Пређи на главни садржај

No. 4!



Silazim danas do reke, koliko da bacim pogled na galebove. Montiram durbin na prozorski stativ, sipam kafu 2 u 1 u malu čuturicu, koja mi više služi kao šejker, pa klizim pogledom niz Dunav. Jedan mali vranac uz omanje vrišteće jato običnih galebova koje se otima oko nečeg jestivog što voda nosi, par labudova grbaca uz suprotnu obalu, te raštrkano jato morskih galebova... Otpijam gutljaj kafe i... jedan mrki galeb je u tom jatu!

Gledam ga pažljivo i počinjem da se pitam da li je mrki? Tj, ako nije mrki, onda može samo crni da bude (i jednom i drugom se ime odnosi na veoma tamnu boju leđa). Ono što odudara od mrkog jesu upadljive bele tačke duž vrhova tri najduža letna pera, a koje su kod mrkog sitne i skoro neprimetne, te krupnija glava i bokovi vidno širi od susednih morskih galebova (da ne kažem, znatno deblji galeb).
Ali, crni je dominantno morska vrsta, nalažen na pučini i 150 km od obale, a veoma redak u unutrašnjosti kontinenta. Otuda je ovaj galeb u Srbiji beležen svega tri puta: jedan je 1857. ustreljen na Moravi i završio u muzeju u Beču (opisao ga je 1890-ih Otmar Rajzer iz sarajevskog Zemaljskog muzeja – sada zatvorenog jer nijedan entitet muzej ne smatra svojim, pa u budžetu nema para za nauku; a i šta će nam, ipak je ovo Balkan – eto i primera Narodnog muzeja); drugi put je 1993. na sada isušenom i, u smislu staništa ptica, praktično uništenom ribnjaku Čenta ovu vrstu zabeležio pokojni Rastko Aleksandrov, autor knjige „Ptice, Božija stvorenja“; a treći put prošle godine grupa hrvatsko-srpskih ornitologa na deponiji u Vinči – oko 8 km od moje sadašnje lokacije na obali Ade Huje, na istom mestu gde sam prošle godine pronašao velikog crnoglavog galeba, šestog ikada zabeleženog u Srbiji. 

Ipak, poslednjih par decenija crni galeb se relativno redovno beleži u susednoj Mađarskoj i Hrvatskoj, da li zbog porasta broja samih ptica, da li porasta broja ptičara, da li kvalitativnog poboljšanja optike (i sam sam počeo redovnije da pratim ptice ovde, gde je Dunav svih 1000 m širiok, tek pošto sam nabavio novi durbin - Swarovski STX - koji mi je otškrinuo vrata do skora mi nedostupnih prostora). Kakobilo, vraćaću se na Adu Huju i narednih dana, u nadi da ću fotografijom uspeti da potvrdim nalaz.

I dok pakujem durbin, shvatam da sam potpuno zaboravio na kafu.

EDIT: A šta je posle bilo, pročitajte u Petom nalazu.
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između
Постави коментар
Прикажи све