While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

28 октобар 2013

No. 4!



Silazim danas do reke, koliko da bacim pogled na galebove. Montiram durbin na prozorski stativ, sipam kafu 2 u 1 u malu čuturicu, koja mi više služi kao šejker, pa klizim pogledom niz Dunav. Jedan mali vranac uz omanje vrišteće jato običnih galebova koje se otima oko nečeg jestivog što voda nosi, par labudova grbaca uz suprotnu obalu, te raštrkano jato morskih galebova... Otpijam gutljaj kafe i... jedan mrki galeb je u tom jatu!

Gledam ga pažljivo i počinjem da se pitam da li je mrki? Tj, ako nije mrki, onda može samo crni da bude (i jednom i drugom se ime odnosi na veoma tamnu boju leđa). Ono što odudara od mrkog jesu upadljive bele tačke duž vrhova tri najduža letna pera, a koje su kod mrkog sitne i skoro neprimetne, te krupnija glava i bokovi vidno širi od susednih morskih galebova (da ne kažem, znatno deblji galeb).
Ali, crni je dominantno morska vrsta, nalažen na pučini i 150 km od obale, a veoma redak u unutrašnjosti kontinenta. Otuda je ovaj galeb u Srbiji beležen svega tri puta: jedan je 1857. ustreljen na Moravi i završio u muzeju u Beču (opisao ga je 1890-ih Otmar Rajzer iz sarajevskog Zemaljskog muzeja – sada zatvorenog jer nijedan entitet muzej ne smatra svojim, pa u budžetu nema para za nauku; a i šta će nam, ipak je ovo Balkan – eto i primera Narodnog muzeja); drugi put je 1993. na sada isušenom i, u smislu staništa ptica, praktično uništenom ribnjaku Čenta ovu vrstu zabeležio pokojni Rastko Aleksandrov, autor knjige „Ptice, Božija stvorenja“; a treći put prošle godine grupa hrvatsko-srpskih ornitologa na deponiji u Vinči – oko 8 km od moje sadašnje lokacije na obali Ade Huje, na istom mestu gde sam prošle godine pronašao velikog crnoglavog galeba, šestog ikada zabeleženog u Srbiji. 

Ipak, poslednjih par decenija crni galeb se relativno redovno beleži u susednoj Mađarskoj i Hrvatskoj, da li zbog porasta broja samih ptica, da li porasta broja ptičara, da li kvalitativnog poboljšanja optike (i sam sam počeo redovnije da pratim ptice ovde, gde je Dunav svih 1000 m širiok, tek pošto sam nabavio novi durbin - Swarovski STX - koji mi je otškrinuo vrata do skora mi nedostupnih prostora). Kakobilo, vraćaću se na Adu Huju i narednih dana, u nadi da ću fotografijom uspeti da potvrdim nalaz.

I dok pakujem durbin, shvatam da sam potpuno zaboravio na kafu.

EDIT: A šta je posle bilo, pročitajte u Petom nalazu.

Нема коментара:

Постави коментар