Пређи на главни садржај

GDE JE NESTALO 60% BEOGRADSKIH GAČACA??!

eBird CITIZEN SCIENCE EKSPERIMENT 

Gačci, (c) copyright Maciej Szymański
Dve nedelje su prošle od početka popisa gnezda gačaca u Beogradu – dokle smo stigli? Do sada je devet brojača dostavilo 52 eBird izveštaja. Prikupljene su još uvek nepotpune, ali indikativne informacije o broju zauzetih gnezda, te broju i rasporedu gnezdilišnih kolonija.

Šta imamo?

Ako gledamo samo kolonije u urbanom tkivu grada (a ne i izdvojene satelite, kao npr. Vrbovsko ili Padinsku Skelu), imamo tek 28 do sada lociranih, od kojih samo njih tri (blok 70, Studentski grad i Botanička bašta) imaju po pedesetak gnezda (raspon 32 do 58), a sve druge su unutar raspona 3-10.

Ukupan broj do sada izbrojanih gnezda je 308 (raspon od izvesnih 270 do mogućih 346). Praktično, do sada imamo 126 (do maksimalnih 185) gnezda u tri maxi kolonije i jos 144 (do maksimalnih 161) u 25 mini kolonija.

U starom delu grada (uključujući Krnjaču) imamo 14 do sada lociranih kolonija sa 96 do 125 gnezda, a u Novom Beogradu i Zemunu daljih 14 sa 174 do 210 gnezda.

Da vidimo – a šta smo imali?

Za poredjenje, u ne tako dalekoj prošlosti, sve do intenzivnijeg kresanja grana bulevarskih platana, a potom i seče stabala, većina beogradskih gačaca gnezdila se u toj ulici. Do pre desetak godina u Bulevaru revolucije imali smo 750-800 gnezdećih parova. Današnja brojnost u čitavom gradu – onoliko koliko smo ga do ove faze cenzusa istražili – predstavlja samo 39% tadašnjeg broja gnezda samo u jednoj ulici!

Da li smo to u poslednjih desetak godina izgubili 61% parova? Ili ih još nismo locirali?

Gde smo sve bili?

Raspored opažanja gačaca u martu ove godine
Ova interaktivna mapa pokazuje raspored opažanja gačaca u martu ove godine (morate da upišete „Beograd“ u desno polje Location, ili da skrolovanjem miša zumirate na grad). Crvene špenadle nisu samo položaji gnezdilišnih kolonija, već svih prijavljenih mesta gde je ova vrsta u tom periodu posmatrana – one govore gde su sve gačci potvrđeni.

Gačci su dakle locirani u zemunskom starom gradu (gnezde se u Gradskom parku) i, potom, na Novom Beogradu oko Pariske komune, Studentskog grada, kod šest kaplara i po blokovima uz Savu (45, 44 i 70). U starom delu grada pronalaženi su po užem centru, te na Banjici, Labudovom brdu, Železniku i Krnjači.

Rasprostranjenost velike senice tokom marta 2015
Ali šta smo sve obišli u tom periodu, bez obzira da li je tu bilo gačaca ili ne? Ova mapa pokazuje rasprostranjenost velike senice tokom marta 2015. To je vrsta prisutna po svim zelenim površinama, pa je ovde koristim da ilustruje pokrivenost grada dosadašnjim cenzusom. Mimo pominjanih lokacija, na novom Beogradu je pokriveno i Ušće i „Airport City“; a u užem centru se vidi da su zelene površine uglavnom dobro pretražene, s mogućim izuzetkom Novog groblja na kome su samo dve minijaturne kolonije locirane, a mogla bi biti još koja.

A gde nismo bili (tu nam vi trebate)?

No, kako izlazimo iz užeg centra, širi se terra incognita. Čitav Makiš je ostao nepokriven, potom potez Skojevsko naselje – Cerak – Vidikovac, pa Jajinci, Stepin lug, Centralno groblje, Šumice i Ustanička, Lešće... Na Novom Beogradu  neistražen je širi potez oko Arene, potom blokovi između Jurija Gagarina i Vojvođanske (61 do 63), pa Bežanijska kosa i Bežanijsko groblje, te najveći deo Zemuna.

Živite li u nekom od navedenih područja? Viđate li krupne crne vrane sivog kljuna koje su uvek u manjim ili većim grupama? Javite na loa@ptica.org

I šta sad?

Mart je period kada se kolonije još formiraju i kada gačci koriste stara i nezauzeta gnezda kao stovarišta građevinskog materijala, a nije im ispod časti ni da kradu grane sa zauzetih, ali trenutno nebranjenih gnezda. Otuda broj gnezda varira, da se tek u aprilu stabilizuje, pa je potrebno ne samo istražiti opisanu terra incognita, već i ponovo obići već poznate kolonije i utvrditi konačno stanje.

Udarni period za potragu za kolonijama i brojanje zauzetih gnezda u njima je prva polovina aprila, negde do 15. ili 20, sve dok krošnje ne olistaju i ne sakriju gnezda. Iako je moguće brojati ih sve do sredine maja, kada im se sezona gnežđenja završava, u maju je vidljivost umanjena, a brojanje znatno otežano.

I jedan kuriozitet za kraj, kako u engleskom postoji sva sila specifičnih imena za grupu ovih ili onih životinja (pa je tako čopor lavova pride, što brojni polupismeni i još polovičnije obrazovani „prevodioci“ listom prevode kao „ponos lavova“), jato gačaca se zove the parliament of rooks.


Uvodni blog o popisu gačaca

Uputstvo za brojanje i izveštavanje o popisu gačaca

Коментари

  1. Postoji 6 gnezda gačaka u malom parku, na jednom platanu, kod pijace Kalenić, na skveru između Mileševske, Golsvortijeve i Maksima Gorkog ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala najlepse, tu smo locirali. Bilo ih je i vise, nisam sad siguran napamet, ali zajedno s onima u susednom parkicu, oko 15 gnezda.

      Избриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...