Пређи на главни садржај

Prevez

Bi-biip... još jedan prvojanuarski SMS. Zima je vreme kad sve sitne ptice koje se hrane insektima pobegnu odavde glavom bez obzira, kako ne bi izumrle od gladi. Ujedno, to je i vreme kad sva sila vodenih ptica sa severa krene nešto južnije (najčešće jugozapadnije) kako bi na nezaleđenim vodama mogla da se prehrani. Pticama ne smeta hladnoća (da je tako, ne bismo nosili jakne punjene paperjem), već što im sneg i led hranu čine nedostupnom.
Riđoglava patka. Ilustracije (4) by Szabolcs Kokay

Glavni zimski ptičarski i ptičji spektal jesu velika jata, od po više hiljada ili više desetina hiljada, koja se okupljaju na mestima pogodnim za ishranu, npr. srpskom potezu Dunava. Ni Veliko Ratno ostrvo nije izuzetak. A kako kvantitet obično daje kvalitet (jedan moj poznanik se ovoj tvrdnji svojevremeno usprotivio argumentom da tri lopate i dalje ne daju dobru ribu), u svoj toj masi počesto osvanu rariteti.


I tako sam u SMS-u kojim mi je prijatelj čestitao Novu godinu dobio i dojavu da se u jatu riđoglavih pataka uz Ratno ostrvo nalazi i jedna patka prevez. Riđoglava je u zimskim mesecima naša druga najbrojnija patka, ali prevez je uvek redak, toliko da je, uz kod nas izumrlu, a u svetu globalno ugroženu beloglavu patku (*), jedina patka koja se kod nas može videti – a da je nikad nisam i video.

Prvi januar, sedim na klupi kod 25. maja i durbinom skeniram vodenu površinu: liske, gluvare, krdže, veliki vranci, obični galebovi, ćubasti gnjurac.... nigde ni traga riđoglavim patkama u čijem se jatu zadržava taj prevez! Čitavo jato se pomerilo, možda naspram Zemuna... u svakom slučaju, ni danas je nisam video.


Vetar je već neprijatan, kao i ukus poraza pred prevezom. Dve crne patke dremaju na sred Dunava, glavama pod krilom. Šta li su...? Uporno ih pratim durbinom, pokazaće se već... Jedna podiže glavu, otkriva poduži i podeblji vrat, svetliju površ na obrazu... Uskoro poleću, pokazuju i beline na krilima... Baršunasti turpani – uvek malobrojni, ali u Beogradu redovni zimski gosti.


* Beloglava patka se nekada gnezdila kod nas. Poslednje vojvođanske ptice je 1960-ih ustrelio jedan naučnik – kako su bile toliko retke, smatrao je da treba da ih preparira (i tako, valjda, sačuva). Od tada se tek povremeno viđa. Kod Ratnog ostrva je poslednji put posmatrana pre dvadesetak godina. Sredinom 1990-ih je neki krivolovac na Južnoj Moravi ubio jednu, da završi u loncu. Pre par godina su dve opažene kod Subotice. I ovim sam, manje-više, sumirao sva opažanja u Srbiji u poslednje dve decenije.

Neke od pataka koje se vidjaju uz VRO:

Коментари

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između