While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

11 децембар 2013

Od ptičarenja do ornitologije u dva laka koraka – drugi korak



U prethodnom blogu sam vam objasnio kako se, kada i zašto izvodi linijski transekt. Ovog puta ću se pozabaviti cenzusom u tački (takođe nazivan i transekt u tački, ali hajde da izbegnemo zabune).

Cenzus u tački

U jednom ranijem tekstu sam ovu metodu nazvao i stacionarnim posmatranjem. Pojednostavljeno, radi se o mirovanju usred manjeg prostora u kome identifikujete vrste, brojite jedinke i beležite podatke, odnosno, prikazujete najveću opaženu brojnost svake vrste (tj. najveću grupu date vrste primećenu unutar vremena provedenog u tački, ili sabranu brojnost dva jata – ukoliko ste sigurni da se ne radi o ponovljenoj pojavi istog jata). Da biste mogli da analizirate razlike u brojnosti jedne vrste u različitim mesecima ili godinama (trend), potrebna vam je standardizovana metoda za to. 

Kod cenzusa u tački, ta standardizacija ogleda se u vremenskoj i prostornoj ograničenosti trajanja cenzusa – brojilac stoji na unapred određenoj tački i beleži sve što čuje ili vidi unutar unapred zadatog prostora i vremena. Ova metoda omogućava da se pažnja u potpunosti usmeri na ptice i staništa (ne treba da gledate kuda idete i gde gazite), ostavlja više vremena za identifikaciju glasanja (usled zadržavanja na istom mestu i većoj šansi da se ista ptica iznova oglasi), povećava šanse da opazite i one maskirno obojene i pretežno statične vrste, a lako je i zabeležiti i prisutnost ptica u odnosu na karakteristike staništa.

Cenzus u tački znači da sa brojanjem počinjete tek kada dođete na željeno mesto (tj. ne brojite u hodu), pa sačekate 2 minuta da se ptice, uznemirene vašim dolaskom, smire i potom brojite određeno vreme (obično 5 do 10 min) beležeći sve ptice koje vidite ili čujete, pa produžite do sledeće tačke gde ćete ponoviti proces. Ubrzo ćete sami osetiti koliko vremena treba posvetiti jednoj tački: u početku primećujete dosta vrsta, ali od nekog vremena za opažanje nove vrste treba dosta čekati i tada dalje zadržavanje gubi smisao, radije produžite do sledeće tačke.  U jednom jutru možete obići i desetak tačaka, te za relativno kratko vreme istražiti veću teritoriju.  

Shematski prikaz rute sa deset tačaka prečnika 100 m raspoređenih na 250 m udaljenosti, uz zadržavanje od 10 min na svakoj; te grafičkog zapisa s jedne tačke, gde su prikazani položaji ptica (zapisanih kroz inicijale vrsta).
Generalno govoreći, ova metoda, ponovljena na više desetina tačaka, omogućava da se sastavi lista vrsta prisutnih u datom području i, sa izvesnim ograničenjima, proceni relativna brojnost primećenih vrsta. Brojanje u tački je dobra metoda za obrasle terene gde biste svojim kretanjem poplašili ptice, a ne biste mogli da ih ugledate zbog gustine vegetacije. Ova metoda se u svetu naširoko koristi za brojanje ptica pevačica. 

Između tačaka možete putovati pešice, kolima, čamcem – nije bitno. Važno je da se na svakoj od tačaka zadržite isto vreme, u približno isto doba dana i to ponavljate u istom vremenskom intervalu. Veoma je važno da tačke budu nasumice izabrane (kako ne bi odražavale vaše lične sklonosti ka nekim staništima, već što realnije stanje na terenu), ali da ipak budu koliko-toliko podjednako raspoređene unutar svih tipova staništa unutar istraživanog područja. Različite tačke treba da su međusobno udaljene bar 100-200 metara. 
Ukoliko želite da procenite gustine populacija po jedinici površine određenog staništa, morate da ograničite beleženje ptica samo na one koje ste primetili unutar određene zone. Tada se beleže sve ptice koje se opaze ili čuju unutar unapred zadatog kruga poluprečnika od, npr, 20 ili 50 metara od tačke (što se određuje u zavisnosti od gustine vegetacije), uključujući vrstu, pol i uzrast (ako su poznati) i udaljenost od centra. Takođe se beleži mikro-stanište (ekološka niša) u kome je ptica opažena. Na svakoj tački brojanje traje isti broj minuta. Ptice opažene tokom brojanja ali izvan kruga, tokom puta od jedne do druge tačke ili u preletu, se beleže odvojeno od podataka vezanih za datu kružnu parcelu. 

