništa ne može biti dalje od istine.
Skoro svaki dvogled sa roof prizmama ikada (verujem, svi) imao je u preseku kružne cevi. EL takođe ima kružne cevi, debeo je oko struka, njegova težina je izraženija spreda, prema objektivima, a kada podignete prste i pustite da se EL oslanja samo na palčeve, počinje da pada prednjim krajem nadole.
Stoga je bilo prilično iznenađenje uhvatiti NL, ne samo da osetim da ima vitak struk, već i da su cevi u preseku eliptično spljoštene u srednjem delu (da bi to postigli, prizme su zaokrenuli za 45°)! Nikada nisam držao išta slično, čini vam se kao da je baš za vaše ruke napravljen. A kada podignete prste, dobro izbalansirani NL ostaje oslonjen samo na vaše palčeve, ne padajući ni na jednu stranu.
Napolju sam NL probao tokom oblačnog dana. Sedeći u bašti, tražio sam senovita mesta na drvenim gredama ispod krova daljeg komšije ili zakrivljene šare na kori njegovog oraha. Mom oku su i EL i NL izgledali podjednako svetli i oštri (propustljivost svetlosti NL 91%; EL 90%), ali je jedna razlika bila odmah upadljiva: širina vidnog polja (izraženo u stepenima, NL 7,6; EL 6.4).
Gledajući ogradu sa desetak metara, EL-om sam mogao da vidim oko 15 perdi odjednom, dok sam NL-om mogao da vidim dvadesetak (plus/minus jedna). To je moj utisak, iako Svarovski kaže da NL ima “samo” 20% šire vidno polje od EL, ujedno i najšire vidno polje ikada konstruisano! I to zaista dolazi do izražaja.
Kako nisam imao nijednu kooperativnu pticu u bašti, odlučio sam da pratim kolonu mrava. Prolazili su pokraj stola i ubrzo nestajali iz vidokruga oka. NL može da izoštri na 2 metra. Na tako malom rastojanju, dubina vidnog polja je veoma uska i za, recimo, svakih pola metra morao sam da ponovo podesim fokus, ali točkić za izoštravanje je bio gladak i brz.
Popodne sam išao da posmatram ptice na jezeru Paljuvi. Pošto sam navikao na 8×30 CL, koliko god da je vidno polje NL 10x impresivno, ono je otprilike iste širine kao i moj standardni 8x (NL 133 m širine na udaljenosti od 1000 m; CL 132 m). Ali, ohrabren činjenicom da ne moram da žrtvujem vidno polje, po prvi put sam u ruke uzeo 10x.
I slika je bila... naravno, super-svetla i super-oštra, ali to je Svarovski i ništa manje nisam ni očekivao. Bilo je to nekako kao da gledam kroz svoj uobičajeni CL i vidim da su sve ptice veće, čineći sitne detalje izraženijim i upečatljivijim. Sa skoro svakom drugom pticom imao sam jedan od onih „vau“ trenutaka, kao da ih gledam prvi put. U najkraćem, NL 10x42 je apsolutno savršenstvo univerzalnog modela, i za otvorena i za obrasla staništa.
Kasnije sam isprobao 12x – prilično neobičan izbor za ptičarenje (pošto je standardni izbor ili 8x ili 10x). Toliko neobičan valjda da mi je jedan prijatelj-ptičar rekao: „Ne znam nikog drugog dovoljno ludog da proba 12x!“
No, u jednom periodu sam se već služio (lošim) 12x40 dvogledom i to uglavnom iz kanua, koji reaguje na svaki vaš pokret, pojačan rečnim strujama, što otežava korišćenje uskog vidnog polja dvanaestice. Zato me je valjda zanimalo da isprobam novi Svarovski NL 12×42 ekstra širokog vidnog polja.
Pre NL-a, Svarovski nikad nije proizvodio 12x u verziji od 42 mm (samo 50 mm), tako da sam za poređenje izabrao isti onaj EL 10×42. I kao što rekoh, ova dva, 12x i 10x, imaju praktično istu širinu vidnog polja na 1000 m: NL 12x 113 m i EL 10x 112 m. Drugim rečima, ako se odlučite za snažnije uvećanje, više uopšte ne morate da žrtvujete vidno polje!
