Пређи на главни садржај

Peti nalaz


 Gost-autor Snežana Panjković, foto (2) Slobodan Panjković

Preključe smo S. i ja brojali ptice oko Ade Huje i nabasali na onu nesreću od retkog crnog galeba Larus marinus koji se tu nakratko pojavio u oktobru, ali je potom izbegavao sve pokušaje ponovnog pronalaženja i obezbeđivanja dokazne fotografije. I dok užurbano montiram teleskop, malo ga osmotrim, a on, prokletinja, iz čista mira uzleti!! Pre nego sto sam se i mašio foto-aparata! I nestane uzvodno.

Juče sam otišao ponovo, koliko da bacim pogled, a iz iskustva tvrdo ubeđen da crnog skota neće biti. Pregledam polako reku, pomeram se nizvodno, gledam ponovo, pa se premeštam dalje, samo još barže da... eno ga! Sada stoji na najudaljenijem kraju barže.

Poučen iskustvom, više ga ne gledam, već se brže-bolje mašam foto-aparata i tek pošto sam obezbedio kakav-takav dokaz prisustva, zovem N. i S, da oni to snime kako valja:
“Ovih dana naš kolega A. uporno juri crnog galeba. Čusmo juče da je imao sreće da ga vidi, ali da mu sreća kratko trajaše - cela tri minuta. Taman se naoštrio, kad kvarno stvorenje diže krila i otplovi uz Dunav. Rešen da mu doskoči, pozvao nas je da mu pravimo društvo danas u sledećoj epizodi potrage, ali vreme beše mrko i oblačno pa nam se nešto nije išlo. Mi - moj žmu i ja. Ekipa nerazdvojna.

I danas se, s obzirom na ružno vreme, uhvatismo da sredimo neke slike i ostale sitnice, kad u neko zlo doba zvoni mobilni. Vidi, kolega A! Šta li je sad... "E, zdravo!", "Zdravo" - rečem. "Gde si?" - zbun. "Pa... tu sam... što?" "Ama, jesi li kod kuće ili tumaraš negde! Evo galeba, baš ga gledam!" - a glas euforičan, samo što me ne dohvati kroz onu slušalicu i odvuče taman na mesto događaja. "A da svratiš da ga fotneš?" – što će reći, uskači u jaknu i cipelke, grabi fotoaparat i skači na konja Brzotrza, dok galeb nije rešio da opet uhvati maglu. "Pa ne znam... ovaj..." - ali znam, kako da ne znam. Pa živa ne bih ostala da ne odem... žmu kaže (sreće moje) "Ček samo da se spremim" - i voala, krećemo na galeba!

U pola vožnje zvoni mobilni. Ko za vraga, zagurala ga u dno džepa, nema šanse da ga izvučem... nek zvoni! A već mi splašnjava oduševljenje, verovatno kolega A. javlja da je glavni junak odleteo. Možda nije, videćemo, kad smo već krenuli nema nazad.
Osmatračnica iza međunarodnog WC-a, foto albicilla
Mesto sastanka, klupa kod WC-a, tamo iza ćoška. Zvala mobilnim, kolega rekao dva puta. Šta priča bre ovaj čovek, kakav WC?! [A sve to dešava se u okviru međunarodnog WC-a.] Ja ne verujem, al’ ajd’, 'ću da nađem. Dolazimo nas dvoje nekim stazicama na ciljnu tačku, a tamo srećan lik, smrznut i veseo, gleda galeba i već zapričao šta ćemo i kako ćemo da slikamo... Pogledam ja, barža. Na barži galeb. Ma šta mi reče?! Natučem dvogled, kad ono stvarno - galeb, i to crn kao zift! Ne videsmo još takvog. Zagledam, pregledam, žmu već sklapa aparaturu da uhvati tu tačkicu od galeba što krupnije može, vreme se još više mršti. Hoćemo li išta fotografisati ili ćemo dobiti mrlje, ili će čudo od ptice opet da zbriše, ili, ili...

Škljoc, škljoc... "Ne može bolje, to mu je što mu je" - izjavljuje staloženo žmu, skida fotoaparat sa stalka a u tom trenutku onaj baksuz upravo širi moćna crna krila i poleće. "Slikaj, slikaj!" - dreknem ja gledajući kroz dvogled, okrenem se, a ono već sve razmontirano. Ih...

Kaže kolega sjajne slike (pa bolje stvarno nije moglo...), operacija uspela. Na brzinu se spakujemo, prođemo stazicom nazad do kola i krenemo svako svojim putem, s osmehom na usnama. E pa - dolijao si, gosn Crni galeb Marinus!"

Коментари

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između