Da bi se detektovalo što više ptica, sa brojanjem se počinje pola sata pre i završava do tri sata nakon izlaska sunca (odnosno, zimi – nakon podizanja jutarnje magle). Ako želite pregled češćih i običnih vrsta područja, brojanje se vrši tempom od dva do četiri obilaska mesečno, u zavisnosti od sezone (ne govorim o godišnjim dobima, već ptičjim dobima gnežđenja, postnatalne disperzije, seoba ili zimovanja). Brojanje treba vršiti svakog puta pod sličnim meteorološkim uslovima. Prilikom svakog narednog cenzusa se menja redosled tačaka, tako da se uvek počinje nekom drugom.
 
Procena gustine populacija

Za široko-disperzne vrste moguće je vršiti ekstrapolaciju gustine po jedinici površine istog staništa, ali kod uže-lokalizovanih i malobrojnijih vrsta treba biti izuzetno oprezan.

U obraslim staništima je udaljenost do koje možete detektovati i identifikovati ptice manja. Ako pratite ptice unutar, recimo, kruga poluprečnika 20 m, važi da je površina kruga 1257 m2. Nakon obilaska 10 tačaka, istražena površina je raste na 1,26 ha. 

U otvorenim staništima možete beležiti ptice unutar, npr, kruga poluprečnika 50 m, pa tada površina kruga iznosi 1 hektar, a nakon obilaska 10 tačaka, istražena površina raste na 10 ha.

Uporedni pregled
Cenzus u tački
Linijski transekt
pogodan za obrasla, žbunovita ili šumska staništa,
pogodan za prostrane, otvorene terene sličnih staništa,
pogodan za neupadljive vrste skrovitog načina života,
pogodan za aktivne i lako primetne vrste, kao i za one koje prhnu pred posmatračem,
pogodan za veće gustine populacija i pticama bogatija staništa,
odgovara nižim gustinama populacija i staništima siromašnim pricama,
vreme se gubi na kretanje između tačaka, ali zadržavanje u tački pruža šansu da se primete i odrede ‘stidljive’ vrste,
teren se pokriva brže i efikasnije,
ponovno, dvostruko brojanje istih jedinki je izražen rizik tokom zadržavanja u tački, posebno dužeg,
pošto je brojilac u stalnom pokretu, ponovljeno brojanje istih jedinki je retkost,
pogodan za lokacije gde je pristup ograničen,
pogodan za prohodnije terene,
bolja metoda za studije odnosa ptica i staništa,
može se koristiti za studije odnosa vrsta i staništa,
greške u proceni udaljenosti mogu imati velike reperkusije na kasnije procene gustina populacija.
greške u proceni udaljenosti opažene ptice imaju manje posledice na procene gustina populacija.


I cenzusom u tački i linijskim transektom možete detektovati vrste i njihovu rasprostranjenost, te proceniti relativne gustine populacija, a kroz nekoliko godina možete ponavljanjem istih transekata ili tački detektovati promene koje su tu nastale.  Ukoliko ste svoja prvobitna opažanja zajedno sa mapom terena sa ucrtanim transektima/koordinatama tačkama objavili u naučnom časopisu, i drugi mogu kasnije ponoviti vaše istraživanje i, radeći istom metodom, detektovati promene.

Нема коментара:

Постави коментар