Iznenađujuće, najkraća udaljenost fokusa NL dvanaestice je 2,6 m, dok EL desetka uoštrava na 3,3 m. Totalno nebitno, neko će možda reći, ali ako je ptica sa druge strane žbuna pored vas, sa dvanaesticom možete zamutiti žbun i izoštriti pticu, dok ćete sa desetkom zamutiti sve. Propustljivost svetlosti je praktično ista, 12x propušta 91%, a 10x 90%. Dužina je praktično ista (+/- 2 mm), a težina baš ista (840 g).
Dvanaesticu sam testirao na svom uobičajenom terenu, beogradskoj Beljarici, gde sam navikao na tamnošnje ptice na uobičajenoj udaljenosti od posmatrača, tako da sam odmah mogao da uočim različit doživljaj. Postojao je još jedan aspekt koji sam želeo da testiram: obično nosim i teleskop sa sobom, ali sa 12x sam ostavio teleskop kod kuće, želeći da vidim da li snažnije uvećanje može da zameni durbin na kraćim do umerenim udaljenostima.
Vizure su bile svetle i oštre, fokusirane od ivice do ivice. Pošto sam bio na mestu koje mi je poznato, plus navikao sam na 8x, suprotna obala i plantaže topola su odjednom bile mnogo bliže i ptice su izgledale zbunjujuće velike. Skačući sa 8x na 12x, imao sam čudan osećaj da su sve ptice veće nego što ih znam, toliko da su me njihove veličine sada zbunjivale i nisam mogao da ih koristim kao karakter za identifikaciju!
Uprkos jačem uvećanju, zbog sada zbunjujućih veličina, udaljene priobalne ptice u početku su predstavljale izazov (potrebno je neko vreme da se naviknete na upola krupnije ptice). No, uvećane ptice svakako imaju svojih prednosti, svaki se detalj vidi, kao da ih gledam s bezmalo 20x. I daleke ptice postaju uočljivije, pa sam umesto uobičajenih desetak raštrkanih čiopa sada zapazio 60.
S druge strane, izoštravanje sa daleke na obližnju pticu zahteva više okretanja točkića za fokusiranje, usled čega je teško pratiti ptice u brzom, vijugavom letu. Testirajući dvanaesticu kasnije u voćnjaku, primetio sam i kako uska dubina vidnog polja zahteva češće fokusiranje. Kako bilo, 113 m širine vidnog polja na 1000 m je najšira dvanaestica ikada napravljena.
NL Pure 12×42 je snažna ali usko specijalizovana zver, odličan za vodene ptice i vlažna staništa uopšte, takođe za grabljivice i za otvorene terene kao što su ribnjaci, široki Dunav, stepska staništa, planinski pašnjaci i rudine. Očekivano, sa dvanaesticom izbegavajte šume, za koje vidno polje nije dovoljno široko, niti dovoljno duboko, pa postaje teško locirati pticu pre nego što odleti, ili je izoštriti na vreme.
Za takva staništa, pravi model je NL 8×42, sa neverovatnom širinom i dubinom vidnog polja od čak 159 m širine na 1000 m udaljenosti, ili uglom od 9.1° – najšire vidno polje ikada proizvedeno! Istovremeno, NL 10×42 dolazi kao univerzalna sredina između dve krajnosti (8x i 12x). Da rezimiram, birajte model prema dominantnom tipu staništa u kakvom obično ptičarite.
Baš kao i EL iz 1999. godine, nova serija NL Pure predstavlja još jednu značajnu prekretnicu u ptičarskoj optici. Ja koristim CL 8x30, a kako nema potrebe za žrtvovanjem vidnog polja, sada već sanjam 10x. Slično, ako koristite uvećanje od 10x, razmislite o 12x. Ipak, skakanje sa 8x na 12x je pomalo šokantno i nije nešto što bih preporučio. Razmotrite NL Pure dvoglede, ali se i čuvajte: zaljubićete se.
Коментари
Постави коментар