Пређи на главни садржај

No. 4!



Silazim danas do reke, koliko da bacim pogled na galebove. Montiram durbin na prozorski stativ, sipam kafu 2 u 1 u malu čuturicu, koja mi više služi kao šejker, pa klizim pogledom niz Dunav. Jedan mali vranac uz omanje vrišteće jato običnih galebova koje se otima oko nečeg jestivog što voda nosi, par labudova grbaca uz suprotnu obalu, te raštrkano jato morskih galebova... Otpijam gutljaj kafe i... jedan mrki galeb je u tom jatu!

Gledam ga pažljivo i počinjem da se pitam da li je mrki? Tj, ako nije mrki, onda može samo crni da bude (i jednom i drugom se ime odnosi na veoma tamnu boju leđa). Ono što odudara od mrkog jesu upadljive bele tačke duž vrhova tri najduža letna pera, a koje su kod mrkog sitne i skoro neprimetne, te krupnija glava i bokovi vidno širi od susednih morskih galebova (da ne kažem, znatno deblji galeb).
Ali, crni je dominantno morska vrsta, nalažen na pučini i 150 km od obale, a veoma redak u unutrašnjosti kontinenta. Otuda je ovaj galeb u Srbiji beležen svega tri puta: jedan je 1857. ustreljen na Moravi i završio u muzeju u Beču (opisao ga je 1890-ih Otmar Rajzer iz sarajevskog Zemaljskog muzeja – sada zatvorenog jer nijedan entitet muzej ne smatra svojim, pa u budžetu nema para za nauku; a i šta će nam, ipak je ovo Balkan – eto i primera Narodnog muzeja); drugi put je 1993. na sada isušenom i, u smislu staništa ptica, praktično uništenom ribnjaku Čenta ovu vrstu zabeležio pokojni Rastko Aleksandrov, autor knjige „Ptice, Božija stvorenja“; a treći put prošle godine grupa hrvatsko-srpskih ornitologa na deponiji u Vinči – oko 8 km od moje sadašnje lokacije na obali Ade Huje, na istom mestu gde sam prošle godine pronašao velikog crnoglavog galeba, šestog ikada zabeleženog u Srbiji. 

Ipak, poslednjih par decenija crni galeb se relativno redovno beleži u susednoj Mađarskoj i Hrvatskoj, da li zbog porasta broja samih ptica, da li porasta broja ptičara, da li kvalitativnog poboljšanja optike (i sam sam počeo redovnije da pratim ptice ovde, gde je Dunav svih 1000 m širiok, tek pošto sam nabavio novi durbin - Swarovski STX - koji mi je otškrinuo vrata do skora mi nedostupnih prostora). Kakobilo, vraćaću se na Adu Huju i narednih dana, u nadi da ću fotografijom uspeti da potvrdim nalaz.

I dok pakujem durbin, shvatam da sam potpuno zaboravio na kafu.

EDIT: A šta je posle bilo, pročitajte u Petom nalazu.
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons) Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim. Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe. Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos)...
Постави коментар
Прикажи све

Šta Cigani, pederi i kormorani imaju zajedničko?

Veliki vranci duž obala Lima snimljeni tokom autorovih istraživanja ptica vodenih staništa. Foto (3) Nenad Dučić. Godinama se o kormoranima, odnosno vrancima (reč kormoran potiče od latinskog corvus marinus – morska vrana), šire laži, u čemu je nedavno učestvovala i b92, ne samo prenoseći govor mržnje i poziv na istrebljenje („izlovljavanje“) ovih ptica, već i izvrtanjem verovatno jedine tačno navedene činjenice u originalnoj vesti Glasa Zapadne Srbije. Vest koji nam nudi GZS navodi kako su „kormorani ... ovih dana, kao i ranijih godina, bukvalno rasterali ribare sa obala Lima“. Kakvi su ti limski ribolovci koje su ptice rasterale? Da li se njihovoj deci vršnjaci u školi smeju kao onima čiji očevi panično beže od ptica?  GZS dalje lamentuje: „uprkos jadikovkama ribara da masovno uništavaju ribu njihovo izlovljavanje je strogo zabranjeno“. Naravno da je zabranjeno. Izlovljavanje kormorana ne bi bilo ništa manje od namernog uništenja populacije ili dela popula...
Постави коментар
Прикажи све